Izvor: B92, 27.Jun.2014, 11:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtvama WW1 se često manipulisalo
Beograd -- Iz Prvog svetskog rata proizašla je afirmativna ideja o građenju zajedničkog života u širokim zajednicama, kaže istoričarka Olga Manojlović Pintar.
Govoreći o Prvom svetskom ratu u Kažiprstu na TV B92, Olga Manojlović Pintar iz Instituta za savremenu istoriju je istakla da je taj rat odneo ogromne žrtve, da one nikada nisu bile zaboravljene, ali da se njima na različite načine manipulisalo.
Važno je da one ne budu obezvređene. Važno je danas i da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se ne stavlja samo fokus na vojne žrtve, već i da se razmisli i o civilnim žrtvama, o onima koji su stradali u represijama, i strašnim epidemijama, dodaje ona.
Govoreći o 28. junu 1914. kaže da je taj dan bio lep i sunčan, posle velikih kiša. "Grad je bio okićen austrougarskim zastavama... Grad se tih godina polako menjao i od jedne orijentalne kasabe poprimao je lik evropskog grada".
Par je dočekan gostoljubivo, a sama Sofija je rekla da su prijatno primljeni, napomenula je. Franc Ferdinand je trebalo toga dana da otvori zgradu Zemaljskog muzeja, rekla je ona.
Postojala je jedna konstantna kriza u to vreme, ali istovremeno je postojao pokušaj da se nađe rešenje za nju... Uprkos svemu, oni su u Sarajevu lepo dočekani, rekla je ona.
"Bilo je političara koji su Sofiji govorili da će biti mirni tek onog trenutka kad uđu u voz i otputuju iz Sarajeva. Politički atentati su bili realnost politike tog vremena".
Govoreći o Francu Ferdinandu, navela je da je u istoriji upamćen po bizarnim stvarima – po, na primer, tome da je ubio 300.000 životinja, kao pasionirani lovac. On je bio igrom slučaja austrijski prestolonaslednik, jer je njegov otac izgubio život. Oženio se ženom ne iz njegovog ranga, neuobičajeno za čoveka s prestola. Oženio se iz ljubavi i zato je morao da potpiše da njegova deca neće biti prestolonaslednici, podsetila je.
Govoreći o Gavrilu Principu, i interpretacijama njegove uloge u atentatu, dodala je da sa jedne strane jeste heroj, a sa druge jeste terorista. U tumačenju Prvog svetskog rata postoje i određene konstante - jedan je način na koji čitav događaj posmtraju zemčlje liberalne demokratije, drugi one sa fašističkom istorijom, treći način ima SSSR u svoje vreme.
Svi ti teroristi, kojih je bilo jako mnogo u 19 veku, najviše u carskoj Rusiji, a ništa manje ni u zapadnoj Evropi, svedoče o tome koliko je Princip smatrao svoju ideju za svrsishodnu. Danas je promenjena i ideja teroriste, i oko te promene značenja treba biti oprezan, rekla je ona.
Danas je prevashodna tema u janvosti početak rata, tokom 20. veka su tema bile žrtve koje su pale, navodi Manojlović Pintar.
Ono što je iz tog rata proizašlo, ono što se u tim ratovima stvorilo jeste ideja pravde i jednakosti, i to je u na početku bilo važnije od onoga što je taj rat odneo, od pitanja žrtava, navodi.
Onoga trenutka kada je tema promenjena, kada se počelo govoriti o žrtvama, koje su na srpskoj strani bile ogromne, prema njenom mišljenju tada je došlo do našeg političkog sunovrata.
Ona ističe da su postojale žrtve, nesumnjive i ogromne, ali da je istovremeno postojao i jedan zanos među ljudima koji su krenuli u rat, kao i ideja srpskog ujedinjenja, postojala je čak i više izražena ideja južnoslovenskog ujedinjenja.
O povezanosti atentata sa Srbijom, rekla je da je Bogdan Žerajić, koji je osnivač Mlade Bosne, bio i član Apisove organizacije.
"Mladobosanci su bili povezani sa ovom organizacijom. Ali, oni nisu ostvarili konzistentnu vezu sa Crnom rukom“, navodi ona i podseća da je Mlada Bosna bila organizacija mladih ljudi do 26 godina.
Naglasila je da taj rat nije pao s neba, da je bio nešto što je očekivano, i što je u javnosti sa spremnošću dočekano, kaže ona.
1914. je označila kraj nekih do tada istorijski preživljenih tvorevina, nestale su neke velike carevine, stvorene su nacionalne države.
Prvi svetski rat se prestavlja i kao period koji je stvorio čitav niz umetničkih pravaca iz kojih je proizašla moderna, navodi istoričarka.
Ali, kako je istakla, pravda i jednakost koje su proizašle iz Francuske buržoaske revolucije našle su tek tada, u ovom delu Evrope, svoje utemeljenje sa tim događajem.
Govoreći o sevazništvima, istoričarka kaže da je činjenica je da je Srbija imala svoje saveznike, koji su promovisali političke ciljeve Srbije, što se i pokazalo tokom rata, ali i na Versajskoj konferenciji. danas imate u Francuskoj groblja, spomenike, toponime, nazive ulica koji slave taj period.
Ali, kako je istakla, ne treba zaboraviti da su saveznici bili oni koji su okrenuli leđa Habzburškoj monarhiji, koji su napravili jugoslovenski odbor i nastavili sa tom idejom i borbom za nju. Saveznici su bili i oni koji su nosili uniforme monarhije, a koji su ih kasnije ostavili i bili protiv zog rata.
Savezništvo danas je povezano sa idejom EU, kaže ona i dodaje da je to konstitutivni deo srpskog identiteta.
Govoreći o savremenim savezima, kaže da danas postoji jedan vakuum, da ne postoji jasan odnos prema ne samo ovom događaju o kome govorimo, već i o čitavom nizu stvari iz 20 veka.
"O ovom događaju se koristi termin kao o Velikom ratu. Danas govoriti o Prvom svetskom ratu moguće je jedino u kontekstu čitavog 20 veka", rekla je istoričarka.
Versajska koferencija napravila je jednu novu sliku Evrope, ali je uticala i na formiranje fašizma.
Govoreći o predstojećoj proslavi stogodišnjice atentata u Sarajevu, i da tome ne prisustvuju predstavnici Srbije, istoričarka je rekla: "Mi smo stalni uvređeni i stalno nezadovoljni načinom kako smo tretirani... A time pokazujemo distanciranje od ideja koje pokazuje EU, pa i ovakve BiH... Srbija kao da je zaboravila da su i druge države izgubile u tom ratu milione svojih stanovnika, pa se sumnja da li su dobijene uniforme ili ne i slično - kao da se tada u Parizu igrao kan-kan, a ne da se ratovalo".
Rekla je da je zadatak istoričara da svojim istraživanjima ukazuju na takve stvari. Istoričari pišu, ima knjiga, rekla je ona, ali im se u javnosti ne poklanja dovoljna pažnja. Danilo Šarenco izdao je knjigu "Top vojnik i sećanje", zatim tu su brojne knjige vojnih istoričara, navela je. Taj događaj je sada u našem fokusu i fokusu evropske javnosti, ali je istorijski dobro preoučen, zaključila je.
