Izvor: RTS, 17.Jul.2010, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vremeplov (17.7.2010)

Na današnji dan 1936. godine počeo Španski građanski rat. Godine 1946. pogubljen Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Godine 1936. počeo je Španski građanski rat. U noći između 17. i 18. jula 1936. godine u mnogim gradovima Španije, španskom Maroku, kao i na Kanarskim ostrvima, izbila je fašistička pobuna. Vojno - fašistički krugovi zemlje, pod rukovodstvom generala Franka, poveli su oružanu borbu protiv vlade Narodnog fronta, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koji je, pet meseci ranije, na slobodnim izborima odneo veliku pobedu. Građanski rat u Španiji je počeo kao kontrarevolucionarna pobuna, a ubrzo se pretvorio u rat za nacionalnu nezavisnost Španije. Španskom narodu najveću pomoć pružili su dobrovoljci, koji su stizali iz svih krajeva sveta. Među njima se nalazilo i .200 dobrovoljaca iz Jugoslavije. Međutim, sve to nije bilo dovoljno. Posle trogodišnjeg krvavog rata, teških razaranja i brojnih žrtava, republikanska vojska je pobđena i zavedena je diktatura na čelu sa generalom Fransiskom Frankom.

Na današnji dan 1946. streljan je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini. U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U medjuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomišljenika odlučio se, nakon kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktičniji pristup, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlučili da podrže Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i slom Mihailovićevog pokreta. OZNA (Odeljenje zaštite  naroda - politička policija) uhapsila ga je 12. marta 1946. Osuđen je sa obrazloženjem da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948. Rehabilitovan je odlukom skupštine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora.

1790.- Umro Adam Smit, škotski ekonomista i etičar (Kirkeldi, 05. 06. 1723 - Edinburg, 17. 07. 1790)

1859.- Dekretom Miloša Obrenovića varošica Vrbica preimenovana u Aranđelovac

1888.- Rođen Samuel Josif Agnon, izraelski književnik, nobelovac (Bučak, 17. 07. 1888 - Izrael, 17. 02. 1970)

1899.- Rođen Džejms Kegni, američki filmski glumac, dobitnik "Oskar"-a (Njujork, 17. 07. 1899 - Njujork, 30. 03. 1986)

1912.- Umro Žil Anri Poenkare, francuski filozof, matematičar i fizičar, autor teorije relativiteta (Nansi, 29. 04. 1854 - Pariz, 17. 07. 1912)

1920.- Rođen Huan Antonio Samaran, španski atletičar i sportski  radnik, predsednik   Međunarodnog olimpijskog komiteta (Barselona, 17. 07. 1920)

1927.- Obavljen prvi sportski radio prenos u Jugoslaviji - utakmicu Građanski - HAŠK Zagreb prenosio Vilim Brkić

1928.- Umro Svetolik Radovanović, geolog i paleontolog, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik (Prćilovica, 23. 03. 1863 - Beograd, 17. 07. 1928)

1928.- Rođen Dušan Trninić, baletski igrač i koreograf (Dubica, 17. 07. 1928 - Beograd, 12. 02. 2004)

1931.- Rođen Nikola Popović, filmski reditelj i producent (Podgorica, 17. 07. 1931 - Pariz, 06. 03. 2003)

1933.- Rođen Kosta Dimitrijević, književnik, publicista i novinar (Beograd, 17. 07. 1933)

1941.- Umro August Cesarec, književnik i revolucionar (Zagreb, 04. 12. 1893 - Zagreb, 17. 07. 1941)

1943.- Rođen Donald Saterlend, kanadski filmski glumac (Sent Džon, 17. 07. 1943)

1945.- Počela Potsdamska konferencija velikih sila - pobednica u Drugom svetskom  ratu

1945.- Rođen Aleksandar Karađorđević, princ - prestolonaslednik (London, 17. 07. 1945)

1954.- Rođena dr Angela Merkel, fizičar, kancelar Nemačke (Hamburg, 17. 07. 1954)

1955.- Otvoren prvi Diznilend u Anahajmu, Kalifornija, SAD

1959.- Umrla Bili Holidej (Elenor Fejgn), američka džez i bluz - pevačica (Baltimor, 07. 04. 1915 - Njujork, 17. 07. 1959)

1984.- Lansiran sovjetski kosmički brod  Sojuz T - 12, sa Svetlanom Jevgenjevnom Savickom, prvom ženom - pilotom, koja je prošetala slobodnim svemirskim prostorom i prvom ženom - inženjerom avijacije u Sovjetskom Savezu

1990.- Osnovana Socijalistička partija Srbije

1995.- Umro Huan Manuel Fanđo, argentinski automobilista, petostruki svetski šampion   "Formule 1" (Balkarka, 24. 06. 1911 - Buenos Aires, 17. 07. 1995)

1995.- Na sastanku hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa najužim vojnim i policijskim vrhom, na Brionima, doneta odluka o vojnoj akciji "Oluja"

1996.- Umrla Gordana Brajović, novinar i književnik (Subotinac, 1937 - Beograd, 17. 07. 1996)

1996.- Umro Čes Čendler, britanski rok - muzičar, basista grupe "Animals" (Njukastl, 18. 12.1938 - Hiton, 17. 07. 1996)

2001.- Umro Julijan Knežević, iguman manastira Studenica (1918 - Studenica, 17. 07. 2001)

2004.- Umrla Mirjana Kodžić, pozorišna, filmska i TV glumica i  književnica  (Beograd, 30. 07. 1928 - Beograd, 17. 07. 2004)

2004.- Umro Stevan Zec, novinar i publicista (Zagreb, 1951- Beograd, 17. 07. 2004)

2005.- Umro ser Edvard Hit, britanski političar i državnik, premijer Velike Britanije

(Brodster, 09. 07. 1916 -  Selzberi,17. 07. 2005)

2005.- Umrla Ljiljana Kontić, pozorišna, filmska i TV glumica (Savinac, 07. 09. 1931- Beograd,17. 07. 2005)

2007.- Umrla Tereza Štih Randal, američka operska pevačica - sopran (Nju Hartford, 24. 12. 1927 - Beč, 17. 07. 2007)

2008.- Umrla dr Nada Šerban, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, ćerka slikara Milenka Šerbana (1948 - Beograd, 17. 07. 2008)

2009.- Lešek Kolakovski, poljski filozof (Radom, 23.10. 1927 - Oksford,17. 07. 2009)

2009.- Volter Kronkajt, američki radio i TV novinar (Sen-Džozef, 04. 11. 1916 -  Njujork, 17. 07. 2009)

Nastavak na RTS...