Izvor: Southeast European Times, 28.Jun.2010, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vetrovi promena na Balkanu?
Lideri balkanskih država preduzeli su u poslednjih mesec dana čitav niz akcija na jačanju međusobne saradnje. Analitičari navode da kamen spoticanja i dalje mogu biti odnosi Srbije i Kosova.
28/06/2010
Igor Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 28/06/10
Analitičari veruju da je čitav niz pozitivnih događaja za međusobnu saradnju balkanskih država iniciran krizom unutar Evropske unije. Lideri Balkana sada žele da pokažu da region >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nije zona nestabilnosti. Fokusiranjem na unapređivanje međusobne saradnje oni se nadaju da će ubrzati prijem celokupnog regiona u EU.
Čitav niz regionalnih sastanaka kulminirao je ministarskim sastankom EU-zapadni Balkan u Sarajevu početkom ovog meseca. Iako je izostao konkretan plan za pridruživanje Balkana EU, regionalni lideri su dobili obećanje da će se pridružiti Evropi kada ispune sve neophodne uslove.
Samitu je prethodio sastanak lidera Bosne i Hercegovine (BiH), Srbije, Hrvatske i Crne Gore takođe u Sarajevu, kao i istanbulski samit predsednika Turske i Srbije i predsednika Predsedništva BiH.
Hrvatski predsednik Ivo Josipović boravio je u važnoj poseti srpskom entitetu u BiH, Republici Srpskoj, a niz pozitivnih događaja okončan je 8. juna potpisivanjem sporazuma o vojnoj saradnji između Srbije i Hrvatske.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Predrag Simić kaže za SETimes da cilj sastanaka nije bio samo da se region predstavi kao stabilno područje.
"U trenucima svetskih kriza uvek dolazi do otopljavanja odnosa na Balkanu i intenziviranja saradnje država regiona. Sada mi se čini da je otvorena pozornica za mnogo intenzivnije balkanske odnose, jer su velike sile mahom zauzete svojim problemima. Biće na sceni i novih igrača, pre svega mislim na Tursku", rekao je Simić, bivši ambasador u Francuskoj.
Sa njim se slaže i Tanja Topić, politički analitičar iz Banja Luke. "Regionalna saradnja je vrlo važan segment celokupnog procesa evropskih integracija", zbog čega, posebno Hrvatska i Srbija, žele da "iniciraju i podstiču regionalnu saradnju".
"Na političkoj sceni su se pojavile i neke nove ličnosti, spremne da nose drugačiju politiku od dosadašnje. Tu mislim na Josipovića. Smatram da je on verodostojan u svojoj politici pomirenja i regionalne saradnje", rekla je Topić za SETimes.
I Simić i Topić kažu da odbijanje Beograda da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i dalje može da predstavlja problem, jer su 22 od 27 država članica EU priznale Kosovo.
"Beograd je ovih dana prepun ljudi koji traže odgovore na pitanja vezana za Kosovo. Zato je Srbija pred velikom dilemom. Ona je zauzela stav da će, ukoliko se postavi pitanje Kosovo ili EU, Kosovo biti prioritet. Mislim da se takav stav u ovom trenutku nalazi na velikom iskušenju", dodao je Simić.
Topić se slaže da će rešavanje kosovskog pitanja biti najteži zadatak na Balkanu. Ona, međutim, navodi da Beograd, pored zvanične politike, o svojoj evropskoj perspektivi verovatno pregovara sa Briselom i neslužbeno.
"Mislim da Srbija ide paralelnim putem ka EU. Beograd, bar javno, ostaje dosledan svojoj politici nepriznavanja Kosova. Istovremeno, mnogi drugi procesi se odvijaju mimo očiju javnosti. To je druga dimenzija srpske politike", kaže ona.
Nastavak na Southeast European Times...
