Izvor: Blic, 17.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike zarade na sezonskom popustu
„Rasprodaja", „Sezonsko sniženje", „%"... samo su neki od natpisa koji danima krase izloge prodavnice širom Srbije. Većina trgovaca za sada odobrava popuste od 20 do 50 odsto, a ređi su oni koji robu prodaju i do 70 odsto jeftinije. Međutim, većini građana brojni modni brendovi čak i na sniženju ostaju nedostižni. Razlog za to su previsoke cene koje se formiraju na početku sezone kada trgovačke marže, kako kažu, upućeni dostižu i 300 odsto.
Zapadni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trend oblačenja na rasprodajama polako se preselio i kod nas. Građani su već navikli da prvi talas sniženja počinje pred Novu godinu, a da totalne rasprodaje mogu očekivati tek posle 15. januara. Međutim, u nekim radnjama čak i sa korigovanim cenama ponuđena roba ostaje preskupa. Takav slučaj je sa brendovima koje uvozi „Feš kompani" kao što su „Mis siksti", „Ges", „Kamper", „Riplej" koji čak i uz popust do 50 odsto većini građana ostaju nedostižni. Primera radi, u njihovoj radnji „Fešn i frends" na beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, zimska jakna „ges" na sniženju košta 23.780, a čizme iste marke staju 29.020 dinara.
- Imam svadbu u martu, pa sam htela da iskoristim sniženja i već sada se spremim za taj događaj. Zapanjena sam cenama, koje su čak i sa popustima katastrofalno visoke. Ne znam ko ovde kupuje - ispričala nam je Svetlana koju smo zatekli u ovoj radnji. Ona kaže inače ne posećuje ovakve prodavnice jer ima dvoje dece, pa sav novac za kvalitetniju garderobu daje njima.
S druge strane, ima i onih kojima činjenica da jedne čizme koštaju koliko i nečija mesečna plata uopšte ne zvuči strašno.
- Jeste da su i sa popustom cene prilično visoke, ali treba imati u vidu da svaka roba ima svog kupca. Meni lično kupovina čizama od 20.000 dinara ne predstavlja nikakav problem jer radim, ali i stanujem kod roditelja, pa mogu sebi to da ih priuštim. Ljudi koji žive od prosečne zarade to ne mogu - ispričala nam je Milica dok je razgledala „Kamperove" i „Gesove" čizme.
Milan Knežević, predsednik Upravnog odbora Unije tekstila Srbije, kaže da su sezonska sniženja u radnjama stranih brendova često samo prevara kupaca jer je dokazano da inicijalne trgovačke marže iznose i do 300 odsto.
- Određene firme drže monopol na tržištu, pa samim tim i ogromne marže. Zbog toga se sniženja u radnjama nikako ne mogu nazvati tim imenom, jer i pored popusta od 50 do 70 odsto, trgovci na toj robi ostvaruju zaradu od 100 odsto. Zbog toga Srbija spada u najskuplje zemlje u Evropi - kaže Knežević.
On objašnjava da su trgovci svesni da naši građani imaju potrebu za potvrdom identiteta koji, kao i svi građani postkomunističkih zemalja, nadoknađuju kupovinom robe sa potpisom.
- Mnogi smatraju da im određeni potpis nužno garantuje kvalitet, a niko ne razmišlja o tome da je pola te robe proizvedeno u zemljama Dalekog istoka, gde kvalitet ne postoji. Kupci te nedostatke ne primećuju jer se moda ne menja kao „pampers" pelene, zbog čega se svaka kupljena stvar nosi maksimalno dva meseca. Posle toga sledi nova kupovina, što trgovcima obezbeđuje nove ogromne zarade - objašnjava Knežević.
„Springfild" jeftiniji u Banjaluci
Beograđani koji su novogodišnje i božićne praznike proveli van Srbije ovih dana zbunjeno komentarišu cene u pojedinim radnjama.
- Ne mogu da verujem! Isti ovaj džemper sam pre pet dana kupila u „Springfidlovoj" radnji u Banjaluci gde sam ga platila 35 KM odnosno 1.400 dinara, i ne razumem zašto je ovde skuplji - prokomentarisala je Nina dok je svojoj drugarici pokazivala džeper koji košta 2.190 dinara.
