Izvor: Blic, 27.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzaludni trud
Odlukom da ne razreši dvojicu državnih sekretara, Vlada je poslala bar tri poruke: 1) da odluke Republičkog odbora više niko ne mora da shvata ozbiljno, ili bar da svako ko je njima pogođen ima pravo da ih podvrgava vlastitoj reviziji; 2) da uticanje izvršne vlasti na sudsku nije pojava koja bi trebala ikog da zabrine, a ponajmanje bi trebalo da brine izvršnu vlast; 3) da se sličan odnos, kakav sada Vlada ima prema Republičkom odboru, može očekivati i prema Agenciji za borbu protiv korupcije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U svakom slučaju, odluka Vlade je još jedna manifestacija premoći političke celishodnosti nad pravom i nastavak ignorisanja nezavisnih kontrolnih tela. Štaviše, ona je i izraz ignorisanja nezavisne sudske vlasti.
Da se podsetimo. Državni sekretar Ćirić došao je na ideju da zaštiti privatizovana preduzeća od propasti na taj način što bi se sudovima preporučilo da u 2009. godini, u sporovima u kojima radnici potražuju zaostale zarade, zastanu sa postupanjem i sa izvršavanjem odluka. Tražio je od državnog sekretara Homena da izvidi tu mogućnost. Ovaj je mogućnost izvideo tako što je Ćirićevu preporuku dostavio Vrhovnom sudu „na dalje postupanje”.
Ako bi se prihvatio stav da deo izvršne vlasti koji je sastavio nedozvoljenu preporuku nije uticao na sud zato što je nije dostavio sudu nego drugom delu izvršne vlasti, ali da ni taj drugi deo izvršne vlasti nije uticao na sud zato što preporuku koji je dostavio sudu nije i sastavio, tada bismo patentirali besprekoran mehanizam legalnih pritisaka na sud, u kome se ne zna adresant, jer su i inicijator i „poštar” obezbedili alibi. Uzalud bi, dakle, u Ustavu i zakonima pisalo da je zabranjen uticaj na odluke sudske vlasti, da se u te svrhe ne sme koristiti javna funkcija i da se svi moraju povinovati izvršnoj sudskoj odluci, a izvršna vlast naročito.
Možda Vlada danas ima važnijih briga. Ali bez brige o nezavisnosti suda, neće se daleko stići. Osim toga, nakon akta kojim se na ovakav način baca pod noge autoritet i trud antikorupcijskih tela, malo ko će poverovati da su priče o odlučnoj borbi protiv korupcije i o reformi pravosuđa iskrene.
