Izvor: RTS, 03.Sep.2014, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turizam ključ za razvoj Kladova
Kada jedno mesto ima reku, vinogorje, pobrđa za uzgoj lekovitog bilja i vredne ljude koji ulažu u svoj kraj, onda ne bi trebalo strahovati pred budućnošću. Tako kažu u Kladovu, koje godišnje poseti nekoliko hiljada turista koji Dunavom plove ka delti reke ili namenski dođu u taj grad.
Zahvaljujući Hidroelektrani Đerdap i privatnom sektoru, prosečena plata u Kladovu viša je nego u drugim gradovima Srbije, poput Niša ili Kragujevca.
A alasi tvrde da se od ribarenja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na Dunavu, nekada u Kladovu dobro živelo. Iako sada moraju da imaju registrovane firme, manje rade i manje zarađuju, a ulov, kažu, diktira cenu ribe.
"U poređenju sa prethodnim godinama sada nema života od ribolova. Za dve do tri godine ovde neće biti profesionalnih ribara", kaže alas Nikola Milivojević.
Oko 7.000 žitelja Kladova radi u inostranstvu. Oni koji nisu otišli, posao su našli na Hidroelektrani, u lokalnoj upravi, trgovini i ugostiteljstvu. Ovde skoro da nema nezaposlenih mesara, pekara, kuvara i konobara, pa zbog posla u Kladovo dolaze čak iz Vranja.
U opštini Kladovo živi oko 30.000 stanovnika, u samom gradu negde oko 8.500. Osnov razvoja Ključa, ove oblasti na severoistoku Srbije, jesu poljoprivreda i turizam. Otuda ovde u Kladovu planiraju da otvore banju.
"To je jedna od mogućnosti da ovaj kraj živi i da se ulaže u turizam i ta banja treba Kladovu kako bismo koristi od turizma toga imali svih 12 meseci u godini", objašnjava predsednik Opštine Kladovo Radovan Arežina.
Termomineralni izvori su pronađeni, projekti za izgradnju banje su spremni, a u veliku investiciju zajedno ulaze javni i privatni sektor.
"Do sada je u samu bušotinu uloženo oko 20 miliona dinara. Došli smo do 200 metara, našli vodu temeprature 20 stepeni, i izvor koji je vrlo izdašan", navodi direktor "Đerdap turista" u Kladovu Željko Bolbotinović.
I dok gosti Kladova krstare Dunavom, uživajući u krajisnkim vinima, meštani ne propuštaju odlazak u bioskop, biblioteku, pozorište.
"Mi ovde kažemo da se ovde malo duže živi, jer duže traje dan. Radno vreme je od sedam do 15 sati", priča Žaklina Nikolić, direktorka Biblioteke Centar za kulturu Kladovo.
Popodne nakon divne plaže nije problem da se priušti i dobra pozorišna predstava i književni događaj ili izložba.
Prednosti ove male opštine su i 92 kilometra rečne obale, blizina Rumunije i plodna ravnica donjeg Ključa.
