Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trema okovala ruke
Srpske reprezentativke u finalu discipline K2-500 metara poslednje sa vremenom 1:48,941 minuta. – „Nismo uspele da se opustimo”, – kazala je Nikolina Moldovan
London – Osmo mesto učinak je Nikoline i Olivere Moldovan u disciplini K2-500 metara na Olimpijskim igrama u Londonu.
Srpske reprezentativke su u finalu bile poslednje sa vremenom 1:48,941 minuta, a od samog početka finala videlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da im ne ide i na kraju su morale da zadovolje plasmanom koji im je bio zagarantovan i pre starta trke za medalje.
– Pojela nas je trema. Na zagrevanju smo se sjajno osećale. Međutim, kada smo izašle na start nismo mogle da se opustimo. Imale smo neku lošu energiju koju nismo uspele da savladamo. Bile smo svesne da smo napravile već veliku stvar, da treba da veslamo bez pritiska, ali jednostavno nismo uspele u toj nameri – istakla je Nikolina Moldovan.
Naše devojke su u finalu imale osmu stazu za koju se pre početka Igara govorili da je u zavetrini.
– Nažalost, u našoj trci vetar je duvao baš na toj strani i to nas je malo poremetilo. Međutim, realno govoreći imamo utisak da nismo bile psihički spremne za ovo finale. Znam da smo napravile veliki uspeh samim ulaskom među osam najboljih, a i sam verovala da možemo mnogo bolje da odveslamo poslednju trku – govorila je Olivera Moldovan.
U finale su devojke iz Borče ušle sa samo desetinkom prednosti u odnosu na Slovakinje.
– U toj trci smo dale svoj maksimum. Imale smo dva dana da se odmorimo. Fizički smo uspele u tome, ali psihički ne. Same sebi smo nabile pritisak bez ikakvog razloga i to nas je koštalo boljeg plasmana. Ubeđena sam da možemo ravnopravno da se nosimo sa skoro svim posadama ovde.
Nažalost to nismo pokazale u finalu - ističe Nikolina Moldovan.
Sestre su u glas istakle da bi im pomoć psihologa za ovakve trke mnogo značila.
– Još smo mlade i ne znamo da se nosimo sa pritiskom. I ranije u mlađim kategorijama nam se dešavalo da budemo odlične u kvalifikacijama i polufinalu, a onda da bez nekog posebnog razloga odveslamo najlošije u finalu. Mislim da bi nam mnogo pomogao psiholog. Imale smo ga na pripremama u Antaliji, ali tada nas je bilo 19. Nije mogao da se posveti samo nama dvema, tako da smo savladali tek neke prve lekcije - kaže Olivera Moldovan.
Iako su u finalu bile daleko od maksimuma pred sestrama je lepa budućnost.
Konkurencija je bila paklena. Nemice su iznenadile Mađarice Kovač i Janjićevu.
– Sve su ovde došle neverovatno spremne. Mi smo u svom uzrastu mlađih seniorki bile odlične, ali ovde su sve same „aždaje”, koje nas jedu. Jednostavno, to je lekcija koju morate da prođete. Verujem da će doći vreme kada ćemo moći ravnopravno da se nosimo sa svima – reči su Olivere Molodovan.
– Naš plan je da budemo zajedno još dva olimpijska ciklusa. Olivera ima 23, ja 22 godine. Budućnost je pred nama. Hoću da se zahvalim Olimpijskom komitetu Srbije, Ministarsvtu sporta i Gradu Beogradu što su izdvojila sredstva za naše pripreme. Da nije bilo toga sigurno ne bismo dogurale do finala Olimpijskih igara. Verujem da ćemo i budućnosti imati takvu podršku – završila je Nikolina Molodovan.
Vladimir Todorović
-----------------------------------------------------------
Plavšić: Nisam ih prepoznao
Dragan Plavšić, trener sestara Moldovan, nije bio zadovoljan učinkom svojih učenica.
– Nisam mogao da ih prepoznam u odnosu na polufinale. Podlegle su pritisku, stvarno ne znam zbog čega.Rekao sam im pre trke da neće nebo da padne, da se opuste, ali nije vredelo. Niko od njih ovde nije ni bolji, ni spremniji ni lepši. Moramo da radimo na tim nekim stvarima, kako bi više verovale u sebe i na stazi pokazale koliko stvarno vrede.
-----------------------------------------------------------
Bez staze za trening
Nikolina i Olivera Moldovan nemaju klub, kao ni mesto gde mogu da treniraju u Borči.
– Nama je svaka godina borba za opstanak. Moraš da ostvariš oderđene rezultate, kako bi dobile stipendiju. Ako negde
kiksnemo praktično odmah gubimo godinu dana. Zavisimo od toga da što više vremena provedemo na pripremam. U Beogradu nemamo gde da treniramo. Nije ovo nikakvo kukanje, već realno stanje stvari – kaže Olivera Moldovan.Suze Nataše Janjić zbog „srebra”
Mađarice Katalin Kovač i Nataša Janjić nisu uspele da odbrane zlato iz Atine i Pekinga, morale su da pruže ruku Nemicama. I dok bi 99,9 odsto sportista bilo zadovoljno srebrnom medaljom, to nije slučaj sa Janjićevom. Vlasnica četiri olimpijska zlata plakala je posle trke.
– Ne znam kako se osećam. Znam samo da sam dala sve od sebe. Znam da je srebrna medalja uspeh, ali mi je teško što nismo pobedile. Jednostavno nismo se probudile za „zlato”. Nemice su mlade, očigledno su više želele od nas.
Uspeh nekadašnje reprezentativke Jugoslavije još više dobija na značaju ako se zna da se porodila pre manje od godinu dana.
– Zbog toga mi je najviše i krivo. Trenirala sam kao nikada do sada, a nisam uspela da osvojim još jedno zlato – govorila je kroz suze jedna od najboljih kajakašica u istoriji.
V. T.
objavljeno: 10.08.2012
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
