Izvor: RTS, 03.Nov.2015, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski kongres biodiverziteta na Mećavniku
Prvi put u našoj zemlji, u parku prirode "Šargan Mokra Gora", na Mećavniku, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Svetske fondacije za istraživanje prirode, održan je Svetski kongresa biodiverziteta. U radu 3. kongresa koji ima za cilj da ponudi naučno utermeljene odgovore na problem sve bržeg nestajanja vrsta i ekosistema na planeti, učestvovali su predstavnici, naučnici, menadžeri, stručnjaci iz oblasti ekologije iz 22 zemlje, sa gotovo svih kontinenata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Godinama, pa i decenijama unazad, planeta je suočena sa nestajanjem različitih vrsta i staništa biljnog i životninjskog sveta. Kako se procenjuje, 27 hiljada vrsta na globalnom nivou, ili četvrtina svih sisara, petina gmizavaca i šestina ptica je ranjiva, i nestaje brže nego što je to normalan, prirodan, proces.
U nastojanju da sačuvaju prirodne resurse i biološku raznovrsnost, učesnici ovogodišnjeg, Trećeg Svetskog kongresa biodiverziteta, ponovo upozoravaju na posledice, i traže moguća rešenja očuvanja biodiverziteta.
"U zemljama sa visokim stepenom industrijalizacije, ali i u siromašnim i zemljama tranzicije koje nastoje da se modernizuju i ostvare profit, prisutan je veliki stepen zagadjenja i uništavanja životne sredine. Tek odnedavno, ljudi shvataju da je potrebno održivo korišćenje resursa i da ne žele takav napredak u kome je njihov život ugrožen", kaže prof. dr Ričard Primak SAD.
Zagađenje, prekomerna eksploatacija resursa, degradiranje staništa, klimatske promene i globalno zagrevanje, ozbiljno ugrožavaju živi svet, ali i opstanak čoveka u takvim uslovima.
"Najveći uticaj globalnog zagrevanja je na poljoprivredu. Zbog povećanja globalne temperature i zbog povećanja vlažnosti, poljoprivredni proizvodi ne mogu da cvetaju, da se opraše, i sazreju na vreme i zato su potrebni novi naučni pristupi kako bi se taj problem rešio", kaže mr Prabjot Sodhi, Indija.
"Poljoprivrednici su u veliko dilemi kada da seju useve, zato što se klima promenila i oni nisu sigurni da li da to odlože za neko vreme. Naučnici pokušavaju da im pomognu, ali ni oni sami ne znaju koji mogu da im pruže", kaže dr Anita Mohandas, predsedavajuća Kongresa iz Indije.
"Postoji medjusobna povezanost biodiverziteta, ekonomije i klime, odnosno klimatskih uticaja. Povećanje temperature na globalnom nivou, direktno utiče na produktivnost useva, samim tim na živote ljudi, na njihova primanja i njihov opstanak uopšte", kaže dr En En Muti iz Indije.
I mada čini svega dva odsto teritorije evropskog kontinenta, Srbija je zbog velikog broje zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta jedan od značajnijih evropskih i svetskih centara biodiverziteta.
"Sada trebamo izvući pouke da nam se ne desi da u želji za novim dostignućima i tehnologijom ne uništimo prirodu i biodiverzitet. To moramo sačuvati, jer to danas ima svoju veliku vrednost na svetskim razinama", kaže prof. dr Dragan Glamočanin, savetnik premijera.
"Zaista mnogo toga ima da se zaštiti, jako smo bogati prirodom i trebalo bi to sačuvati i raditi što više na eko-turizmu, jer eko-turizam je budućnost...", kaže mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zastitu prirode Srbije.
Samo uz održivo korišćenje moguće je sprečiti nepovratan gubitak biljnog i životinjskog sveta - poruka je naučnika i stručnjaka iz celog sveta koji nastoje da učine korak dalje i ponude moguća, naučno utemeljena rešenja za očuvanje biodiverziteta.
