Izvor: Blic, 24.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija i taktika
Dragoljub Žarković
Nije reč o fudbalu, kako bi neko mogao da prosudi po naslovu ovog teksta, jer sudeći po igri naših preostalih kandidata za evropsko loptanje, tu od strategije nema ni „s", kao ni od taktike.
Radi se o Borisu Tadiću i njegovom petodnevnom putu u Kinu. Kad nas u oktobru poseti Dmitrij Medvedev, a računajući i na okolnost da je nedavno Tadić u Beogradu ugostio Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD, reklo bi se da je spakovan jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << strateški značajan paket odnosa s velikim silama.
Da je samo to u pitanju, Tadić bi mogao već u poznu jesen da ide na izbore, ne bi li sastavio vladu koja će, kako da kažem a da ljude ne uvredim, delovati ozbiljnije od ove vlade.
Naravno, skepticizmu ima mesta. Kad se sklapaju strateška partnerstva neka cena mora da se plati, a cena je obično proporcionalna strateškom značaju partnera i odnosu njihovih uzajamnih veličina.
Većina se slaže da smo zbog strateškog partnerstva Rusima jeftino prodali NIS, ali, bez brige, kažu isti, „kineski most" biće skup.
O toj milijardi pozajmice od novostečenog strateškog partnera govori se kao da je reč o poklonu. Cena kineskog zajma, u principu, usaglašena je s trgovačkom tradicijom dugom pet hiljada godina, dakle nije jeftin, a obaška što niko neće postaviti pitanje da li bi možda bilo isplativije da taj most preko Dunava gradi „Mostogradnja" ili neko ko bi, pa neka to budu i Kinezi, pobedio na tenderu.
Kad se uzjaše taj „strateški konj", njemu se u zube ne gleda, kao što se malo ko usuđuje da iz odnosa brojeva oko strateškog partnerstva s „Fijatom" izvede zaključak da je to za našu stranu papreno skupo.
Ali, ova godina srpskog spoljnopolitičkog uspona, uključujući tu i sasvim izvesno ukidanje viza za putovanja u zemlje Evropske unije, manevrisanje oko Kosova, uspešnije nego što su dežurni kritičari verovali da će biti, nisu u ovom trenutku dovoljna garancija da bi Tadić i njegovi dobili izbore.
Oni znaju da zalet moraju da uhvate na domaćem terenu i množe se znaci da su neki već u „niskom startu". Prošle nedelje Milutin Mrkonjić je obećao 20.000 jeftinih stanova. Već sam o tome pisao, ali nije na odmet ponoviti da je reč o preterivanju. Da je ministar rekao dve hiljade stanova, pa da mu čovek poveruje... Ali na malim brojkama ne dobijaju se izbori. Pitajte ih kako su onomad došli do sume od hiljadu evra besplatnih akcija.
Sada na tom taktičkom planu stižu nova obećanja. Jedno od njih je, pazi sada, istorijska rekonstrukcija državne uprave. Što baš istorijska, to ne znaju ni tvorci kovanice. Ali, nekako lepše zvuči od već otrcanog zapomaganja da tu ništa ne valja i da se stvari moraju menjati.
U danima pred nama množiće se jake reči i obećanja. Spremaju se za izbore.
