Izvor: Blic, 24.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija traži veću cenu za NIS
Srbija energetskim sporazumom sa Rusijom postaje deo evropske mreže gasovoda, dobija jeftiniji gas, i desetine milione evra godišnje od taksa za promet gasa. To je zasad izvesno, a pregovori naših i ruskih predstavnika i juče su nastavljeni, prevashodno oko kupoprodajne cene za NIS. Izvesno je da će ona biti veća od prvobitno navedenih 400 miliona evra za 51 odsto vlasništva.
U Moskvi se sutra potpisuje sporazum o gasnom aranžmanu i prodaji NIS-a. Očekuje se da tom činu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prisustvuje sam vrh obe države - Rusije Vladimir Putin i naša delegacija, sa Borisom Tadićem i Vojislavom Koštunicom na čelu.
Tokom jučerašnjeg dana, kako saznaje „Blic", radilo se na poboljšanju preliminarno usvojenih rešenja, a ključni zahtevi naše strane jesu da se dobije protok gasa približan onom usaglašenom sa Bugarskom, čime bi se dobila garancija da će kroz našu zemlju proći magistralna trasa gasovoda prema Evropi.
Izvori „Blica" kažu da će prvobitna cena za NIS biti sigurno podignuta, odnosno da je to već dogovoreno, a za koliko, ostavljeno je da se saopšti u Moskvi, na svečanom potpisivanju ugovora.
Za investicije u rafinerije u Pančevu i Novom Sadu suma od 500 miliona ocenjuje se kao optimalan iznos.
Prihvaćeno je da monopolske pozicije NIS u uvozu naftnih derivata bude ukinuta do 2011. godine, odnosno da po isteku trogodišnjeg perioda u Srbiji bude svima omogućen slobodan uvoz naftnih derivata, a što je rok predviđen i odredbama ugovora sa EU oko ulaska u proceduru pridruživanja, odnosno članstva.
Činom potpisivanja sporazuma počinje njegova primena, s tim da će imati status privremenog sve dok ga ne ratifikuju parlamenti obe države.
Prodaja NIS ići će kroz kupoprodajni ugovor koji će potpisati Vlada Srbije i „Gaspromnjeft" i detalji tog ugovora, koji se odnose na prava eksploatacije nalazišta nafte nad kojima koncesiju ima NIS, biće u toj proceduri razrađena, kao i cena sa kojom bi „Gaspromnjeft" morao da izađe u ponudi da kupi, ako mu budu ponuđene, akcije koje će kroz besplatnu podelu dobiti građani i radnici ovog preduzeća. Kada bi moglo da usledi potpisivanje tog ugovora o prodaji NIS-a, odgovora, za sada, nema.
Kada je reč o gasovodu, trasa kojom će prolaziti kroz Srbiju, biće utvrđena u naredna dva meseca. Kompletna trasa od Bugarske prema Evropi, odnosno Italiji, treba da bude gotova do kraja marta, tako da će tokom naredna dva meseca biti odlučeno ne samo kuda će prolaziti kroz Srbiju, nego i da li će iz Srbije ići preko Mađarske ili Hrvatske, ili donjim delom preko Kosmeta, pa Albanije, i onda Jadranom do Italije.
Procene analitičara iz Rusije jesu da će „Gasprom" u gradnju gasovoda kroz Srbiju i skladišta „Banatski Dvor" morati da uloži oko 1,5 milijardi evra. Prema sporazumu, vlasnik tog gasovoda kroz Srbiju sa 51 odsto će biti ruska strana, a sa 49 država Srbija preko svog preduzeća „Srbijagas". U toj srazmeri će se ubirati i tranzitne takse, ali i donositi odluke oko politike cena. Predviđeno je trajanje tog ugovora od 30 godina.
Portparol „Gasproma" Sergej Kuprijanov nije želeo da otkriva sumu s kojom će ruski gigant ući u posao, pozivajući se na „poverljivost podataka", ali je naveo da će Srbija imati sigurno ogromne koristi od ovog aranžmana i da je reč o magistralnom gasovodu, a ne o kraku gasovoda.
U prvobitnoj verziji, koju je „Gasrpom" bio već gotovo ugovorio sa italijanskim „Enijem", gasovod je trebalo da zaobiđe Srbiju, odnosno da iz Bugarske ide preko Rumunije i dalje na sever Evrope.
Ruskom ponudom da izmene magistralnu trasu ovog evropskog gasovoda, i da ga umesto kroz Rumuniju grade kroz Srbiju, dobili smo, kažu analitičari, izuzetnu energetsku poziciju.
Jedno je što ćemo imati sigurno snabdevanje gasom. Drugo je neuporedivo niža cena, jer ćemo gas kupovati direktno od proizvođača, a sa proizvođačem „Gaspromom" suvlasnički ćemo raspolagati tim gasovodom. Treće je tranzitna taksa: procene su da će ona iznositi i do 200 miliona evra godišnje, od čega će Srbija dobiti deo u skladu sa procentom vlasništva. Četvrto je benifit za samu industriju.
Prof. dr Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, ukupni gasno-naftni aranžman sa Rusijom ocenjuje kao izuzetan i sa ekonomskog i sa geopolitičkog stanovišta:
- Sa ekonomskog stanovišta gasni aranžman Srbiji obezbeđuje izuzetne i koristi i prednosti, koje će se multiplikovati i na privredu. Naftni aranžman, takođe, daje ogromnu ekonomsku prednost, jer Srbija dobija osnov za razvoj svoje petrohemijske industrije. Time što u NIS ulazi kompanija koja poseduje svoju naftu, i to u takvom opsegu kao što je to „Gaspromnjeft" dobija se potpuno druga pozicija nego da je za strateškog partnera došla neka trgovačka firma, ma kako velika ona bila. Možda bi sama kupoprodajna cena za NIS bila veća, ali po efektima bi ona bila nemerljiva prema ovome što se dobija.
Kada je reč o političkom aspektu, osnov je, kaže prof. dr Dragan Đuričin, da je Srbija pokazala da je proevropski usmerena, ali ne i antiruski orijentisana.
Energetski analitičar Zorana Mihajlović-Milanović ukupni aranžman sa Rusijom ocenjuje kao korektan. Zbog cene za NIS smatra da nije previše dobar, ali benifiti koji se dobijaju od gasovoda to amortizuju.
- Problem je u tome što ćemo u narednih nekoliko godina imati povećanje uvoza gasa za oko 50 odsto i potreban nam je pravac preko kojeg ćemo zadovoljiti potrebe za gasom, što preko Mađarske ne bismo mogli - kaže Zorana Mihajlović-Milanović. Stručnjak za energetiku pri Univerzitetu „Rajs" u Teksasu Kenet Medlok, izjavio je za Bi-Bi-Si da bi Beograd mogao da ima koristi iz sporazuma sa Moskvom, posebno ako on bude podrazumevao isporuke gasa po cenama ispod tržišnih.
- Time što obezbedite ruski gas po ceni nižoj od tržišne, privlačite firme koje troše velike količine gasa. Takve firme zbog jeftinijeg gasa mogu da odluče da se iz drugih zemalja u istočnoj Evropi presele u Srbiju ili da prošire svoje poslovne aktivnosti u Srbiji. Ujedno, podstičete razvoj industrijskih grana u svojoj zemlji - naveo je Medlok.
Dinkić: Treba da se držimo „bugarskog modela"
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da bi prilikom pregovora o prodaji NIS-a, Srbija trebalo da se drži „bugarskog modela pola-pola", da proda 50 odsto te kompanije i na taj način zadrži upravljanje u njoj. On je dodao da bi, takođe, trebalo da se poveća kapacitet gasovoda kao što su to uradili Bugari u pregovoru sa „Gaspromom" ugovarajući protok gasa sa 13 na 30 milijardi kubnih metara godišnje.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je juče da će od premijera Srbije Vojislava Koštunice tražiti da mu dostavi sporazum o privatizaciji Naftne industrije Srbije i aranžman sa ruskim „Gaspromom", kako bi se uverio da Vojvodina nije oštećena tim ugovorom. A. S.
Šta sve ima NIS
Imovina NIS-a sastoji se od rafinerija u Pančevu i Novom Sadu, a učestvuje sa 62 odsto na tržištu naftnih derivata. Zvanično, NIS ima 497 javnih benzinskih stanica, oko 40 odsto od ukupnog broja u Srbiji, a poseduje i 1.600 manjih internih pumpi, 44 stovarišta, avio-servis za snabdevanje letelica kerozinom, kao i osam velikih instalacija i terminala. Takođe, ima najviše cisterni za prevoz tečnih goriva na Balkanu, kapaciteta 18.250 tona, kao i oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za različitu auto-robu i robu široke potrošnje.
NIS zapošljava oko 12.000 radnika, a u četiri ogranka „Naftagas", „Petrol", TNG i „Ugostiteljstvo i turizam", odnosno firmi „O zon". Zanimljivo je da ova firma poseduje 11 hotela i odmarališta, a njena planirana prodaja do sada se nije desila. U Crnog Gori firma poseduje hotel „Splendid" kod Prčanja, apartman hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima i objekat u Poborama. Na Fruškoj gori ima hotel „Osovlje", restoran „Boku" kod Zrenjanina, kuću u Turiji i motel „Adaševci" na autoputu Beograd - Zagreb. Takođe, od hotela poseduje „Vis" na Zlatiboru i kompleks „Hajat - Jelen" na Crnom vrhu.
.jpg)
