Izvor: Medijski istraživački centar, 27.Mar.2012, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjen broj srpskih zahteva za azil u EU
Broj zahteva za azil koji su građani Srbije podneli u EU prošle godine se smanjio za 3.800, odnosno oko 20 odsto u poređenju sa 2010.
Međutim, Srbija je sa 13.900 zahteva i dalje među vodećim zemljama, iza Avganistana (28.000), Rusije (18.200), Pakistana (15.700) i Iraka (15.200), pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat.
Broj zahteva za azil iz Srbije u EU drastično je povećan nakon uvođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << bezviznog režima za Srbiju 2009. godine. Taj problem je poprimio velike razmere, pa je čak bilo i zahteva za suspenziju bezviznog režima, ali je na kraju uveden mehanizam koji omogućava privremene mere u slučaju drastičnog povećanja.
Prošle godine zahtev za azil u EU zatražilo je 301.000 osoba, sto je 42.000 više nego 2010. godine. Udeo Srbije u 2011. je opao na 5%, sa 7% koliko je iznosio godinu dana ranije.
Svaki drugi zahtev podnet je u Nemačkoj - 6.990 zahteva, što Srbiju stavlja na drugo mesto po broju podnetih zahteva u toj zemlji, sa ukupno 13 odsto, iza Avganistana sa 7.955 zahteva. Broj zahteva iz Srbije veliki je i u Švedskoj, gde je Srbija na trećem mestu sa 2.654 zahteva, iza Avganistana i Somalije.
Najveći udeo zahteva iz Srbije zabeležen je u Luksemburgu, gde je podneto 950 zahteva, što je 44% zahteva u toj zemlji.
Na listi prve tri zemlje po zahtevima za azil Srbija se nalazi i u Lihtenštajnu, koji nije članica EU ali je obuhvaćen izveštajem - na 3. mestu sa, doduše, malim brojem zahteva - 10.
Podaci o Kosovu su, u skladu sa Rezolucijom 1244, dati zasebno. Kosovo nije među najvećim izvorima zahteva za azil u EU. Od članica EU, značajan udeo imaju u Mađarskoj, gde su na drugom mestu sa 210 zahteva, Luksemburgu - na trećem mestu sa 40 zahteva. Pored toga, na prvom su mestu u Lihtenštajnu , sa 21 zahteva.
Na nivou EU prihvati se tek svaki četvrti zahtev - od 237.365 odluka donetih u 2011, 59.465 bile su pozitivne, što znači da je odobren ili izbeglički status ili druga vrsta zaštite. Odbijeno je 177.900.
U izveštaju nisu dati podaci o odlukama po zemlji porekla podnosilaca azila, ali su, sudeći po ranijim informacijama, iz Srbije zahtevi uglavnom neosnovani, pa se upotrebljavao i izraz 'lažni azilanti'.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno, ali je nedavno otvorilo pregovore o viznoj liberalizaciji.
Evropska unija će ponovo privremeno uvesti vize za neku zemlju Zapadnog Balkana ako u razdoblju od šest meseci za 50% poraste priliv 'lažnih azilanata' ili ilegalnih imigranata iz zemlje u šengenski prostor.
U međuvremenu, neke zemlje EU su smanjile i finansijsku pomoć azilantima, što se smatralo jednim od faktora koji privlači lažne azilante.
izvor : EurActiv Srbija
Nastavak na Medijski istraživački centar...
