Izvor: B92, 14.Dec.2014, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole i 500 krivičnih dela godišnje
Policijski službenici oko 3.000 puta godišnje prime poziv iz neke od obrazovnih ustanova širom Srbije, podaci su Uprave policije MUP.
Tuče, verbalni sukobi, pretnje, upadi besnih roditelja na časove, deo su svakodnevice gotovo svih prosvetnih radnika u Srbiji.
Ipak, većina slučajeva (oko 1.200) odnosi se na samopovređivanje učenika koji su posledica raznih nezgoda u školama. Ovde spadaju i prekidi nastave zbog lažnih pretnji "postavljenim bombama”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Na štetu” učenika, kako se to kaže rogobatnim birokratskim rečnikom, dogodi se oko 400 do 500 krivičnih dela, najčešće tuča (70 odsto zabeleženih slučajeva). Česte su i krađe mobilnih telefona i ostalih ličnih stvari koje đaci donose u škole. U poslednje dve godine, statistika beleži blagi pad broja incidenata u školama, a krugu škola nije se desio nijedan sukob sa tragičnim ishodom.
Kada se učenici potuku na ulici, na odgovornost se često pozivaju i nastavnici. Prosvetni radnici ne mogu biti odgovorni za ulične tuče, ističe Biljana Lajović, koordinator jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
U ovakvim slučajevima eventualna odgovornost nastavnika može se gledati samo kroz prizmu prevencije. Pretpostavlja se da je fizičkom sukobu učenika prethodilo koškanje, verbalni konflikti i razmirice koje nastavnici i psihološko-pedagoška služba ne smeju da ignorišu.
O svim razmiricama među đacima najvažnije je odmah obavestiti roditelje i psihološko-pedagošku službu, a ponekad centar za socijalni rad i policiju.
"Kako bi se sprečila eskalacija sukoba među učenicima, svi moraju da budu uključeni u rešavanje problema. Roditelji bi trebalo da znaju sa kim njihovo dete ima problem, ma koliko to izgledalo bezazleno. U školi moraju da postoje jasna pravila ponašanja na čijem usvajanju učitelji moraju da rade čim „prvaci” sednu u školsku klupu. Kod kuće, ali i u školi, deca bi trebalo da uče da ne vređaju jedni druge. Pogrešno je čak i govoriti im da uzvrate udarac ukoliko ih neko napadne, jer oni ne mogu objektivno da sagledaju određene situacije", objašnjava sagovornica Politike.
Roditelji se sve češće mešaju u rad škola, zahtevajući da nastavnici reše određene međuvršnjačke sukobe. Nedavno je jedan od roditelja, uleteo na čas matematike u jednoj od beogradskih škola.
Pred nastavnicom i ostalom decom pokušao je da udari učenicu sedmog razreda koja se sukobila sa njegovom "mezimicom”. Nastavnica je svojim telom zaštitila dete. U ovakvim situacijama škola mora da se obrati policiji, ističe Aleksandar Vasilijević, načelnik Odeljenja za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici MUP-a Srbije.
"Kada treće lice ometa nastavu i još preti učeniku ili nastavniku, mora se pozvati policija, Centar za socijalni rad i tužilaštvo. Škole mogu preventivno da deluju samo kada se učenici verbalno sukobljavaju ili u slučajevima fizičkog sukoba koji nije ostavio posledice po zdravlje deteta. Ali i tada nastavnici moraju biti oprezni, jer se može pogrešno proceniti stepen povrede. U ovim slučajevima se preduzimaju vaspitno-obrazovne mere", objašnjava sagovornik Politike dodajući da svaka škola ima pravnika i Tim za prevenciju nasilja koji savetuje nastavnike koja su njihova prava i obaveze prilikom nemilih događaja.
Policija mora da se obaveštava u svim slučajevima kada je ugroženo zdravlje, bezbednost ili lični integritet deteta, kada se sumnja da je učinjeno krivično delo ili prekršaj. Pred početak svake školske godine, a uskoro i češće, predstavnici obrazovnih ustanova sa određene opštine sastaju se sa policijom, socijalnim radnicima, delegatima lokalne samouprave i tužilaštva.
Razgovara se o konkretnim bezbednosnim problemima i eventualnom povećanju broja školskih policajaca.
"U poslednjih 12 godina, broj školskih policajaca povećan je sa stotinak na 380. Nemamo više ljudi za ovaj projekat, ali, u saradnji sa drugim ministarstvima, razvijamo razne nacionalne i lokalne projekte čiji je cilj sprečavanje nasilja kroz edukaciju đaka, prosvetnih radnika i roditelja", kaže Vasiljević.
Svake godine oko 50.000 učenika petih razreda učestvuje na predavanjima organizovanim u okviru projekta "Bezbedno detinjstvo”, koji se realizuje četiri godine.
"Petaci” se na ovim radionicama upoznaju s policijom, uče nešto više o sprečavanju međuvršnjačkog nasilja, štetnosti droge i alkohola, bezbednom učešću u saobraćaju i zaštiti od nasilnika.
U poslednje dve godine, u 12 opština, sprovodi se i "Sport, škola, policija”, projekat koji obuhvata predavanja, radionice, ali i sportske aktivnosti. Cilj je razvijanje zajedničkog duha među decom, jer kako kaže Vasilijević, vršnjačko nasilje najčešće je posledica loših odnosa.
Na posebnoj radionici učestvuju roditelji koji sa decom, nastavnicima i policajcima sastavljaju i potpisuju "sporazum” u kojem se dogovaraju o određenom načinu ponašanja. Deca se "obavezuju” da ne konzumiraju alkohol, duvan ili narkotike, definišu vreme izlazaka, boravak u igraonicama.
Prema mišljenju sagovornika Politike, nezamenjiva je uloga roditelja u izgradnji dečje ličnosti i načina ponašanja.
"Sistem ne može da usadi detetu određeni način ponašanja ukoliko roditelji ne pokažu dovoljno interesovanja za učešće u vaspitanju deteta”, upozorava Vasilijević, dodajući da će upravo iz tog razloga budući projekti još više uključivati roditelje.
