Izvor: Kurir, 04.Jul.2011, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRCE NIJE SAMO PUMPA
Znam da će ove reči završiti uramljene na jednom zidu. U dnevnoj sobi moje majke. Što zbog mene, što zbog Novaka - sina kog bi „svaka majka poželela“. A ni mi očevi ne bismo se bunili da nam se zalomi neki Nole.
Trava, belo, šampanjac... Ne, nije ovo priča o lakšim ili težim porocima, već o simbolima Vimbldona. Onog najprestižnijeg teniskog turnira na svetu. Onog na kojem je Novak Đoković, mladić iz moje Srbije i mog Beograda (dobro, i vaši su), postao najbolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na svetu. Pazi ‘vamo - N A J B O LJ I. Ovo je priča o čoveku od kog bismo mogli štošta da naučimo.
Malo je primera kroz istoriju koji su uspeli da ujedine Srbiju. Novaku je to pošlo za reketom. Ili za rukom. Nogom. Glavom. Zapravo, on je to učinio srcem. Da, srcem! Ne mislim na mišić zadužen za pumpanje krvi, mislim na ono srce pomenuto u antologijskim stihovima: „Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka...“
Igrom slučaja, s Novakom sam prvi put razgovarao baš u vreme Vimbldona pre šest godina. Mladi srpski talenat tada je čitaocima preneo utiske s ovog turnira. Bio je raspamećeni dečak. Šetao je kroz veliki teniski kompleks i u dahu govorio o grandioznosti gren slema smeštenog u blizini Londona. Istog ovog na kojem je u petak krunisan.
Putevi su nam se ukrstili još nekoliko puta, a dobro sam zapamtio kada se, kao već izuzetno popularna ličnost, po žestokom nevremenu, pojavio na Kalemegdanu da skrene pažnju Srbiji na problem ljudi obolelih od limfoma. Još jedan dokaz o velikom srcu (opet nije mišić) mladog čoveka.
Čujem po autobusima i na ulicama kako ima i onih kojima srce nije zaigralo kada je Nole postao najbolji na svetu. E, oni pričaju o mišiću koji pumpa krv. Njima fali ono drugo srce. Veeeeliko. Kao u Noleta. Jer bez njega se ne postaje prvi ni u ulici, a kamoli na svetu. Nije ono samo mišić.
