Izvor: Blic, 03.Avg.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastrošnost
Potrošnja ljudskih resursa pretvara se u rasipništvo. Kao da je reč o neograničeno rasprostranjenoj rudi, takvoj da je se po potrebi može iskopavati putem prostog čeprkanja dečjim grabuljicama po pesku.
Ako neko ima dara, ako, povrh, uspe i da umakne mediokritetima što ga čekaju „u zasedi iza petnaeste“, što bi, u drugom, nežnijem kontekstu, rekao Ršum, sačekaće ga domaća upravljačka struktura, da ne kažem - da nipošto ne kažem! - elita, upotrebiti i ostaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pored kontejnera kao propalu dasku s WC šolje.
Nije da su daroviti bez krivice. I oni tako rado, tako spremno, tako zdušno, tako olako predaju svoj lični suverenitet, svoje znanje, umeće i talenat u tuđi posed.
Dobrovoljni vazali duha, ranije vezani ideologijama, sada su, jer takvo je doba - postideološko, spremni da ispunjavaju princip subordinacije, pod slavnom parolom: „izvrši, pa se žali“. Izvrše, pa se žale - ali javno, nama, kao da smo mi ti koji pripadamo svetu njihovih interesnih međusobica.
Otud se nije čuditi prevrtačima: ako nešto znaju, a imaju upravljačkih ambicija, moraju biti nečiji. Ako su nečiji, onda više nisu svoji.
Velika potrošnja, slaba proizvodnja.
Recesija duha.
Povezane vesti: Posebna kultura Kultura i beda Stare navike i potrošeni modeli Kamo dalje, rođače? Kontrasti
