Izvor: Mondo, 27.Jul.2015, 13:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripadam!
Kolumnistkinja MONDA Sandra Todorović se odricala raznih stvari u životu. Jedne ne bi nikad. Kao što je i zaključila: "Ljubav nije za dŽoranje".
Pakleno neko vreme naiđe. Nezapamćeno toplo kažu. Stručnjaci tvrde da je to zbog toga što smo toliko zagadili planetu da je ona zamolila Sunce da je spali zajedno sa nama, da se više ne bi mučila.
Predveče sednem na terasu na krovu zgrade, čekam ''da zahladi'' uz česmovaču iz frižidera. Vreo beton, isijava. Duša >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ište vazduh, kakav bilo, makar i usijan. Spopade me onaj stari podmukli osećaj da ne pripadam tu gde sam. I film se razmota kao zmija otrovnica koja me na brzaka ujede, a njen nagrizajući otrov pokrenu lavinu razmišljanja pred smrt.
Balans svega i svačega. Ako jedno dobiješ, nešto drugo izgubiš, i to je prosto tako i drugačije ne može.
Prvo sam poželela brata, izgubila status miljenice. Trebalo mi je dosta vremena da se pomirim sa tim. Bila sam dete imala sam sigurnost, dobre ocene, bezbrižan život. Sa druge strane sam imala neizmerno ružnu frizuru, još ružniju garderobu i obuću, a samim tim i manjak samopouzdanja. U tim godinama je to strašna stvar. Nisam bila deo ekipe.
Tada sam prvi put osetila da negde ne pripadam.
Poželela sam da u kući vlada mir. Mir je koštao jedan razvod roditelja. Buntovnica u meni je razuzdano divljala noću po ceni mučnine i glavobolje koje su trajale danima. Tih dana produktivnost mi je bila na nuli. Manjak produktivnosti su loše ocene. Loše ocene su mnogo više učenja i mnogo manje izlazaka.
Želela sam vitak stas, a volela beli hleb sa majonezom, burek za doručak i sve što je čokoladno, trpala u sebe bez griže savesti. Mnogo lepe, uske garderobe je završilo kojekuda, samo ne na meni.
Verovala sam u ljubav do kraja života. Trebala da bude prava i jedina. Dobila sam venčanje iz bajke, i vrlo brzo nestadoše dugice i jednorozi sa te zelene livade. Zapati se neki korov sa kojim nisam mogla sama da se borim. Njemu nije smetao.
Dobila sam decu, sa njima i radosti koje oni daju za uzvrat. Nestala je ona meni draga JA, na čitavu deceniju. Nju je zamenila revnosna majka sa besanim noćima, gladna, žedna, znojava, bez laka na noktima, uvezane kose, često neofarbanih izrastaka, kojoj su dečija kolica bila jedini oslonac u životu. Bez stalnog posla, bez karijere, pozicije, uticajnih prijatelja, dobrih tašni, svetlucavih aksesoara... Izgubila sam svoj oblik, iznova i samopouzdanje da bih u svakom trenutku mogla da pomirišem tri malene glave, poljubim ih i stisnem jako uz sebe. Ovaj dil je bio vredan svake žrtve.
Da bih imala svoj mir, samostalnost i individualnost, morala sam da se odreknem stare adrese. Na novoj adresi vlada apsolutni mir, ali je prilično tesno. Mir u duši me je koštao životnog prostora.
Za stalan posao i sigurnost, odrekla sam se spavanja do deset, pijace radnim danom, skuvanog ručka i sačekivana dece iz škole. Vredelo je.
Decenijama sam tako trgovala sudbinom. Ponekada silno profitirala, a često izlazila iz tih aranžmana kao potpuna gubitnica, poražena i prevarena. U jednom trenutku sam nakon svega poželela da budem voljena, poštovana i nekome posebna. Da budem jedina nečija. Želela sam da mu dam svu godinama akomuliranu ljubav, pažnju i energiju, brižljivo čuvanu. Plašila sam se da sam poželela previše, i da ću takav dobitak platiti zdravljem, jer nemam ništa vrednije od toga da dam za uzvrat.
Svaka želja se na kraju ostvari, ako to nešto iskreno želiš. Tako sam se nakon nekog vremena probudila pored njega, posuta magičnim prahom, srećna i zaštićena od svega. I dalje sam čekala naplatu, ogromni račun za sva ta neizreciva zadovoljstva.
Sudbina reče jednoga dana, u redu je... svaki živ stvor je zaslužio da bude voljen. To ti je gratis. Jedino ako bi mogla da se odrekneš obuće na štiklu, to bi bilo u redu. Nikakav problem, obuća sa štiklom je spakovana u kesu, zabačena u daleki ćošak plakara. Kao da je nikada nije ni bilo na mojim stopalima.
Sudbina mi je ponovo najavila novu adresu. Ovog puta zauvek. Nema više selidbi, dok me ne iznesu odande nogama na napred. Samo nemoj zauzvrat da mi tražiš da se odreknem ove ljubavi. Zbog nje bih bila beskućnica bez ijednih cipela na štiklu.
Ljubav nije za dŽoranje.
---------------------------------
***Sve kolumne Sandre Jbte
.jpg)
