Izvor: B92, 17.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predlog ne podrazumeva podelu
B92: Predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je u Nemačkoj predlog koji je pre 2 dana izneo Vladimiru Putinu o decentralizaciji Kosova i podeli na dva entiteta, srpski i albanski. Otkud sada taj predlog predsednika Tadića?
Petrović: Potpuno je prirodno da je predsednik Republike, koji je za to i Ustavom ovlašćen, izneo svoju političku inicijativu oko davanja viđenja i vizije konačnog rešenja pitanja statusa Kosova i Metohije. Posle nekoliko meseci ovo je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << korak koji konkretizuje politiku 'više od autonomije, manje od nezavisnosti'. Naravno, mislim da je dobro mesto da se to učini u jednoj od država koje su stalno članice Saveta bezbednosti. Kao što je poznato, predsednik Tadić je ovo svoje viđenje izneo u razgovoru sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije. Posle toga na kongresu SPD-a, gde je imao susret sa vrlo visokim zvaničnicima Nemačke, sa ministrom spoljnih poslova i sa vicekancelarom novim nemačke Vlade, sa gospodinom Placekom, koji je novi šef SDP-a Nemačke, sa Gerhardom Šrederom, koji je bivši kancelar, je ponovio na jednom vrlo relevantnom mestu, da podsetim da je Nemačka članica Kontakt grupe, ovaj svoj plan o tome da bi u interesu Srba i u interesu Albanaca bilo da u okviru državnog suvereniteta Srbije se na Kosovu ustanove dva entiteta - jedan srpski, drugi albanski. Da svaki od tih entiteta ima određene nadležnosti, da kako to bude u pregovorima utvrđeno određene nadležnosti imaju zajedničke institucije Kosova i Metohije, a da opet srpski entitet i insitucije koje tamo budu ustanovljene imaju institucionalne veze sa onim što je država Srbija. Dakle, da Ministarstvo prosvete ima veze sa prosvetnim institucijama u srpskom entitetu, Ministarstvo zdravlja sa zdravstvenim institucijama, i naravno kako bi to sve bilo utanačeno. To je nešto što predstavlja jednu viziju početne pozicije koju bi Srbija trebalo da ima u pregovorima. Ti pregovori su pred vratima, u stvari, sa imenovanjem gospodina Ahtisarija za opunomoćenika generalnog sekretara UN-a i definisanjem mandata Ahtisarijevog od strane Saveta bezbednosti su već počeli. I mislim da je dobro da u ovom trenutku imamo konkretizovanu poziciju ili predlog te konkretizovane pozicije, da bismo što bolje uspeli da zauzmemo taj, sportski rečeno, startni položaj pred ove pregovore o Kosovu i Metohiji.
B92: Odakle je došla ta konkretizacija te, kako ste rekli, vizije, s obzirom da je predsednik odnosno kabinet predsednika danima sa premijerom pravio platformu za Kosovo u kojoj podele na entitete nije bilo, čak ga nema ni u nacrtu rezolucije koju je Vlada usvojila i uputila Skupštini?
Petrović: Vrlo je važno da imamo potpuno jasnu predstavu o tome šta predstavlja osnova ili platforma za pregovore sa jedne strane, a šta predstavlja rezolucija, čiji je predlog utvrdila Vlada na sednici u utorak, ako se ne varam, i koja bi trebalo da bude u ponedeljak, na Aranđelovdan, predmet debate i odlučivanja u Skupštini Srbije. Mislim da je bitno da oko te stvari potpuno razjasnimo sve ono što mislim da je važno. Rezolucija, u krajnjoj liniji, predstavlja jedan formalni akt kojim bi Skupština Srbije trebalo i verovatno hoće da ovlasti Vladu Republike Srbije, odnosno, da potpuno uprostimo stvar, gospodina Koštunicu, koji je posredno izabrani građanin kao predsednik Vlade, da ovlasti da učestvuje u pregovorima oko finalnog statusa, konačnog statusa Kosova i Metohije. Sa druge strane, eto da napravim i poređenje sa pozicijom predsednika Republike, predsedniku Republike Borisu Tadiću nije potreban mandat Skupštine Srbije da bi obavljao svoje ustavne dužnosti. Predsednik Republike je izabran na izborima neposredno od građana. Predsednik Republike ima potpuno jasno definisane svoje nadležnosti u Ustavu. I mislim da je to vrlo važno reći, predsednik Republike je jedini državni organ, a pošto je to inokosni organ, dakle jedan čovek čini taj organ i jedina osoba u ovoj državi koja se prihvatajući se dužnosti zaklela da će čuvati teritorijalni integritet države. Prema tome, predsednik Republike po svom položaju, onako kako ga je Ustav definisao, ima pun mandat, a taj mandat je dobio od građana, da se bavi pitanjem kojim se sada bavio, a svoje viđenje tog pitanja je izneo i u Rusiji. Prema tome, da zaključim oko rezolucije, rezolicija je debata o tome koliko će ovlašćenje dobiti Vlada, odnosno Vojislav Koštunica, da učestvuje u pregovorima. Kad to ovlašćenje dobije, i ako ga dobije, mislim da će onda u stvari on u punoj meri imati kapacitet da sa predsednikom Republike, koji to ovlašćenje ima po prirodi stvari i po Ustavu i vuče ga iz izbora, da utanačuje određene aspekte politike koji su vezani za Kosovo i Metohiju. Sa druge strane, ovo što je do sada bez ikakve dileme bila politika i dosta je čak i polemičkih tonova izazivala formula 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', sada je dobila, kao što sam rekao, svoju konkretizaciju. Mislim da su dva izraza ili dve formulacije iste stvari kada se govori o suštinskoj autonomiji, što je formulacija upotrebljena u predlogu rezolucije koja će biti u Skupštini i ovo 'više od autonomije, manje od nezavisnosti', da se tu radi o istim stvarima. Predsednik, još jednom da kažem, je kazao šta misli da bi bilo dobro, i nije to nešto što predstavlja prvi put izrečenu poziciju, mislim da je to i jedan vid politike koji je Zoran Đinđić imao pred svoju smrt, krajem 2002. i početkom 2003. godine. U to doba, da podsetim, ta politika je bila potpuno usaglašena sa Srbima na Kosovu, sa različitim društvenim institucijama u Srbiji. Mislim da je dobila vrlo značajnu podršku javnosti, onoliku podršku kolika je neophodna da bi jedna politika o ovako vitalnom pitanju, koje nije samo aktuelno političko nego i istorijsko, neophodna da bi se u Srbiji na dobar način za tu poziciju moglo boriti.
B92: Imate li podršku za taj predlog podele na dva entiteta i od nekih stranaka iz Vlade? G17 plus nema ništa protiv, čak podsećaju da je Miroljub Labus pre godinu dana izneo taj predlog. Međutim, u SPO-u kažu da u pregovaračkoj strategiji nema podele Kosova, a SPO traži jedinstvo svih demokratskih snaga u pregovorima.
Petrović: Opet da potpuno razjasnimo, ovde se ne govori o podeli Kosova, ovde je dat predlog kako bi trebalo da izgleda Kosovo u okviru Srbije i kako bi mogla da bude formirana jedna funkcionalna zajednica, gde u vrlo podeljenom društvu kosovskom, sa vrlo izraženim čak mogu da kažem neprijateljstvom Albanaca prema srpskoj i nealbanskoj zajednici, da ne ulazimo sad u istorijske razloge zašto je to tako, to je faktičko stanje stvari, sa vrlo velikim problemima koje to društvo ima. Ovo je predlog kako bi to društvo moglo da bude uređeno, a da ima izglede da u dogledno vreme se pretvori u jedan civilizovano organizovan sistem, koji neće imati problem da uđe u EU. Dakle, nije tema Kosova podela nego je tema kako da Kosovo i Metohija takvo kakvo jeste bude uređeno a da ostanu u okvirima međunarodno priznatih granica. U ovom trenutku ta država koja ima međunarodni legitimitet i priznanje jeste SCG i Srbija kao sastavni deo te države. Što se tiče podrške stranaka Vlade, predsednik je, kao što sam rekao, izneo svoju inicijativu. Juče pažljivo posmatrajući šta je ko o toj inicijativi rekao, nisam naišao na bilo kakav disonantan ton, osim što mislim da je prvi čovek SRS-a Tomislav Nikolić bio nezadovoljan činjenicom da nije predsednik Republike prvo njemu rekao šta misli nego predsedniku Rusije. Ja mislim da je mnogo važnije da se sa predsednikom Rusije diskutuje o tom pitanju, a onda će Tomislav Nikolić već biti obavešten. On ionako, koliko ja mogu da vidim, nema nameru da se preterano uključuje u celo ovo pitanje, već ima nameru da sedi u Skupštini i da, mislim da je to dobra reč, preslišava one koji se budu bavili ozbiljno rešavanjem pitanja Kosova i Metohije, ali to je već stvar Tomislava Nikolića i SRS-a i njihovog generalno neproduktivnog učešća u srpskoj politici.
B92: Kosovski Srbi kažu da je predlog gospodina Tadića o podeli na dva entiteta za njih zbunjujući. Novine "Danas", "Politika" prenose izjave recimo Rade Trajković, koja kaže da je to vrlo opasan predlog zato što direktno ugrožava šanse za sprovođenje suštinske decentralizacije na Kosovu, dok Marko Jakšić iznosi da to unosi zabunu. Ranđel Nojkić kaže da Tadić treba da razjasni ovaj stav jer je "podela Kosova najgore rešenje za tamošnje Srbe".
Petrović: Neću da ulazim u ocenu onoga što kaže gospodin Nojkić o podeli Kosova. Prosto, podela Kosova nije tema. U vezi sa izjavom gospođe Trajković, ovo je suštinska decentralizacija. Suštinska decentralizacija je da se utvrdi srpski entitet i albanski entitet, i da ti entiteti imaju suštinska ovlašćenja. Dakle, decentralizacija jeste utvrđivanje prosvetne, zdravstvene, policijske, sudske, poreske vlasti u okviru jedne zajednice, i to jeste upravo na tragu onoga što znači ovakav predlog ili njegova realizacija u životu.
B92: Hoće li predsednik Tadić to objasniti njima šta znači podela na entitet koju je izneo Putinu?
Petrović: Svakako. Naravno da će objasniti. I moguće je da u prvom trenutku postoje nedoumice kod ljudi šta bi to sve trebalo da znači, ali po prirodi stvari komunikacija sa ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji je sastavni deo bilo koje politike i naravno stavljanje na sto onoga što oni doživljavaju kao bitnu stvar. Ali, mislim da je bitno da imamo jedan vrlo mudar i realističan pristup i prema organizaciji pregovora, prema organizaciji onoga što nas čeka, a naravno pre svega prema suštinskim predlozima koje stavljamo na sto. I moram da kažem da mi imamo problem dve godine unazad, od smrti Zorana Đinđića, što Srbija u stvari do ovog trenutka, do susreta Borisa Tadića sa gospodinom Putinom, nije imala suštinski predlog politike. I mislim da smo imali štetu zbog toga i da nam je sa vrlo prijateljski nastrojenih strana, od nekih stalnih članica Saveta bezbednosti više puta skrenuta pažnja, zvaničnicima ove zemlje, da je nedostatak politike veliki deficit koji mi imamo u okviru svojih izgleda da napravimo bilo šta kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Sada imamo predlog politike, i oko tog predloga mislim da će se dalje stvari na bolji način odvijati nego do sada.
B92: Da se vratimo na rezoluciju. Da li ste proučili Vladinu rezoluciju koja je poslata Skupštini? Juče ste rekli da je proučavate. Da li ste stigli to da uradite?
Petrović: Opet da se vratimo, mislim da su dve stvari tu važne. Pitanje koje iz toga proističe je da li će DS učestvovati na sednici te Skupštine ili ne. Mislim da je ponovo važno da naglasim i da ponovim da se ovde radi o jednom formalnom papiru. Ta rezolucija ne sadrži politiku, predlog politike Srbije ili politiku države Srbije prema rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije. Rezolucija sadrži ovlašćenje i okvir tog ovlašćenja koje bi Skupština trebalo da da Vladi Republike Srbije, predsedniku Vlade koji je glavna ličnost u tom pitanju. I potpuno je razumljivo u ovakvim sistemima kao što je naš da predsednik Vlade traži od Parlamenta da mu tu vrstu ovlašćenja da. Pored toga rezolucija sadrži pozivanje na različita međunarodna dokumenta, kako opšta od Povelje UN-a i dokumenata koji su usvojeni u KEPS-u, sadašnjem OEBS-u, pa do rezolucija Saveta bezbednosti UN-a koje su bitne za ovo naše stanje, pre svega rezolucija 1244, ali i druga dokumenta, i ništa više od toga. Sa druge strane, ova Skupština ima nedostatak legitimiteta. Tri su predmeta na Sudu SCG, koji nadam se da će razrešiti pitanje ko bi trebalo da sedi u Parlamentu Srbije.
B92: Dobro, Vi tu priču o nelegitimitetu stalno ponavljate, ali predsednik Vaše stranke je i predsednik Srbije koji potpisuje zakone koje donosi ta nelegitimna Skupština.
Petrović: I na to ću vam odgovoriti. Pa, predsednik nije sud, i predsednik ne može u okviru svojih ustavnih obaveza da ne potpisuje zakone. A DS u Skupštini je ta koja stvari kvalifikuje kao legitimne i nelegitimne i koja podnosi zahteve sudovima, kao što smo podneli žalbu u Sudu SCG da se utvrdi da li su ova tri mandata, mislim na mandat gospodina Đokovića, na mandate Džudževića i Omeragića... Ali, prosto sada da stavimo pomalo na stranu to pitanje, ja sam uvek spreman da o tome razgovaram. Razgovaramo oko Kosova, i to je naravno pitanje koje će u svakom slučaju u bitnome odrediti šta će biti sa našim životnim izgledima u narednom periodu, i koliko ćemo imati prilike da se bavimo vitalnim stvarima kao što je životni standard i zapošljavanje. Imamo jednu smetnju koju moramo da rešimo, a to je pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije. Elem, vizavi tog problema po legitimitet Parlamenta, to je ono što želim da kažem, jeste suštinska odrednica jedne države kao demokratske. Ukoliko Srbija ne bude opažena kao demokratska država pre svega među međunarodnim faktorima, međunarodnim činiocima, stalnim članicama Saveta bezbednosti, državama Kontakt grupe, naši izgledi da se dobro borimo za Kosovo i Metohiju su manji nego ako mi jesmo država sa punim demokratskim kapacitetom. Zamislite vi kad neko kaže - Pa, dobro, ti vaši poslanici tamo, vi ste nešto izgleda kršili zakon, kršili Ustav. Gospodine Koštunica, vi tu nemate čistu situaciju, a sa druge strane ovde se zastupate za to da se na Kosovu zaštite legitimna demokratska prava Srba, jer to svi imaju kao civilizacijsku tekovinu kao građani Evrope i kao građani sveta u 21. veku, nešto tu nije u redu.
B92: Mislite da to baš neko zaista kaže Koštunici?
Petrović: Naravno da može da mu kaže. I DS je i u pismu koje je uputila Vladi Republike Srbije skrenula pažnju na to da nedostatak punog legitimiteta Skupštine predstavlja veliku opasnost u ovom trenutku za pregovaračku poziciju Srbije. Da li ćemo učestvovati u radu Parlamenta? Kao što je poznato, Glavni odbor DS-a je 5. oktobra, dakle pre nešto više od mesec i po dana, doneo odluku da do daljeg neće učestvovati u radu Skupštine Srbije, ali je ostavio mogućnost da se o važnim državnim pitanjima zauzme drugačija politička pozicija.
B92: Hoćete li je zauzeti u ponedeljak ili je i Vama slava...
Petrović: Između dva Glavna odbora predsedništvo DS-a je organ koji donosi odluke da li su se stekli uslovi da se postupi drugačije nego što je to odlukom Glavnog odbora DS-a utvrđeno, odnosno da li su se stekli uslovi da se DS i njen poslanički klub vrate u Parlament. Ja neću da prejudiciram odluku predsedništva DS-a. Ono što je važno sam rekao, dakle radi se o jednom formalnom aktu koji Koštunici treba da da ovlašćenje da pregovara o ovom pitanju. I sa druge strane, skrenuli smo pažnju na to da Srbija može da ima veliku štetu zato što ovaj Parlament nema pun legitimitet. U svakom slučaju, predsedništvo DS-a će pre sednice u ponedeljak, pre Aranđelovdana doneti odluku o tome kako će se postaviti Poslanički klub DS-a u ovom pitanju. Tako to biva u uređenim strankama, DS je uređena politička organizacija.
B92: Dobro, možda možete da se izvadite na to da Vam je slava, ako jeste, kao opravdanje.
Petrović: Meni nije, ja slavim Stelendan.
B92: A predsednik Srbije, da li bi on možda mogao da dođe poslanicima da obrazloži svoj predlog koji je izneo Putinu i koji je ponovio u Nemačkoj o dva entiteta, pošto to traže neke stranke?
Petrović: Mislim da je to sad pitanje koje nije od suštinske važnosti. Predsednik će u svakom slučaju obavestiti i javnost o tome šta jeste razgovarao sa Putinom, i šta su sada detalji ovoga o čemu vi i ja razgovaramo, i kako to ta podela na entitete, obavestiti javnost o detaljima koliko je to moguće u ovom trenutku, šta su sastavni delovi ove ideje. Predsednik će naravno doneti odluku i o tome kako će se postaviti prema ovom skupštinskom zasedanju, ja ne želim ni to da prejudiciram u ovom trenutku.
B92: Konsultacije koje su bile oko rezolucije, šta je tu na kraju bio problem? Vi ste dobili poziv, niste dobili poziv, nije bio dovoljno formalan? Zašto niste otišli na konsultacije, ni kod premijera, ni kod predsednika Skupštine?
Petrović: Nisu nas zvali. Mislim da u srpskoj politici vlada jedna familijarna atmosfera između stranaka koje čine Vladu Republike Srbije, SPS-a, dakle mislim pre svega na Koštuničinu stranku i njegovu Vladu, SPS-a sa svim njenim frakcijama, SRS-a. Dakle, ta familija nekako DS ne doživljava kao svoj sastavni deo, to je potpuno razumljivo i opravdano, ni ja njih ne doživljavam kao nešto što mi je blisko u politici. Vidim da su i radikali i socijalisti išli kod Koštunice u Vladu da se dogovaraju oko te rezolucije.
B92: Je l' ste Vi dobili poziv od premijera, zvaničan, formalan?
Petrović: Ne. Poslanički klub DS-a je dobio uoči sednice Vlade, dakle veče pre sednice Vlade, posle radnog vremena jednu od verzija, u tom trenutku nacrta rezolucije koju je trebalo Vlada da usvoji kao svoj predlog. Dostavili su nam jedno pismo i ostavili su jedan mobilni telefon. Generalni sekretar Vlade je meni lično ostavio mobilni telefon da mu javim ako mislim da je nešto važno. Ja sam napisao pismo zajedno sa Poslaničkim klubom Vladi Republike Srbije i izneo sam ovo što sad pričam ovde sa vama, svoja zapažanja o tome šta mislim da su bitne i važne stvari, šta Poslanički klub DS-a misli da je bitno i važno. Da je vrlo loše za Srbiju u ovom trenutku da Skupština nema pun legitimitet, da Narodna Skupština ne može poveravati mandat nikome van onih državnih organa koji crpe svoj legitimitet iz Narodne Skupštine, i da bi bilo vrlo dobro da se ne dovodi u pitanje demokratski kapacitet i demokratski karakter naše države i demokratičnost našeg političkog režima zbog dnevno političkih potreba, jer to može interese države da ugrozi. Kako je Vlada poslala pismo Poslaničkom klubu tako je Poslanički klub poslao pismo Vladi Republike Srbije, to pismo je stiglo pre sednice Vlade. I ne verujem da su se baš preterano zanimali za sadržinu onoga što u tom pismu piše, ali eto možda i grešim. Eto, to je bila komunikacija između Poslaničkog kluba DS-a i Vlade Republike Srbije. Dačić...
B92: A sa predsednikom Skupštine?
Petrović: Dačić i Tomislav Nikolić su, vidim, imali vrlo sadržajne razgovore, čak su bili jako zadovoljni kad su iz Koštuničinog kabineta izašli, tako da to su politički partneri Vlade Republike Srbije. Predsednik Parlamenta isto tako nije mene kao šefa Poslaničkog kluba obavestio da ima nameru da zakaže Poslanički klub, čak ni u okviru jedne vrlo loše i umanjive procedure jednog lošeg običaja da Predrag Marković se boji pisanih dokumenata kao đavo krsta. Dakle, on nikome ništa neće zvanično da pošalje čak ni kao obaveštenje, a kamoli kao nekakav ozbiljniji dokument. Juče negde na 15-ak minuta pre početka tog sastanka, koji ne znam kad je zakazan, je stiglo obaveštenje u administraciju Poslaničkog kluba da bi ta sesija trebalo da bude održana. Fizički nisam bio u mogućnosti, a i da sam bio poslao bih ovo pismo isto kao što sam poslao Vladi Republike Srbije, pa ukoliko im je interesantno, neka ga čitaju, ako nije, to već nije problem DS-a i moj lično. U svakom slučaju, mogu da se obaveste iz štampe, kao što sam ja juče gledajući Vesti, sedeći u Šapcu u deset sati se obavestio da Predrag Marković ima nameru da priča sa šefovima Poslaničkih klubova.
B92: Šta očekujete od današnje Skupštine Kosova? Naime, tu bi kosovski poslanici trebalo da usvoje, prema najavama, rezoluciju o nezavisnosti.
Petrović: Ukoliko je usvoje, očekujem da administracija UN-a stavi van snage tu rezoluciju jer je ona suprotna rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a, suprotna je opštim pravnim aktima koji važe na Kosovu i Metohiji, i ne postoji nijedan jedini razlog da ovlašćeni predstavnici UN-a takav pravni akt ne oglase ništavim. Ja znam da Albanci imaju velike probleme, albanski političari pre svega, da su ogromna očekivanja u albanskoj populaciji na Kosovu i Metohiji da se dobije bezuslovna nezavisnost što pre, ali mislim da je to isto tako i rezultat pogrešnog vođenja politike od strane albanskih političara. I da je nužno preuzimajući odgovornost i sa albanske strane, i naravno sa strane političke grupacije koja će u Srbiji voditi pregovore, sa punom odgovornošću prema budućnosti građana koji žive na ovoj teritoriji, prema budućnosti šest i po miliona ljudi koji žive u Srbiji i nešto manje od dva miliona ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, sa punom svešću o tome šta može da bude realan rezultat ovog političkog procesa donositi odluke i ne potpaljivati te nacionalne strasti i preterana očekivanja, jer to nikome ništa dobro ne može da donese. Kako god da se reše ova pitanja, a ja se nadam da će se rešiti dobro sa stanovišta svačijeg interesa i da će interesi naše države i naše nacije biti zaštićeni, kako god to da se reši mi ćemo živeti jedni pored drugih. I za deset ili 15 godina će i poslednji deo teritorije Evrope postati, nadam se, deo EU, onda će potpuno deplasirano i besmisleno biti istorijsko osvrtanje na ovo vreme u kome mi sada živimo i kada toliko gorljivo političari u pojedinim delovima Jugoistočne Evrope ovog našeg prostora žele da dobiju države, jer će se države baviti poslovima koji se evo sad tretiraju kao teme za decentralizaciju, a ne stvarima oko kojih se toliko želja, ambicija, strasti i nažalost ljudskih života troši, i koja kad malo pogledate u budućnost neće biti tema naših života i našeg interesovanja.
B92: Na kraju "Kažiprsta" jedno pitanje koje nije vezano za Kosovo, vezano je za priču o Ratku Mladiću. Naime, predsednik Tadić je za izraelski list "Harec" rekao da obaveštajni podaci govore da se Ratko Mladić krije u šumama negde oko granica Srbije. Ali, u sledećoj rečenici predsednik Tadić je zvučao prilično naivno. Rekao je da je uveren da niko iz Vojske SCG ne pomaže Mladiću, već da je Mladić dosta lukav i uvek nekako uspe da pobegne preko granice, s obzirom na iskustvo koje je imao tokom rata u Bosni.
Petrović: Iskren da budem, ne znam šta je naivno tu. Činjenica je da Ratko Mladić nije do ovog trenutka priveden Haškom tribunalu. Ono što ja potpuno verujem na reč predsedniku države jeste njegovo uverenje da niko iz Vojske SCG ne pomaže Ratku Mladiću. Ako mu niko iz vojske ne pomaže, a nije do sad uhvaćen, pa onda verovatno jeste dovoljno vešt pa se nekako sklanja ispred vrlo mnogobrojnih pokušaja da bude lišen slobode i odveden u Hag.
