Izvor: Blic, 22.Dec.2014, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je grad iz kojeg kreće Božić
Zaboravite Severni pol, Deda Mraz ne živi tamo. Pravi dom božićnih i novogodišnjih svetkovina je čudni i nepoznati kineski grad Jivu.
Tim Mogan, reporter Bi-Bi-Sija, boravio je u ovom gradu na krajnjem istoku Kine, na četiri sata vožnje od Šangaja, u kojem se nalazi najveća veleprodajna tržnica robe široke potrošnje na svetu. Prema kineskoj državnoj agenciji Sinhua, više od 60 odsto božićnih i novogodišnjih dekoracije na svetu naprave radnici u Jivuu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Kako vidim, Božić se pravi u Juvuu. Osvetljenje na jelci u vašoj dnevnoj sobi, ukrasi što vise sa plafona, pomodarska čarapa za ubacivanje poklona što ste je kupili za vaše dete - postoji velika šansa da su došli sa mesta na kojem stojim - napisao je Mogan tokom posete tržnici koja se prostire na četiri miliona kvadratnih metara i gde je moguće naći sve - od igle do lokomotive, pa i novogodišnje dekoracije.
Novi put svile kreće iz Jivua
Iz Jivua je ka Evropi sredinom novembra krenuo kineski voz sa 82 teretna kontejnera kojem je kranja odrednica bila španska prestonica Madrid. To putovanje ušlo je u istoriju kao otvaranje najveće železničke linije na svetu, koju su kineske vlasti simbolično nazvale novi put svile. Peking je za početak za ovu liniju izdvojio 40 milijardi dolara za infrastrukturu i logistiku.
On je posetio i jednu od firmi iz koje ti proizvodi dolaze i na čijem je prvom spratu zatekao nekoliko desetina radnika raznih uzrasta, ali ponajviše devojaka od dvadesetak godina. One sastavljaju minijaturne plastične jelke i druge ukrase. Među njima je video i dečaka koji jedva da bi mogao da bude tinejdžer, a kojem je zadatak da farba ukrase. U sobi pored zatekao je muškarca koji stoji ispred ogromnog ventilatora i ubacuje metalne žice u ključalu tečnost. Dok su još vruće, oblikuje ih u ukrase za glavu sa rogovima irvasa.
Mnogi od radnika prinuđeni su da rade u uslovima opasnim po zdravlje, poput momaka golih do pojasa koji u dimu hemijskih isparenja ubacuju plastične pelete u mašine koje ih tope i potom presuju u oblike Sneška Belića i Deda Mraza. Posao je dosadan pošto se ista radnja ponavlja konstantno, ali i opasan jer radnici moraju da se zavlače ispod ogromnih presa.
