Izvor: RTS, 23.Jan.2015, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnivanje zadruga spas za poljoprivrednike
U Srbiji je najviše poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju do deset hektara zemlje. Njihov razvoj je, kažu stručnjaci, direktno uslovljen međusobnim udruživanjem ili osnivanjem zadruga. Sami ne mogu da opstanu na tržištu koje traži velike količine kvalitetnih proizvoda.
Goran Arsić iz Srpskog Krstura zajedno s bratom i sinom obrađuje 350 hektara. Ima nove traktore i mašine i, kako kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za proizvodnju žitarica potrebno mu je godišnje oko stotinu dana rada. Kada odbije sve troškove, ostaje mu oko sto evra po hektaru.
"Sa starom zadrugom pri kraju dolazilo je do problema prilikom nabavke repromaterijala, prilikom otkupa, prilikom isplate naših proizvoda dok nije došlo do pripajanja zadruzi 'Mrkšićevi salaši'. Tu je nama postalo mnogo bolje. Sigurniji je otkup, nabavka i mnogo nam znači", kaže Goran Arsić iz Srpskog Itebeja.
"Obrađujem tridesetak hektara zemlje, a to su uglavnom žitarice. Sve što proizvedem čuvam u zadružnom silosu, tamo je na lageru, prodajem kad mislim da je najbolja cena", priča Aleksandar Matić iz Srpskog Itebeja.
Pre 13 godina, zadrugu u selu i sve zaposlene, zadrugare i kooperante, preuzela je porodična zadruga "Mrkšićevi salaši" u Srpskom Itebeju. Od tada zajedno sa 57 zadrugara i 200 kooperanata obrađuje oko 7.000 hektara. Ima i silose za smeštaj 38.000 tona žitarica.
"Naša zadruga pomaže kooperantima u nabavci repromaterijala, semena, đubriva, zaštitnih sredstava, sve se nabavlja preko naše stručne službe", ističe Milena Ćosović iz Zemljoradničke zadruge "Mrkšićevi salaši".
U Vojvodini radi 440 zemljoradničkih zadruga, a oko 40 odsto tih organizacija osnovano je šezdesetih godina prošlog veka. Ostale zadruge su mahom osnovane od 1990. godine prema postojećim zakonskim propisima.
Prema podacima Zadružnog saveza Vojvodine, zadruge osnovane pre pedesetak godina imaju u proseku veći broj zaposlenih, zadrugara i kooperanata, što se ne bi uvek moglo reći za zemljoradničke zadruge koje su osnovane kasnije. Šta je potrebno uraditi da se pomogne poljoprivrednicima?
"Od strane države – da obezbedi jedan novi zakon o zadrugama, koji će biti stimulativan za zemljoradnike da se više udružuju u odnosu na aktuelno stanje. S druge strane, potrebna je inicijativa poljoprivrednika da svoju budućnost organizuju tako što će se udružiti i zajedno nastupati na tržištu i tako izaći u susret konkurenciji koja nailazi", navodi Jelena Nestorov iz Zadružnog saveza Vojvodine.
Gotovo 90 miliona članova evropskih zadruga zajednički gradi tržišnu i ekonomsku silu. Tako posluju i sve kooperative farmera, voćara, povrtara i stočara u zapadnoj Evropi.
