Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2019, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neverovatne činjenice o Mesecu
Iako ljudi još od 1972. nisu kročili na Mesec, stalno pronalazimo nova otkrića o Zemljinom satelitu. Naučnici veruju da je Mesec stvoren pre 4,5 milijardi godina, kada je objekat veličine Marsa udario u Zemlju i stvorio ostatke u orbiti koji su kasnije oblikovali Mesec.
Mesec nije pogodan za ljude iz više razloga, uključujući česte temperaturne promene i nedostatak tekuće vode.
Jedini Zemljin prirodni satelit oduvek je fascinirao umetnike, astronome i naučnike. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Čak i u astrologiji ima posebno značenje. Njegov uticaj na Zemlju, simbolizovan kroz popularnu kulturu i njegovo naučno značenje, ne mogu se prenaglasiti.
Ovo je nekoliko neverovatnih činjenica o Mesecu (od njegove veličine u odnosu na Zemlju i ostatak Sunčevog sistema, do njegovog složenog sastava):
Ako bi Zemlja bila veličine košarkaške lopte, Mesec bi imao veličinu loptice za tenis. Ako gledamo taj odnos, njihova udaljenost bi bila 7,24 metra.
Prosečna udaljenost između Zemlje i Meseca je oko 384.400 kilometara. U bilo kom trenutku, Mesec bi mogao biti između 28 i 32 veličine Zemlje daleko od nas.
Mesečeva gravitacija vrši pritisak na Zemlju i delimično je odgovorna za morsku plimu i oseku. Fizičar Džordž Darvin (sin Čarlsa Darvina) otkrio je da način na koji gravitacija vuče Zemljinu vodu i postepeno usporava rotaciju Zemlje. Naš dan se povećava za oko 0,002 sekunde svakog veka.
Pun mesec u januaru zove se "mesec vuka", nakon zavijanja gladnih vukova tokom zimskih meseci. Druga imena punog meseca uključuju "mesec žetve" u septembru, "mesec jagode" u junu i "hladni mesec" u decembru.
Jednom godišnje dobijamo "super mesec" zbog njegove orbite. Kada je Mesec u svom ciklusu najbliži Zemlji, izgleda 14 odsto veći i 30 odsto svetliji nego kad je najudaljeniji.
Zemljin satelit je nastao pre oko 4,5 milijardi godina. S obzirom na njegovu ekstremno tanku atmosferu i nedostatak tekuće vode, nezamislivo je da bi ljudi mogli da opstanu na Mesecu. Nedavna istraživanja, međutim, potvrdila su da na njegovoj površini ima vodenog leda.
Misije Apola imale su mnogo problema sa prašinom na Mesecu, poznatom kao regolit - supstanci nalik talku koja je mogla ozbiljno da im ošteti opremu. Dnevna dužina na jednoj strani satelita traje oko 13 i po dana, nakon čega sledi ista dužina noći. Temperatura može dostići 240 stepeni Celzijusovih, a noću može pasti na minus 143 stepena.
Otkriveno je 2006. godine da je Mesec seizmički aktivan. Postoje duboki "potresi" uzrokovani malim distorzijama čitave planete nazvani "plime i oseke tela", "vibracije od uticaja meteorita, i termički potresi" uzrokovani širenjem ledene kore, saopštila je NASA.
Nil Armstrong je zaista stajao na površini Meseca 20. jula 1969. godine, kada je izgovorio poznate reči: "Ovo je jedan mali korak za čoveka, a jedan veliki korak za čovečanstvo".
Uz američku zastavu, astronauti su u početku ostavili flaster u čast pale posade Apola 1, kao i plaketu na kojoj piše: "Ovde su ljudi s planete Zemlje prvi put kročili na Mesec. Jul 1969. A.D. Došli smo u miru za celo čovečanstvo."
Astronauti su doneli 842 kilograma Mesečevog materijala na Zemlju. Iako su Amerikanci prvi put sleteli na Mesec, tamo nemaju nikakvu teritoriju. NASA je već izračunala svako pomračenje Meseca do 2100. godine.
Njegova širina je 3.476 kilometara, dok je Kina široka 3.530 kilometara. U januaru 2019. godine Kina se spustila na tamnu stranu Meseca, u prvoj takvoj misiji ikada.
Tamni delovi Meseca zovu se “Marija”, što na latinskom znači more, jer su drevni astronomi verovali da su te površine nekada bile ispunjene vodom. Replika Meseca široka 23 metra putuje svetom. Repliku je napravio britanski umetnik Luk Džeram.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
