Izvor: RTS, 31.Dec.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci će potrošiti 100 miliona za vatromet
Stanovnici Nemačke potrošiće ove godine 100 miliona evra za male ulične vatromete, očekuje Nemačko udruženje pirotehničke industrije.
Prema navodima Udruženja, privredna kriza, recesija i strah od gubitka radnog mesta u 2009. godini neće naterati Nemce da u novogodišnjoj noći radost iskažu na manje bučan način nego inače.
"Iskustvo pokazuje da ljudi prave vatromet i kad im ekonomski ne ide baš najbolje, možda ove godine potroše i više na rakete nego >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << inače", izjavio je predstavnik pirotehničke industrije.
U skoro svim većim nemačkim gradovima gradske vlasti priređuju vatromete, ali ih tradicionalno organizuju i građani u skoro svakoj ulici.
Najviše novca za vatromet Nemci su potrošili za doček 2000. godine - čak 118 miliona evra.
Rakete za vatromet smeju u Nemačkoj da se prodaju samo starijima od 18 godina, i to samo u poslednja tri radna dana pred novogodišnju noć. Njihovo korišćenje dozvoljeno je od 14.00 sati 31. decembra do 1. januara u 6.00 ujutru.
Strogo je zabranjen vatromet u blizini bolnica, staračkih domova i crkava.
Komunalne vlasti širom zemlje su, kao i prethodnih godina, upozorile građane da ne kupuju ilegalno proizvedene ili uvezene rakete koje nisu prošle nemački tehnički pregled, jer mogu da izazovu teške, čak i smrtonosne povrede.
Na opasnosti novogodišnjeg vatrometa je ove godine ukazala i nemačka privatna meteorološka služba www.donnerwetter.de. Upozoreno je da u vreme vatrometa i do više hiljada puta poraste koncentracija čestica fine prašine u vazduhu koja može da izazove upale, astmu i kancerogena oboljenja.
Vatromet i pravljenje buke u novogodišnjoj noći su u Nemačkoj i drugim delovima zapadne Evrope viševekovna tradicija. Po starom narodnom običaju, bukom i paljenjem vatre se rasteruju zli duhovi na prelasku iz godine u godinu.
Od 354. godine to se radi upravo 31. decembra, na dan koji se u Nemačkoj zove "Silvestrovo", po papi Silvestru Prvom (314-335. godine) koji je navodno pokrstio cara Konstantina Velikog.
