Izvor: Blic, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše vesti oborile cene
Na domaćem tržištu kapitala tokom novembra nastavljen je pad cena i prometa, tako da je u poslednja tri meseca berzanski indeks BELEX 15, koji prati kretanje cena nalikvidnijih akcija, „smršao" 15 odsto. Letos započeta korekcija produžila se i na jesen, s tim što je talas recesije zapljusnuo sva tržišta kapitala u regionu.
Zbog krize na hipotekarnom tržištu u SAD, sedam banaka sa Volstrita olakšano je za 20,5 milijardi, a četiri evropske banke za 10,77 milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dolara, pri čemu je „Siti grupa" bila prinuđena da otpiše 11 milijardi dolara investicija na kojima je izgubila novac. Ta kriza na svetskom tržištu naterala je investitore da koriguju svoje pozicije i na tržištima u razvoju.
Uz to, inicijalna javna ponuda akcija (IPO) „Hrvatskog Telekoma" (THT) usisala je znatnu količinu sredstava sa srpskog i ostalih tržišta u regionu i još jednom pokazala da domaće tržište nije imuno na dešavanja u regionu. A, taman kada je kapital, koji dolazi iz Hrvatske, oslobođen za dalja investiranja, zbog straha da bi posle 10. decembra i eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova moglo doći do produbljivanja krize, mnogi investitori su odložili nova ulaganja za početak 2008. Uz to, nije do kraja isključena ni mogućnost novih uslovljavanja Srbije za nastavak pregovora o pridruživanju EU.
Investitori sve češće pitaju da li u januaru mogu da očekuju oporavak tržišta. To je teško predvideti, jer zavisi od spleta okolnosti. U svakom slučaju, ne treba se nadati rastu cena svih kompanija, već treba pažljivo odabrati hartije u koje će se uložiti novac. U suprotnom, treba biti spreman na rizik koji nose kocka i neracionalno ponašanje. Tim pre što je srpsko tržište plitko i netransparentno, tako da će se velike cenovne varijacije verovatno nastaviti i naredne godine, a to je pravi raj za špekulante.
Nestabilna politička situacija i nedostatak kapitala nisu jedini uzroci pada Beogradske berze, jer ne treba smetnuti s uma da je samo u prva četiri meseca 2007. indeks BELEX 15 porastao 96 odsto. Za mnoge je to dokaz da su neke cene preduvane, a dok je tako, ne treba se nadati znatnijem prilivu stranog kapitala, bez obzira na procene da srpsko tržište kapitala ima veliki potencijal. Tim pre što su, za razliku od domaćih lica, kojima je mogućnost investiranja van granica zakomplikovana silnim procedurama da se retko ko i usuđuje upustiti u takve avanture, većini stranih investitora sve svetske berze na dlanu.
Na srpskom tržištu, ipak, još uvek ima jeftinih kompanija, čije akcije realno vrede više od trenutnih berzanskih cena i na kojima se može zaraditi. Za najhrabrije, upravo je ovo možda trenutak za kupovinu „u trenutku najvećeg straha".
Najavljeno pripajanje „Novosadske mlekare" „Imleku" moglo bi za posledicu imati formiranje cene na višem nivou od trenutne. Uz to, objavljivanje detalja ugovora o pripajanju, u kome je definisano da će za 10 akcija „Novosadske mlekare" moći da se dobije osam akcija „Imleka", omogućila je investitorima, koji su brzo reagovali da ostvare zaradu od šest do 10 odsto, jer je u tom trenutku cena akcija „Imleka" na berzi bila znatno iznad cene „Novosadske mlekare". Slična zarada od približno 10 odsto mogla se ostvariti i pre manje od godinu dana, prilikom konverzije akcija „Banata" iz Vršca u akcije „Bambija".
Sudeći po najavama, početkom godine država bi trebalo da reši pitanje svog paketa akcija u „Energoprojektu" i „Tigru". Epilog ove priče mogao bi da ima za rezultat pronalaženje strateškog partnera za ove dve vrlo značajne kompanije za Beogradsku berzu. Od strateških partnera se očekuje da doprinesu povećanju stabilnosti poslovanja ovih kompanija kroz nove projekte i poslove, što bi se moglo pozitivno odraziti i na tržišnu cene akcija „Energoprojekta" i „Tigra".
Novembar na berzi bio je specifičan i iz još jednog razloga. Nasuprot rizičnijem investiranju u akcije preduzeća, od kojih mnoga imaju poteškoća da obezbede vlasnicima pristojan prinos na kapital, tokom Nedelje štednje, od 1. do 7. novembra, građanima je ponuđena alternativa u vidu niskorizične štednje uz kamate veće i od 10 odsto godišnje. Zato nije čudno što su banke za tih sedam dana prikupile više od 300 miliona evra, dok je promet na Beogradskoj berzi bio zanemarljiv.
Opširnije u magazinu „Bankar"
