Izvor: Blic, 06.Jan.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književnost je sada poslednja rupa na svirali
„O da, osjećanja ne stare - ona su živa i mlada, ista, i poslje hiljadu godina. Neuništiva su, kao trava, kao kamenje, kao čovjek koji ne traži osvetu, nego istinu koja će ga izbaviti. (…) Čovjek nije savršen, zato može da bude srećan - težeći savršenom koje ne može da dodirne.
Žarko Komanin
A kad bi dodirnuo savršeno - izgorio bi", napisao je Žarko Komanin u romanu „Ljetopis vječnosti" (Srpska književna zadruga) koji je, po mišljenju književnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znalaca, među najboljim romanima objavljenim u prošloj godini i koji je uvršten u najuži izbor Ninovog žirija.
Govoreći o motivima koji su ga rukovodili u pisanju i naslovu „Ljetopis vječnosti", Žarko Komanin kaže: „Reči su preuzete iz Njegoševe 'Luče mikrokozma’ iz koje je i citat kao moto drugog poglavlja koje nosi naziv 'Priča i vaskrsenje’. U taj stih kao i u Njegoševo delo ulazi sve, sve se u njemu zatravi i prodiše."
Koliko ima autobiografskog, koliko autentičnog u toj priči o glavnom junaku Simonu Rujaniću, ideološkim i političkim podelama u toku Drugog svetskog rata i nakon njega, o pobednicima i poraženima...?
- Sve je zapravo istina, s tim što je iz istine života stvorena istina literature. A to je kao kada čovek imitirajući hod izmisli točak. Literatura je novi život koji je nikao iz autentične stvarnosti.
Gde je zapravo mali čovek u tim političkim i ideološkim podelama, u vrtlogu istorije?
- Taj tzv. mali čovek biva zaboravljen, a opet on svetluca ispod zemlje kao zakopano blago, zakopana istina, zakopana vera... Vidite, gotovo čitava literatura posle Drugog svetskog rata, literatura NOB-a, bila je literatura koja je kalemila lažnu priču. Retke knjige, poput Ćopićevog proloma, mogu se izuzeti iz nje. Istina o deobama je zatravljena i moj junak Simon Rujanić, kao poslednji svedok, preko 60 godina sanja da grane istina o deobama.
Nije li istina relativan pojam?
- Bol glavnog junaka knjige je istina, a boli ga nakalemljena priča o ocu koji je proglašen za izdajnika, a koji nije bio izdajnik. Simon Rujanić, moj junak, buni se protiv zaborava i nepravde, ali je nemoćan išta da promeni. Može samo da se pomalo seća i ispriča, a u jednom trenutku više ni to ne može jer umire i čini mu se da će sve ostati zaboravljeno.
Priča i istina o kostima koje svetle ispod zemlje zapravo su priča i o Hristovim kostima i o kostima poraženih svih vremena.
U romanu otvarate i pitanja morala i stida? Napisali ste, između ostalog, „mene nije stid kada me pobjednik ponizi, nego me stid zbog onoga što je pobjednik uradio".
- Moral je nestao zajedno sa istinom o deobama. Ali i on svetluca ispod zemlje. I nije on nestao samo u jamama Drugog svetskog rata. Ni današnjeg morala nema. Njegovo nepostojanje plod je dugogodišnjeg urušavanja merila i sistema vrednosti. Vidite, sad se Brozovi političari javljaju kao vodeći istoričari i demokrate. Kada iz ko zna kojih sve razloga abolirate nemoral, ne možete očekivati da opstane moral. Što se stida tiče, i on je nestao. Jer ko zna za stid i ko ga oseća, taj zna za moral, a ko se danas ičega stidi?
Danas su netalentovani važniji nego talentovani. Strašno. I ti današnji netalentovani halapljivci gori su od skojevaca iz '45. jer oni su bili fanatični zagovornici neke ideje i nisu znali šta rade, a ovi danas i te kako znaju šta rade.
Gde su u svemu tome emocije, gde je ljubav? Napisali ste da „osećanja ne stare"?
- Ljubav jedina ne može da umre, bez obzira na to što vam se može činiti da je iskopnila i da je više nigde nema. Kako to kaže apostol Pavle, „ljubav nikad ne prestaje". A snaga ljubavi i snaga istine je u tome da onaj koji je ujamljen oprašta onome ko ujamljuje. Jer pre ili kasnije teže je onome ko nas baca u jame nego nama koji smo u jami, a muka nastaje kada se to sazna.
A gde je i kakva je pozicija književnosti danas?
- Književnost je sada u poziciji poslednje rupe na svirali. Danas su najvažniji rialiti šou i „koka-kola". Između ostalih složio se s tim i veliki pisac Aleksandar Zinovjev s kojim sam se sreo pre nekog vremena u trenutku kad nas je na francuski prevodio i objavljivao isti izdavač „Laž dom".
„Ljetopis vječnosti"
Tema koju je Komanin u dosadašnjoj prozi često uzimao za osnovni predmet svojih romana - tragične ideološke podele naroda za vreme Drugog svetskog rata sagledane iz perspektive poraženih i ubijenih za njihovu ideju - u novom romanu pojačana je produbljenim narativnim pogledom na sudbinu poraženih i po završetku rata, kada su ih pobednici proglasili za izdajnike naroda, ne ostavljajući im nikakve mogućnosti da kažu svoju istinu o vremenu rata i o svom stradanju u njemu. (...) Glavni lik romana Simon Rujanić u časovima pred smrt u svojevrsnoj emotivnoj i etičkoj retrospektivi sagledava čitav svoj život tragajući za njegovim moralnim uporištem i ključnim životnim tačkama. U njegovim uspomenama i sećanju sagledana je tragedija istorije i ideologije i kao opšta univerzalna tragedija egzistencije i čovekovog udesa u svetu.
(Iz predgovora Petra Pijanovića)
Istina o kostima, koje svetle ispod zemlje, iz jama su i Jezekiljine kosti i Hristove kosti i kosti svih poraženih iz svih vremena.
Odluka Ninovog žirija kritike za roman godine
Osam naslova u najužem izboru
Na jučerašnjem sastanku Ninov žiri za roman godine (Milan Vlajčić, predsednik, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo), posle sveukupne kritičke rasprave o 133 dela, u najuži izbor odabrao je osam romana.
1 „Prsti ludih očiju", Rajko Vasić („Zadužbina Petar Kočić", Banjaluka i Beograd)
2 „Tri slike pobede" Zvonko Karanović („Laguna")
3 „Ljetopis vječnosti" Žarko Komanin („Srpska književna zadruga")
4 „Glasovi u vetru" Grozdana Olujić („Srpska književna zadruga")
5 „Taoci" Sandra Petrušić („Plato")
6 „A, ako umrem pre nego što se probudi", Đorđe Pisarev („Agora", Zrenjanin)
7 „Konstantinovo raskršće „Dejan Stojiljković („Laguna")
8 „Park, karmen, machado" Mirjana Urošević („Alexandria")
Odluka o najboljem romanu godine biće saopštena tačno u podne 15. januara, posle završnog sastanka žirija koji će biti održan neposredno uoči saopštenja.
