Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kantar odskočio u jesen
Dok ekonomski poslenici ovih prednovogodišnjih dana s neskrivenim optimizmom saopštavaju da je naša privreda ove godine s rastom od 7,5 odsto bolja nego lane, njihove agrarne kolege se ne čuju. U ovoj oblasti, koja je, naravno, doprinela ukupnim rezultatima, nije bilo ni podbačaja, ali ni prebačaja. Procene kazuju da agrar može biti, uslovno rečeno, u minusu jedan odsto ili u plusu za isti procenat.
Kada se igra procenata i brojki prevede na običan život – rezultati pokazuju da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ova poljoprivredna godina bila sasvim solidna. Podsećanja radi, lane joj se desio pad ukupne proizvodnje od 5,3 odsto što, opet, nije bilo tragično s obzirom na to da je godinu dana ranije rast bio 19 odsto, ali opet kao posledica pada od 7,2 odsto u 2003. godini kao rezultat drastično sušnog leta.
Kada se, međutim, s kraja trke pogleda unazad rezultati izgledaju još bolje. Naime, početak godine ni izbliza nije obećavao. Krajem zime i početkom proleća bilo je puno padavina, njive su bile prevlažene ili poplavljene i, sve u svemu, setva je poprilično zakasnila. Ratari su morali da se preorijentišu na ranostasne hibride koji po svom potencijalu nose manji prinos.
Duga i lepa jesen potpuno je promenila sliku agrara. Zahvaljujući njoj i prinosi i kvalitet su poboljšani, pa su i ti ranostasni hibridi postigli mnogo bolje rezultate. Zemljoradnici su stigli sve da uberu, kao i da poseju pšenicu. Zvanični podaci kažu da je pod ovim ozimim usevom čak neverovatnih 606.000 hektara što potpuno u zapećak gura poznate priče o tome da pšenicu neopravdano zanemarujemo i da ćemo zbog te nebrige jesti pogaču od uvozne pšenice. Poređenja radi, prošle godine hlebnim žitom je bilo zasejano čak 66.000 hektara manje, rod se meri na oko dva miliona tona, pa nam ništa slično nije čak ni zapretilo.
Tema broj jedan ove jeseni je kukuruz jer je on najtraženija roba. Statistika još nema zvanične podatke o rodu i za sada samo procenjuje da je u ambare smešteno nešto malo manje od šest miliona tona, uz prosečan prinos od oko pet tona po hektaru. To znači da i ove godine čak milion tona može da pretekne za izvoz.
– Cena ove žitarice vrtoglavo raste – objašnjava Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije. – Pre dva meseca u toku berbe koštao je sedam dinara, a sada već 10,5 dinara po kilogramu i nema "signala" da će se na tome i zaustaviti. Tražnja je velika, između ostalog i zbog izvoza, a zemljoradnici, u čijem je posedu, ne prodaju ga čekajući još bolju cenu.
Kukuruz je izvozni hit već drugu godinu. U prvih deset meseci ove godine izvezeno je milion tona u vrednosti od 126 miliona dolara i sva je prilika, zbog deficita kod naših konkurenata Mađara i dobre izvozne cene, da bi dolari mogli i dalje da pristižu.
Ovako visoka cena kukuruza, po tradiciji, izazove stočarima glavobolju. Živinari su već zavapili da bi izvoz valjalo nekako obuzdati, a u nedostatku te mere prihvatili bi kukuruz i iz robnih rezervi. Razume se po nižoj ceni. Inače, cena svinja sada je vrlo niska, između 70 i 80 dinara po kilogramu, međutim iskustvo uči da to neće potrajati. Pri visokoj ceni kukuruza stočari "beže" od tova jer im je prodaja kukuruza isplativija.
Što se tiče industrijskog bilja i njegov učinak je sasvim zadovoljavajući. Rod šećerne repe sa ukupno 72.000 hektara je 3,2 miliona tona što je dovoljno za domaću potrošnju i izvoz od 180.000 tona šećera po povlašćenom režimu u EU. I ove godine poprilične devize mogu da se očekuju i od izvoza ulja i margarina jer baza za to postoji. Suncokreta je uskladišteno 388.000 tona, prinos prosečni s 186.000 hektara je oko dve tone, dok su kod soje, zbog kišnijeg leta, postignuti i bolji rezultati. Prosečan prinos bio je 2,7 tona po hektaru, a sa 157.000 hektara ubrano je 426.000 tona zrna.
Druga je priča ekonomski efekat sveg postignutog. Zemljoradnici, posebno oni koji su sejali uljarice, imali su peh da jačanje dinara u njihovom slučaju bude kontraproduktivno. Oni su, naime, poučeni dugogodišnjom inflacijom, cenu svog proizvoda vezali za evro i zbog toga dobili manje novca. Ukoliko se dogodine nastavi ista monetarna politika nema im kud do da menjaju način ugovaranja.
-----------------------------------------------------------
Izvozni rekordi
Zarada 1,25 milijardi dolara
Poslednjih godina srpska poljoprivreda obara rekorde u izvozu, a to će se prema svim pokazateljima dogoditi i ove godine. Procenjuje se da bi izvozom poljoprivrednih proizvoda moglo zaraditi 1,250 milijardi dolara. To bi bio rast od čak 14 odsto, dok na uvoznoj strani takođe ima povećanja od oko osam odsto. U ukupnom izvozu Srbije poljoprivreda učestvuje sa 19 odsto, a u uvozu 6,8 odsto.
Uz uvoz vredan od oko 850 do 900 miliona dolara, ukupan obim trgovine Srbije sa svetom trebalo bi da donese suficit od 300-350 miliona dolara.
Kao i ranijih godina glavni razlog za ove rezultate nije samo konkurentnost naših proizvoda, mada i tu ima velikog pomaka, već i povlastice za izvoz na mnoga tržišta poput EU i zemalja u okruženju. U ukupnom rezultatima ne može se zanemariti i da se crnogorsko tržište računa kao izvozno.
U zemlje bivših jugoslovenskih republika, Rumuniju i Bugarsku izvezeno je čak 67 odsto agrarne robe. Međutim, izvoz u EU manji je nego godinu dana ranije.
Dobrim izvoznim rezultatima, a vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije u prvih deset meseci ove godine dostigla je 979 miliona dolara, najviše su doprineli merkantilni kukuruz sa izvozom vrednim 126 miliona dolara i rafinisani šećer sa izvozom od 105 miliona dolara. Proizvođači voća i povrća su sa 264 miliona dolara zauzeli treće mesto.
Srbija je ove godine prvi put u novijoj istoriji postala neto izvoznik stočarskih proizvoda, sa suficitom od 31 milion dolara.
Uključenjem rezultata razmene sa Crnom Gorom značajnije je izmenjena izvozna struktura posmatrana po grupama proizvoda. Izvoz stočarskih proizvoda, posebno mesa, mleka i prerađevina, udvostručen je – 125,2 miliona dolara.
Najveća uvozna stavka su cigarete u vrednosti od 75 miliona dolara i, kao i uvek, grupa "nekonkurentnih proizvoda" poput sirove kafe sa 102 miliona dolara i banana u vrednosti 27 miliona dolara.
[objavljeno: ]
