Izvor: Blic, 12.Sep.2011, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada se odigra otvorenih očiju
Drama je sjajna stvar kada se završi na pravi način, a pobeda je uvek najslađa kada se do nje stigne posle drame. Novak Đoković to vrlo dobro zna, jer je gradivo utvrdio u Njujorku gde je na neverovatan način preokrenuo meč sa Rodžerom Federerom i obezbedio plasman u finale.
Priznao je da je onaj ključni forhend bio kocka. Da je pročitao servis i raspalio po loptici - pa ako uđe, ušla je. Ušla je u subotu, ali je za ovu priču mnogo važnije što je ušla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pre godinu dana na istom mestu. Takođe na meč lopti, takođe protiv najboljeg u istoriji igre - Rodžera Federera.
Ta dva fantastična forhenda se naizgled i ne razlikuju mnogo. Međutim, između ta dva udarca stoji 365 dana mukotrpnog rada, odricanja, potrage za pravim timom, pravim ljudima i pravim sistemom, mnogo pobeda i mnogo dramatičnih mečeva u kojima je glava, a ne snaga igrala glavnu ulogu.
Đoković se jeste kockao, ali je zbog svega toga u 2011. imao mnogo više šanse da dobije nego u 2010. godini. Zato ovog puta nije zažmurio. A kada je pogodio, nije podlegao euforiji, poneo se džentlmenski, zahvalio publici koja je bila protiv njega i čestitao protivniku, najavljujući finale.
Ako se tako nosiš kada si na ivici, a pre toga mnogo radiš, onda možeš i da opališ po loptici otvorenih očiju. Pa kada uđe, i nije baš toliko slučajno. A mogu i da se izvuku pouke.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković finale
