Izvor: Politika, 18.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IMA U IZLOGU, NEMA U RADNJI
Šta se krije iza najava na prvim stranama
Dnevne novine su prekjuče, na prvim stranama, najavljivale tekst krivične prijave, koju je podneo direktor RTS-a Aleksandar Tijanić protiv Vladimira Popovića, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vlade RS, kao i grupe ministara. Samo u „Blicu” i „Alo!” nema o tome ni jedne reči. Na prvim stranama. Tek na 14. „Blic” ima malu vest, a „Alo!” na trećoj vesticu od koje je manja jedino ona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod naslovom „Priznanje za ALO!”.
Urednici ovih novina su, dakle, procenili da vest o pomenutoj krivičnoj prijavi ne bi bila privlačna za najavu na prvoj.
Ili je neki drugi motiv bio odlučujući?
U „Blicu” je na primer noseći naslov na prvoj strani tog dana bio „Kapija od pola tone ubila petogodišnjaka”, a u „Alo!” „Srbi nose afričke gaće”.
Jest’ da je mala, ali pomenuta vest „Priznanje za ALO!” zaslužuje da se prepiše: „Jedini dnevni list koji je nominovan za nagradu grada Beograda u oblasti novinarstva za 2007. godinu je „Alo!”. Predlagači nagrade u obrazloženju su istakli da je „Alo!” „zaslužan za, dragoceni doprinos promeni karaktera tabloidnih izdanja”.
Pojma nisam imao da tabloidne novine imaju karakter, kao ni da je dotični podložan promenama. To je stoga, valjda, što više nije u modi nepokolebljiv, čvrst karakter?
Ali, navedene dve rečenice nisu cela vest. Ima još dve, od kojih je za nas zanimljiva prva. Jer zbunjuje. (Osim ako u tome nije neka „karakterna promena”.) Ona glasi:
„Za ovu nagradu nominovane su i beogradske redakcije ’Blica’ i ’Večernjih novosti’, kao i nekoliko poznatih novinara”.
Pošto su i „Blic” i „Večernje novosti” dnevni listovi, kako je onda „Alo!” jedini? „Jedini dnevni list koji je nominovan za nagradu...”? Osim ako se posebno ne nagrađuju listovi, a posebno redakcije...
Dakle, „dragoceni doprinos promeni karaktera tabloidnih izdanja”?
Krenuh od prve strane. Čitam najavu: „Miloš Aligrudić za ’ALO’! Kako sam rešio slučaj ubistva, strana 3”. Kad neko to pročita, namah se odluči da kupi novine da proveri kada je poslanik postao detektiv. Kad tamo, a ono se radi o epizodnoj filmskoj ulozi gde Aligrudić igra forenzičara koji izgovara jednu rečenicu, ključnu za otkrivanje ubice.
Takođe, mamac za kupca je i najava: „Zorica Marković nakon izlaska iz kuće ’Velikog brata’ otkriva. Petar nije gej, pokazao mi je”. Pošto je ispod ovog naslova fotografija dotične u crnoj majici na kojoj je odštampana ogromna pesnica s podignutim srednjim prstom koji gotovo doseže do njenog lica, kupac koji se koleba, odlučuje da ih kupi. Ali, unutra saznaje da je dotičnoj rečeni Petar pokazao sliku njegove devojke.
Što ima u izlogu, nema u radnji.
U istom broju „Alo!” je objavio i vest (zapravo trač, aber, rekla-kazala) da je Branislava Petruševića Petrućija, poznatog komičara, „Indeksovca”, nepoznat mladić ošamario u „Grand kazinu”. „Izvor” ovog lista „koji se zatekao na licu mesta” do detalja je ispričao sve što je „video i čuo”. Sve u svemu navodno se radi o kockarskom, odnosno zelenaškom dugu. Kada je novinar pozvao ovog glumca da proveri istinitost priče „izvora”, ovaj je rekao: „To nije tačno. Verujte mi da ne znam o čemu se radi”.
Ali, „Alo!” nije poverovao. Objavljena je slika glumca, cela pričica i naslov: „Petrući išamaran u kazinu?”. Naslov je, istina, pod znakom pitanja, ali ko više primećuje tamo neke znake. Ostaće u sećanju ako ne uverenje, a ono, u najboljem slučaju, sumnja da je taj čovek onakav kakvim je prikazan.
Ipak, ne verujem da je ovo primer „dragocenog doprinosa promeni karaktera tabloidnih izdanja”, jer toga ima i u ostalim tabloidima. Kao i pristupa: Ima u izlogu, nema u radnji.
Za ovaj put evo primera iz „Kurira”. Na naslovnoj stani, prekjuče, objavljen je nadnaslov „Zabranili mu, ali...”, naslov „Živela trava” i podnaslov: „Lider LSV, poslanik DSS Željko Tomić i vođa Nacionalnog stroja Goran Davidović u mladosti bili rokeri i pankeri. Čanak predvodio grupu ’Šta’koja je snimila četiri numere ali im nije dozvoljeno da objave pesmu ’Marihuana’”. Uz najavu je slika Nenada Čanka.
Stiče se tako površan utisak da su pomenuta trojica skupa muzicirali. A kao mirođija, ubačena je i marihuana. Pa i tekst na petoj strani nastavlja taj „trend”: „Da su i nemoguće situacije moguće (...), dokazuje činjenica da su se na istom mestu, zbog istog posla u kratkom vremenskom roku našli...”, pa slede imena već pomenutih.
A u stvari niko ni sa kim nije imao veze. Čanak je dobio nagradu za pesmu „Moja zemlja” na Zaječarskoj gitarijadi u konkurenciji brigadirskih i rodoljubivih pesama.
Slobodan Stojićević
[objavljeno: 19/03/2008]
