Izvor: Blic, 17.Mar.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Huligani divljaju zbog blagih kazni i predugih suđenja
Policija je identifikovala huligana koji je prošle subote posle utakmice Partizan - Sloboda preskočio zaštitnu ogradu i napao fudbalera Lazara Markovića, ali njegov identitet neće biti otkriven dok ne bude uhapšen, saznaje „Blic”.
Policija je na osnovu video-snimka posle utakmice Partizan - Sloboda identifikovala i sudiji za prekršaje privela trojicu navijača crno-belih M. B., T. Ž. i R. P. koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preskočili zaštitnu ogradu u utrčali u teren, a M. B. je osuđen na 45 dana zatvora i novčanu kaznu od 60.000 dinara, uz godinu dana zabrane ulaska na sportske priredbe.
Na po 40 dana zatvora i novčane kazne od 50.000 dinara osuđeni su T. Ž. i R. P, a i njima je na 12 meseci zabranjeno prisustvo utakmicama. Prema saznanjima „Blica”, protiv sve trojice su i ranije podnošene prijave, najčešće zbog nasilničkog ponašanja.
Osuđena 93 nasilnika
U Višem sudu u Beogradu 2011. su zbog nasilja na sportskim priredbama osuđene 93 osobe.
- Za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi Viši sud je osudio 54 osobe, dok je za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja osuđeno 39 osoba - izjavila je za „Blic” portparolka Dušica Ristić.
- Od kada je počela primena Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama policija je podnela na hiljade prekršajnih i krivičnih prijava, ali se nasilje na tribinama i oko stadiona nije uočljivo smanjilo. Neophodno je da sudovi počnu da primenjuju oštrije kazne koje su zakonom propisane - kažu u MUP-u.
Slično mišljenje deli i dr Dejan Šuput, profesor sportskog prava na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, koji kaže da najveća krivica za neprekinuti lanac nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama pada na pravosudne organe, a pre svega na sudove.
Kritiku na adresu srpskog pravosuđa dr Šuput u prvom redu upućuje zbog neprimerene dužine trajanja krivičnog postupka i blage kaznene politike kada su u pitanju pomenuta dela, koja sankcioniše i Krivični zakonik i Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.
- U našim sudovima još traju suđenja za nasilnička ponašanja iz 2006. To u praksi znači da su optuženi u ovim slučajevima većinom slobodni ljudi koji dolaze na utakmice, umesto da su već osuđeni i udaljeni sa stadiona, bilo da im se izreknu zatvorske kazne ili zabrana posete sportskoj priredbi, kako ne bi mogli da ponove krivično delo - ističe dr Šuput.
Kada je reč o kaznenoj politici, dr Šuput navodi rezultate istraživanja Instituta za uporedno pravo iz 2007. i 2008, prema kojima sudovi u najvećem broju slučajeva izriču uslovne osude ili kazne na ivici propisanog zakonskog minimuma.
Optuženo 450 izgrednika
Prema podacima Republičkog tužilaštva, prošle godine je bilo optuženo oko 500 huligana sa sportskih terena.
- Za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi (čl. 344a Krivičnog zakonika) prošle godine je podneto 145 zahteva za istragu, a optuženo 450 osoba. Primenjujući odredbe Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, srpska tužilaštva su 2011. podnela 49 zahteva za istragu i optužila isto toliko osoba - izjavio je za „Blic” portaprol Tomo Zorić.
- Čak je bilo dosta slučajeva da su sudovi izricali kazne ispod propisanog zakonskog minimuma. Na primer, dešavalo se da sud izrekne kaznu od dve godine zatvora iako zakon za to delo propisuje kaznu od tri do osam godina. Od ubistva Brisa Tatona započelo se sa znatno strožom kaznenom politikom. Ali, to se događa samo u pojedinačnim slučajevima i ne predstavlja sistemski pristup, odnosno praksu sudova. Tačnije, to se čini u retkim prilikama kada su u pitanju medijski ili politički atraktivni događaji - kaže dr Šuput.
Razlog tolikom kriminalu na sportskim utakmicama dr Šuput nalazi i u nedostatku preventivnih programa za sprečavanje nasilja, a odgovorni za to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo omladine i sporta.
- Prema iskustvima dobrog broja evropskih država, preventivni programi su se pokazali efektnijim nego krivično sankcionisanje nasilničkog ponašanja. Jer, kada osudite na zatvor odraslog huligana od 20 godina, onda lečite posledicu, a kada sprovodite preventivne mere, otklanjate uzroke koje dovodite do nasilja. Primeri Belgije, Holandije, a naročito Nemačke to ubedljivo pokazuju. Nemački navijači su umireni, uljuđeni, korektno navijaju, čak se na tamošnjim stadionima toči i alkoholno pivo, što bi ovde bilo nezamislivo - navodi dr Šuput.
Povezane vesti: Jedan lekar trajno, a tri privremeno bez dozvole "Hrvatski huligani su kamenicama prekinuli rođendan mog sina" Prepolovljene kazne ubicama Brisa Tatona "Delije" i "Firma" tukli hrvatske navijače, kod 13 uhapšenih nađeno oružje Svakodnevno pljušte kazne zbog prekoračenja brzine
