Izvor: B92, 22.Maj.2022, 10:41

Fudbal i psihologija: "Mentalna soba“ Milana - priča o inovativnoj psihološkoj laboratoriji

Doktor Bruno Demikelis je bio čovek zaslužan za Milanovu Mentalnu sobu - psihološku laboratoriju koja je pomogla klubu da beleži višegodišnje uspehe.

Franko Barezi, Roberto Donadoni, Roberto Bađo. Ova imena su sinonim za najslavnije godine fudbalskog kluba Milan.

Isto tako, ona su ostala urezana u sećanje svakog italijanskog navijača koji je prisustvovao porazima reprezentacije posle izvođenja penala na svetskim prvenstvima 1990. i 1994. godine.

Sva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trojica govorili su o traumama koje su preživljavali zbog jedanaesteraca koje su promašili.

Sva trojica su utehu potražili u "Mentalnoj sobi", prvoj psihološkoj laboratoriji italijanskog fudbala.

Uz podršku Silvija Berluskonija i hvaljena od čitavog niza trenera Milana, od Ariga Sakija do Karla Anćelotija, Mentalna soba pomogla je da se učvrsti neprevaziđena serija uspeha, kada su "rosoneri" osvojili 21 veliki trofej za 23 godine koliko je soba funkcionisala, počev od 1986. godine.

Uz mešavinu terapije opuštanja od stresa sa kognitivnom obukom i neuronaukom, uticaj ove laboratorije osetiće se i u londonskom Čelsiju, gde je njen osnivač uveo sličnu postavku 2009. godine.

Stvari su daleko odmakle od planova za prvobitnu inkarnaciju, izloženih na sastanku između budućeg premijera i amaterskog šampiona karatea.

Pored opuštanja od stresa i kognitivnog učenja, Mentalna soba se bavila i povećanjem brzine reakcije igrača uz pomoć testova za vreme reakcije.

Učesnici su dobijali dva dugmeta i par sijalica, pritiskajući levo ili desno dugme kad god se osvetli odgovarajuća sijalica.

Svetleće strelice, često upirući suprotno od mesta na kom se upalila sijalica, korišćene su da se dodatno otežaju ispitivanje.

Iako ovaj koncept zvuči prosto, smanjenje vremena potrebnog da igrači reaguju na brze promene situacije na terenu, čak i za jednu desetinku, doživljavalo se kao još jedan način na koji Milan može da produži karijere otpornih igrača kao što su Alesandro Kostakurta i Paolo Maldini, koji su igrali do 41. godine.

"Ne možete da naučite tridesetsedmogodišnje igrače da postanu fizički brži, ali možete da ih naučite da postanu brži u analiziranju situacije", kaže Demikelis.

"Ako mogu brže da obrađuju podatke, mogu da ubrzaju svoje odluke. Zato nam je uspevalo da nam igrači igraju duže."

Klarens Sedorf je bio otelotvorenje ovog principa.

Nazvan "Profesor" među saigračima, Sedorf je često posećivao Mentalnu sobu, doživljavanu kao tek usputnu psihološku "stanicu" u sklopu šireg fizičkog i mentalnog "kola", inače poznatog kao Milanska laboratorija.

Posvećenost Holanđanina vlastitom razvoju isplatila se na više načina.

Demikelis objašnjava: "Generalni direktor Milanove laboratorije mu je rekao: "Au, pa ti imaš 31 godinu, ali po formi kao da imaš 26. Tvoj biološki uzrast je mnogo, mnogo, mlađi."

"Sedorf je rekao: 'Dajte mi to napismeno'. Onda je otišao do izvršnog direktora i rekao: 'Slušajte šta za mene kaže vaša laboratorija. U biološkom smislu imam 26 godina i zato mi produžite ugovor na još četiri godine.' I oni su to i učinili!".

Sedorfova fiziologija koja je prkosila godinama možda je bila potpomognuta svakodnevnim šestominutnim zdravstvenim pregledima koje je uveo Demikelis, u sklopu uloge klupskog naučnog koordinatora.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Fudbal

Nastavak na B92...