Izvor: Blic, 14.Nov.2010, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država da manje troši ili idemo u sunovrat

Evropska komisija nas je u svom izveštaju jasno upozorila na činjenicu da se dalje sprovođenje strukturnih reformi ne sme odlagati, da javna potrošnja treba da bude primerena mogućnostima, da je smanjenje minusa u državnoj kasi neminovno i da proces javnih nabavki više ne može ići po principu nabavke “kilo kruške, dva kila peteljke”, pa ko se okoristi.

Pitanje javnih nabavki verovatno je ipak lakše rešivo, što potvrđuje i Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << finansija.

- Jasno je da EK pozitivno ocenjuje formiranje nezavisnog tela, odnosno Komisije za zaštitu prava ponuđača uz istovremeno postavljanje javnog portal na sajtu Uprave za javne nabavke jer to doprinositi javnosti i manjim troškovima. Zakonska kontrola države kod trošenja i zaduživanja je pozitivno ocenjena, ali jeste iskazana bojazan kako ćemo to primenjivati.

Biće da političkom maniru prodaje iluzija i obećanja, umesto suočavanja sa realnom ekonomskom stvarnošću, ističe rok upotrebe.

- Političari su u obavezi da objasne težinu problema jer je ovo vreme poslednja prilika da se uozbiljimo i uđemo u radikalne reforme, zato što nije u redu da jedna generacija potroši budućnost naredne dve. Rezerve su u javnom sektoru i umesto političkih kadrova ubuduće kroz javni konkurs treba doći do najstručnijih ljudi koji će upravljati tim poslom. Izveštaj bi morao biti shvaćen kao podsticaj - stavovi su profesora Dragana Đuričina, predsednika Saveza ekonomista Srbije.

Evropska komisija ocenjuje da je priliv finansija i kapitala u našu zemlju skroman i navodi da je 2009. obim direktnih stranih investicija opao za četvrtinu u poređenju sa 2008, a da su za devet meseci ove godine direktne strane investicije i druga ulaganja dodatno smanjena. U ciframa, prema poslednjim podacima, to je nešto iznad 800 miliona evra.

Ćel-Morten Jonsen, predsednik Saveta stranih investitora, a to je asocijacija koju u Srbiji čini 120 kompanija sa više od 100.000 zaposlenih i četiri milijarde uloženih direktnih investicija, smatra da će "najveći makroekonomski rizik sa kojim će se srpska privreda suočiti biti naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala i kriza platnog bilansa”.

Ekonomisti i privrednici znaju šta valja činiti, ali se plaše predizborne godine, kada po pravilu političari traže od države više novca za stranačko rejting trošenje.

- Nije primereno da imamo toliku javnu potrošnju prema onome što stvaramo, privreda je već veoma opterećena, nema jasnog i brzog oporavka i ja ne vidim koji će potez Vlade odmah doneti oporavak. Svako dalje prekomerno javno trošenje u bilo koje svrhe je dodatni problem - kaže Zoran Drakulić, vlasnik više firmi koje rade u Srbiji.

Da je već teško i uz sadašnji nivo raspodele budžetskog kolača, ne treba posebno dokazivati. Nedavni štrajk gradonačelnika i predsednika opština pokazao je koliko mnogo novca već nedostaje.

- Realno, ne znam šta može Vlada da smanji više nego što je smanjila kada je reč o opštinama. Stara Pazova je već zakinuta za skoro 200 miliona dinara - priča Goran Jović, predsednik istoimene opštine, uz stav da bi "izlaz mogao biti u kompletnoj racionalizaciji i smanjenju državne administracije”.

Još jedan detalj iz izveštaja privlači pažnju. Reč je o slabom rejtingu Srbije u "globalnoj konkurentnosti”, a iza ove formulacije kriju su nedoslednosti i trapavosti oko svojinskih prava, prevelike državne regulative, (ne)efikasnosti pravosudnog sistema u rešavanju sporova, antimonopolske politike, saradnje radnika i poslodavaca. Po svemu tome nas je i Svetski ekonomski forum svrstao na 96 mesto od ukupno 136 zemalja. Istina, uoči vikenda nas je Den i Bredstrit, svetski priznata agencija za rejting, zadržala u grupi zemalja sa umerenim rizikom poslovanja. Ipak, valja znati da je od početka krize dinar izgubio 40 odsto vrednosti, a samo u ovoj godini više od 11 procenata.

Evropska komisija će se u procesu našeg približavanja Uniji još više i detaljnije baviti nama. Valjda i zato predsednik Tadić, uz ocenu da je izveštaj u osnovi pozitivan po Srbiju, reče:

- EU predstavlja sažetak najboljih iskustava organizacije država. Standard ljudi u EU je viši zato što su oni efikasnije organizovali svoje države, bolje organizovali privredu, imaju bolju primenu zakona, viši nivo efikasnosti kažnjavanja, i zato i mi treba da idemo tim putem.

Kao u onom kultnom filmu, "šta reći”, osim "živi bili pa videli”.

Tehnološko stanje mašina i opreme u Srbiji

Privredna grana Prosečna starost

Tekstilna industrija 35,17 godina

Mašinska industrija 34,67 godina

Farmaceutska industrija 21 godina

Prehrambena industrija 27,17 godina

Hemijska industrija 28,67 godina

Industrija građ. materijala 30,5 godina

Industrijska proizvodnja u Srbiji

1990. godine =100 %

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

82.0 65.6 41.3 42.2 43.8 46.0 50.6 52.7 39.0 43.3

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

43.3 44.1 42.8 45.8 46.2 48.4 50.2 50.7 44.6

Dinkić: Veća proizvodnja nužnost

Samo smanjenje potrošnje, ako ne bude većeg zamaha u proizvodnim delatnostima, neće biti dovoljno za boljitak - kaže za "Blic nedelje” ministar Mlađan Dinkić.

- Javna potrošnja mora da ide dole, zakonska rešenja predviđaju da svake godine deficit bude manji za 0,75 odsto. Mi u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ocenjujemo da je potrebno radi održavanja rasta izvoza dovesti kompanije koje će u Srbiji raditi potpuno nove proizvode za evropsko tržište, jer ćemo tako rešiti i pitanje tehnološke zaostalosti - navodi Dinkić, iznoseći i očekivanje da će definitivno "do kraja godine u Niš da dođe i otpočne proizvodnju čuveni Beneton”.

Nastavak na Blic...

S media: Država da manje troši ili idemo u sunovrat