Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći nas lopov potkrada
Pre jednog veka (dokument iz Arhiva Srbije, M. J. – 90 ), na prvom zabavnom i naučnom poselu u Novom Sadu, novembra 1906, dr Milan Jovanović Batut o zdravlju valjanog naroda srpskog izrekao je ovo.
Ako pogledamo na naš narod videćemo da srazmerno najviše umire od sviju narodnosti u Ugarskoj. Od 1.000 umire u Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji godišnje: Jevreja 16, Nemaca 23, Mađara 24, Hrvata 24, Slovaka 26, Rumuna 27, Srba 32.
Dok kod svih drugih narodnosti umire prosečno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 22.000, Srba umire 32! Godišnje 10.000 više. Kada bi druge narodnosti ubile 10.000 Srba, to bi bilo užasno, a ovamo mi samo svojom krivicom gubimo toliko ljudi više, pa se i ne osvrćemo.
Na svakog umrlog dolazi u srednju ruku 32 bolesnika. Prema tome u našem narodu ima 384.000 bolesnika više godišnje nego što bi smelo biti (prema proseku ostalih narodnosti). Uzmimo da svaki bolesnik boluje prosečno 20 dana; znači da se kod nas boluje 7 miliona 680 hiljada dana preko godine više, nego što bi se bolovalo kad bi naše zdravstvene prilike bile barem kao kod ostalih. A tek koliko nadnica propadne samo zato što su nam zdravstvene prilike takve. Domaći nas lopov potkrada. Te polako ali stalno propadamo, i brojno i materijalno. Uzrok toga je u nama, našem životu, navikama.
Osnivanje porodice, ženidba, udadba je pogrešna kod nas. Narod se ne ženi i ne udaje radi oplemenjenja rase i potomstva, nego zbog radne snage. Ne pazi se doba kada se treba ženiti i udavati, nego se rano i ženi i udaje. Ne pazi se ni na to da ne bude velika razlika između muža i žene, te nam se pleme izrođuje.
Kod nas se vrlo malo pazi na decu. Kako se neguju deca, to je ispod svake kritike.
Ova Batutova opaska retko se uzima u obzir kada se ocenjuje pesničko delo Jovana Jovanovića Zmaja, koji je upravo na tom terenu dejstvovao najsmelije i najplodnije, kao moralni i zdravstveni prosvetitelj. I dr Vladan Đorđević u knjizi "Narodna medicina u Srba" (1872) kaže da našem seljaku najteže pada trošak za lečenje kakvog čiče ili deteta.
Naša ishrana nije kako treba, kaže Batut. Zimi kad najmanje radimo pojedemo najviše i najbolje, a leti kada radimo najteže poslove, živimo o najlošijoj hrani. Uzrok tome Batut je video i u letnjim postovima, naročito Petrovskom.
Neko će reći da je naš narod plodan. Pogrešno, jer (već!) spadamo u najneplodnije. Kod nas ima više bračnih parova, ali nismo plodniji. U Srbiji (a i ovde, u Ugarskoj) malo je neudatih i neženjenih, ali prirast podmlatka potiče ili od suviše rano ili od suviše kasno oženjenih i udatih. Takav podmladak je kržljav, nezdrav i neotporan.
Ima li spasa? Ima, iako posao nije lak. Ne smemo čekati da naš narod sam uvidi svoje pogreške, nego se mi učeniji moramo latiti posla. Učitelji, sveštenici, trgovci, lekari... Treba osnovati društvo za čuvanje zdravlja. U Srbiji postoji takvo društvo već tri-četiri godine, i mada se sa malo snage i malo žrtava radilo, ipak je uspeh vrlo lep. To društvo ima svugde svoje pododbore, koji vode brigu o vodi, hrani, o trudnicama, negovanju bolesnika; otvaraju krečane tamo gde ih nema, da bi narod mogao držati čistije stanove. Osnovana je škola za mešnju i pečenje hleba, raspisano je nadmetanje za planove seljačke kuće koja najbolje odgovara zdravstvenim prilikama. To društvo osnovalo je dve škole za seoske domaćice, gde se uči kako se kuva, pere, krpi, tka. Gde se pojavi zaraza šalju svog lekara.
Ne beše to oda Srbiji Slobodiji, mada je moglo da se razume i tako. Jer, ako se išta za Batuta nikako prilepiti nije moglo bila je – politika. Suplemenicima svojim u tuđim provincijama, savetovao je da uz kulturna svoja društva imaju i društva za čuvanje zdravlja, jer i ova služe opstanku, ali biološkom.
Danas uviđamo da je taj deo naše narodne tradicije, iako naopak i ubistven, ispoljio najveću otpornost u poređenju sa ostalim svojim vidovima: to nezarezivanje sopstvenog ali i tuđeg zdravlja, ta vrsta rasipništva.
Brana Dimitrijević
Profesor Beogradskog univerziteta
[objavljeno: 20.07.2006.]
