Izvor: NoviMagazin.rs, 04.Maj.2016, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DW: Za Berlin saradnja Srbije sa Moskvom nije u koliziji sa usmerenjem ka EU

Pozicija nemačke vlade po pitanju odnosa Beograda i Prištine temelji se na pregovaračkom okviru koji je Srbija potpisala u januaru 2014, a koji zahteva da do kraja pristupnih pregovora sa EU dođe do "obuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova u formi pravno obavezujućeg dokumenta" ali ne zahteva "priznanje Kosova od strane Srbije".

To se navodi u odgovorima nemačke vlade na pitanja poslanika Levice u koje je Dojče vele (Deutsche Welle - DW) imao uvid.

Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << danas prenosi DW, poslanici Levice, jedine parlamentarne stranke čiji se poltičari protive nezavisnosti Kosova i širenju NATO, dostavili su saveznoj vladi 31 pitanje o odnosima Srbije sa Kosovom, sporazumu sa NATO i tome kako će se to odraziti na evropski put Srbije. Zanimalo ih je, pored drugog, na koji način na poziciju Srbije utiče Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) koji je Beograd pre godinu dana zaključio sa NATO.

Prema tumačenju nemačke vlade, IPAP ne govori ništa o eventualnom budućem članstvu neke zemlje u NATO, niti se kosi sa proklamovanom vojnom neutralnošću Srbije.

"Srbija kao cilj u IPAP-u definiše nameru da, u skladu sa nacionalnim interesima, intenzivira saradnju sa NATO i drugim zemljama Partnerstva za mir. Osim toga, postoji više zemalja koje su privržene neutralnosti od saveza, ali istovremeno održavaju partnerske odnose sa NATO, na primer Švajcarska, Austrija, Finska ili Republika Moldavija", piše u odgovoru koji je u ime vlade stigao Levici iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi DW.

U odgovoru se dodaje i da koalicioni sporazum demohrišćana (CDU/CSU) i socijaldemokrata (SPD) koji trenutno vladaju u Nemačkoj, predviđa "aktivno" podsticanje država Zapadnog Balkana na članstvo u Evropsku uniju i NATO, ali da je "politička volja Srbije" odlučujuća za "intenzitet i dalje oblike odnosa sa NATO".

U odgovorima vlade Nemačke navodi se i da usmerenje Srbije ka EU nije u koliziji sa saradnjom Beograda i Moskve, pa čak ni kada je ta saradnja vojna. "S druge strane, Srbija se kao pristupni kandidat obavezala da, do ulaska u Evropsku uniju, sve više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU".

Više pitanja odnosilo se na vojnu saradnju Srbije sa Rusijom, NATO i nemačkim Bundesverom, a jedno se odnosilo na napad američke avijacije na položaje Islamske države u Libiji, 19. februara u kojem je, kako se veruje, stradalo dvoje srpskih diplomata koji su ranije oteti. Vlada je odgovorila da o tome nema nikakvih posebnih obaveštajnih ili drugih saznanja i da u Berlinu nije poznato da li su srpski državljani stradali u tom napadu.
Pogledaj vesti o: Moskva,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na NoviMagazin.rs...