Izvor: VOA, 03.Mar.2021, 18:59

DFC bez komentara o razrešenju direktora beogradske kancelarije

Američka korporacija za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) u pisanom odgovoru Glasu Amerike nije komentarisala navode o razrešenju sa funkcije Džona Jovanovića - koga je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa postavila na mesto direktora kancelarije te američke nezavisne agencije u Beogradu. Informaciju o napuštanju te funkcije obelodanio je sam Jovanović, koji je na onlajn konferenciji Fondacije Ana i Vlade Divac "Filantropija nema granice", naveo da više nije na funkciji direktora DFC kancelarije u Beogradu, prenela je agencija Tanjug, a objavio Radio Sloboda Evropa. "Ovde sam u privatnom kapacitetu, jer sam nedavno otišao sa funkcije direktora DFC kancelarije u Beogradu", rekao je Jovanović na onlajn konferenciji održanoj u utorak. On je naveo da DFC ima novo rukovodstvo kancelarije u Vašingtonu koje će, kako je rekao, nastaviti rad na Zapadnom Balkanu. "Čast mi je što smo otvaranjem kancelarije u Beogradu postavili temelje za ozbiljno ekonomsko angažovanje SAD u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana. Nedavne izjave novog rukovodstva pokazuju želju za radom DFC u Srbiji i regionu. Ponosan sam na uspeh u poslednjih šest meseci u Srbiji i regionu", rekao je Jovanović. Kancelarija DFC-a u Beogradu, u zgradi ambasade Sjedinjenih Država, otvorena je u septembru 2020, neposredno pošto su u Vašingtonu u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, Kosovo i Srbija potpisali sporazum o ekonomskoj normalizaciji. U međuvremenu, promenjeno je rukovodstvo DFC u Sjedinjenim Državama pa je Adama Bolera, koga je nominovao bivši predsednik Tramp, u danu inauguracije predsednika Džozefa Bajdena zamenio aktuelni vršilac dužnosti Dev Jagadsen, dok je na funkciju glavnog opeativnog direktora došao Dejvid Marčik. U pisanom odgovoru Glasu Amerike Dejvid Marčik, glavni operativni direktor američkog DFC-a rekao je da je ta instutucija posvećena podršci investicijama u privatni sektor Srbije, Kosova i šireg regiona. “Nestrpljivo iščekujemo da gradimo na temelju nedavno obnovljenih inicijativa o ulaganju sa Srbijom i Kosovom - kojima ostajemo posvećeni. Nastavljamo pojačanu usredsređenost započetu prošle godine uspostavljanjem regionalnog prisustva DFC-a sa sedištem u ambasadi Sjedinjenih Država u Beogradu“, precizirano je u njegovom odgovoru na upit Glasa Amerike. Ranije ovog meseca Marčik je, povodom navoda u delu američke javnosti o mogućem povlačenju DFC-a sa područja Zapadnog Balkana i zatvaranja kancelarije u prestonici Srbije, ukazao da se produbljuju modusi saradnje čija je svrha ulaganje na Balkanu i području Egeja. “Agencija ostaje posvećena podršci razvoja i ekonomskom rastu u tom čitavom ključnom i prioritetnom regionu. Novo rukovodstvo DFC-a posvećeno je putovanju u Srbiju i na Kosovo kako bi se sastalo sa partnerima čim, usled pandemije Kovida 19, bude omogućeno bezbedno kretanje”, ističe Marčik. Korporacija za međunarodno razvojno finansiranje (DFC) nezavisna je agencija američke vlade osnovana u decembru 2019, spajanjem Prekomorske privatne investicione korporacije i Uprave za razvojne kredite (DCA) koja je bila deo Američke agencije za razvoj (USAID). Za područje Balkana značajna je kao vid garanta projektnog finasiranja u saradnji sa privatnim sektorom, koje je trebalo da doprinese ekonomskom približavanju Srbje i Kosova, nakon što je u Beloj kući potpisan sporazum u prisustvu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Dve strane pregovore na tehničkom, a potom i političkom nivou vode od 2011. godine. Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija smatra svojom teritorijom. Ubrzo posle ekonomskog dogovora postignutog septembra 2020. objavljeno je da su Srbija i Kosovo sa partnerima potpisali pisma o namerama za izgradnju autoputa Niš - Priština. Osim na području Zapadnog Balkana i Evrope DFC je prisutan i u Južnoj Americi, Africi i indo-pacifičkom regionu koji, između ostalog, čine i zemlje poput Bangladeša, Butana, Bruneja, Kambodže, Fidžija, Indije i drugih. Ulaže ili posreduje u ulaganju u zemlje koje se smatraju značajnim za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost ili se bavi prioritetima koje je odredio poput ekonomskog osnaživanja žena.  

Nastavak na VOA...