Izvor: Politika, 20.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri mere za zaštitu pacijenta
Izricanje kazni nesavesnim lekarima, uspostavljanje ombudsmana, obavezujuće osiguranje od lekarske greške i usmeravanje oštećenih pacijenata na građanske parnice
Izricanje kazni nesavesnim lekarima, uspostavljanje ombudsmana, obavezujuće osiguranje od lekarske greške i usmeravanje oštećenih bolesnika na građanske parnice, mere su koje predlažu lekari, pravnici i članovi malobrojnih udruženja pacijenata kako bi zaštita pacijenata bila efikasnija.
Za bolju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaštitu pacijenata u Srbiji, po mišljenju sekretara Udruženja za medicinsko pravo Hajrije Mujović-Zornić, potreban je ombudsman za prava pacijenata nacionalnog tipa, samostalan, ali odgovoran parlamentu, koji bi bio spoljna, nezavisna kontrola.
– Zaštitnik pacijenata može da ostane kao deo interne kontrole, ali za nas pravnike to je blago rešenje. Lekari treba da budu osigurani od profesionalne odgovornosti, što je praksa razvijenih zemalja. Tada stranka nezadovoljna lečenjem može dogovorom brže stići do obeštećenja – navodi Mujović-Zornić.
Ona podseća da propusti u lečenju nisu namerne greške, već deo profesionalnog rizika. Zato smatra da u prvom planu sankcija ne treba da bude lišavanja slobode, kao što rešenje nije ni da lekar nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo, već treba da bude sklonjen u „pozadinu” dok se njegov slučaj ne reši.
Za osiguranje od profesionalne odgovornosti vlada veliko interesovanje, jer gotovo da nema ni jedne veće klinike ili bolnice u Srbiji koja ne vodi bar jedan sudski spor u kojem se lekari okrivljuju za grešku. „Dunav osiguranje” je prvo ponudilo lekarima i zdravstvenim ustanovama da se osiguraju od lekarske štete, kaže za „Politiku” Milica Sljijepčević, pi ar menadžer u ovoj kompaniji. Za protekle tri godine osigurano je na desetine ustanova u Srbiji, među kojima su i KBC „Zvezdara” i Institut za majku i dete, koje su osiguranje zaključile za sve zaposlene. Osiguranje mogu da ugovore i lekari koji žele da budu zaštićeni tokom 24 časa, jer rade u privatnim ordinacijama.
– Za osiguranje jednog od naših najvećih bolničkih centara, na sumu osiguranja od 30.000 evra po osiguranom slučaju i ukupno 120.000 evra za godinu dana, potrebno je na ime premije osiguranja mesečno izdvojiti simboličnih 0,81 evra, dakle manje od 70 dinara po zaposlenom.
Lekar može samostalno da zaključi osiguranje koje će mu pružiti pokriće, na primer 10.000 evra po osiguranom slučaju i ukupno 40.000 evra za godinu dana, za eventualne greške u radu, što ga košta 36 evra mesečno – navodi Milica Sljijepčević.
Zauzvrat lekari od osiguravajuće kompanije dobijaju tim pravnika koji će ih braniti od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu štete. Ovo je model koji je osiguravajuća kuća preuzela iz sveta, jedino što se u bogatom svetu ne razmišlja o osiguranju ispod milion evra, dok je kod nas to „par desetina hiljada evra”.
Predsednica Udruženja građana za zaštitu prava pacijenata „Re – akcija” Jasmina Lehlajtner smatra kako bi ovakvo osiguranje za slučaj greške moralo da bude obavezno za svakoga ko radi u zdravstvu. Kada bi osiguravajuća kuća za jednog lekara dva ili tri puta platila obeštećenje zbog greške, sledeći put bi sigurno odbila da mu izda polisu osiguranja.
Lehlajtnerova kao meru za poboljšanje bezbednosti pacijenata predlaže da se hitno formira Nacionalna kancelarija za zaštitu prava pacijenata, čijeg direktora bira i razrešava Narodna skupština, sa ovlašćenjima da podnosi zahteve za pokretanje krivičnog ili prekršajnog postupka, ali i da Lekarskoj komori predlaže oduzimanje licence za rad. Ona smatra da je važno uvesti protokole za svako odeljenje i svaku oblast, pa će se znati ko je napravio propust, ali da pre svega treba razmišljati o sankcionisanju onih koji su napravili greške.
– Kada se nešto desi, pacijenti i rodbina su očajni i prepušteni sami sebi. Oni mogu podneti privatnu krivičnu tužbu, ali od toga odustaju u samom početku, jer nemaju dovoljno novca za advokate i takse. Lekari su u boljoj finansijskoj situaciji, a klinike imaju i advokate i zastupnike. Zato je potrebna Kancelarija, kaže Lehlajtnerova. Ona smatra da sadašnji zaštitnici prava pacijenata po ustanovama ne pomažu da pacijent bude zaštićen. Bira ih direktor, a plaća zdravstvena ustanova, što je tipičan konflikt interesa, smatra Lehlajtnerova.
Ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević, međutim, smatra da nema govora ni o kakvom konfliktu interesa, da je to zabluda, jer, zaštitnik pacijenata nije tužilac, advokat ili policajac, već medijator, posrednik koji obezbeđuje da prava pacijenata budu poštovana i da bolesnik ima kome da se obrati u ustanovi u kojoj je nezadovoljan lečenjem ili pristupom.
Olivera Popović
--------------------------------------------------
Bez statistike o lekarskim greškama
Srbija je jedina zemlja u Evropi bez statistike o lekarskim greškama. Na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji o unapređenju kvaliteta, saopšteno je da 30 odsto specijalnih bolnica i KBC nema registar o neželjenim dejstvima.
Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević kaže kako se puno napora ulaže u izradu preciznog registra o neželjenim dejstvima. U celoj Srbiji za šest meseci prijavljen je samo 291 slučaj rana od ležanja zbog loše nege i higijene, 545 komplikacija zbog anestezije, 345 slučajeva ponovljenih operacija u istoj regiji"
Američke statistike kažu da godišnje zbog grešaka u lečenju i pogrešne terapije umre 100.000 ljudi – više nego od raka, side i saobraćajnih nesreća zajedno. Profesor medicinskog prava, Jakov Radišić, autor knjige „Odgovornost zbog štete izazvane lekarskom greškom u lečenju i u obaveštavanju pacijenata”, navodi da se u Nemačkoj godišnje istakne oko 40.000 zahteva za obeštećenje, a oko 12.000 bude dokazanih. Čak je i Hrvatska priznala da godišnje ima 1.600 grešaka.
O. P.
-------------------------------------------------------------
Milosavljević: Zbog medija lekari više neće hteti da rade teške operacije
– Poslednjih šest godina, koliko sam ministar, ne postoji ni jedan lični potez ni aktivnost Ministarstva zdravlja, koji u svojoj osnovi nije imao za cilj povećanje bezbednosti pacijenta – kaže Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. – Mediji, međutim, stvaraju utisak da su lekari „loši momci” u srpskom društvu, a ja vam tvrdim da su naši lekari na listi najboljeg što Srbija ima. Zbog neosnovanih prozivki lekara, mediji će dovesti do situacije da lekari u Srbiji više neće hteti da rade teške operacije i bićete u prilici da molite ljude da vam operišu glavu ili stomak – upozorava ministar zdravlja.
-----------------------------------------------------------
Milena Jauković: Lekari se međusobno štite
Dr Milena Jauković, hirurg i u dva saziva sekretar Etičkog komiteta SLD, smatra da će bezbednost pacijenata biti veća kada svaka greška bude sankcionisana, bez obzira na to ko ju je napravio.
– Ne mogu da negiram da se lekari međusobno štite. Neophodno je da sankcije nekada izrekne direktor ustanove, nekad direktor Lekarske komore, Ministarstvo zdravlja, ali i sud. Pacijenti takođe treba da se oslobode straha i da se ne mire sa nekulturnim ponašanjem.
Ona smatra da bi pacijentima bilo bolje kada bi komunikacija među lekarima bila bolja. Jer, sada se mnogo više stvari rešava preko ličnih veza i ličnih interesa, nego u sistemu, a odnosi lekara su opterećeni ličnim sujetama, taštinom, pa čak i političkim animozitetima.
-----------------------------------------------------------
U Srbiji se ne uči medicinsko pravo
Profesor Jakov Radišić, počasni predsednik Udruženja za medicinsko pravo Srbije, nedavno je rekao da sudije i lekari još dugo neće razumeti jedni druge, jer se medicinsko pravo ne izučava ni na našim pravnim fakultetima, ni na medicinskim školama. Jedino se na privatnom Pravnom fakultetu „Union” medicinsko pravo izučava, ali kao fakultativni predmet.
S obzirom na usku specijalizaciju lekara, sudija je upućen na veštake koji dobijaju sve veću ulogu u postupku kao „sudija u beloj bluzi” ili „tajni pisac presude”. Zato dr Radišić smatra da su nam u sporovima protiv lekara potrebne sudije-specijalisti za medicinsko pravo, što je već stvarnost u nekim zemljama Evrope i u Americi.
Hajrija Mujović-Zornić, kao pravni stručnjak u ovoj oblasti, smatra da je poseban problem u našem pravosuđu što se uvrežilo mišljenje da se bez završene krivične parnice i dokazane krivice, ne može započeti građanska parnica za nadoknadu štete oštećenom pacijentu. Ona smatra da ne postoji razlog da ovi postupci budu vezani. Zato bi sudije trebalo da ujednače sudsku praksu i zauzmu stav o nevezanosti ovih postupaka. Stranke sada vode duge, višegodišnje krivične parnice, koje deprimiraju pacijente.
[objavljeno: 21/11/2008]
