Izvor: Politika, 01.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Be-Be – stabilno
Ne znam ni šta je rejting, ali je dobro da ga Srbija uopšte ima, prokomentarisao je, na "Politikinom" sajtu, nedavno objavljen tekst povodom ove teme naš čitalac s potpisom čika Pera. Agencija "Standard i Purs" je, naime, nedavno objavila da je zamenjen kreditni rejting naše zemlje "BB minus" sa "pozitivnog" na "stabilni", što je izazvalo različite komentare. Po mišljenju stručnjaka, to bi trebalo da znači da su pogoršana očekivanja investitora o kretanju rizičnosti ulaganja, a predstavnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomskih vlasti su tvrdili da to i nije naročito značajno, jer osnovne ocene nisu promenjene.
Baš u to vreme, predsednik EBRD-a Žan Lemijer je poručio da u Srbiju vredi investirati. Ubrzo potom Svetska banka je objavila studiju o kvalitetu javne vlasti u našoj zemlji prema kojoj je, u poslednjih godinu dana, došlo do poboljšanja po svim pokazateljima. Iz nje se može videti i da je poslovna klima u Srbiji mnogo bolja nego u svim drugim zemljama u regiji.
Istovremeno, neki poslovično obazrivi srpski ekonomisti izrazili su slutnje da nas čeka "vruća ekonomska jesen". Kažu da se postepeno zahuktava inflacija, koja bi, ako se nastavi ovim tempom, mogla da "preskoči" projektovan maksimum od osam odsto.
Mnogo ocena za običnog čoveka, koji se pita: da li je "čaša dopola puna ili dopola prazna" i ko je za to kriv? Glavno inflaciono žarište su povećane plate u javnom sektoru. Zarade u državnoj upravi, naprosto, nemaju pokriće u privredi i proizvodnji za šta bi ceh platili oni koji jedu hleb sa "devet kora".
Učešće javne potrošnje u ovoj godini je oko 42 odsto, što je više nego prethodnih. A kada se više troši – smanjuje se mogućnost investiranja, time i šanse za nova radna mesta, veći izvoz. Zato će država, upozoravaju ekonomisti, morati od jeseni da povuče "dizgine" i smanji svoju izdašnost. Zbog toga će verovatno uslediti nervoza budžetskih korisnika. A njih je, bogme, podosta. Broj direktnih i indirektnih korisnika budžeta se ne smanjuje. Po nekim podacima dostiže 22.000. Državni činovnici, sekretari, lični, specijalni i drugi savetnici "niču kao pečurke".
Srbiji, gde su plate u proseku 346 evra i po visini su druge u regionu, potrebno je da više proizvodi nego što troši. Tada bi i "bele kragne" mogle da imaju visoke plate.
Banke su lane bile "kolateralna šteta" ekspanzivne fiskalne politike, jer je NBS radi očuvanja makroekonomske stabilnosti na takvo ponašanje države morala da odgovori restriktivnim merama. Uprkos tome, one su profitirale, a ceh su platili građani i privreda. Inflacioni "udar" bi, zna se, opet pogodio pre svega one sa najnižim primanjima, a njih je, nažalost, mnogo. O muci milion nezaposlenih da i ne govorimo.
Zato će se posle objavljivanja julske stope inflacije znati da li će NBS morati da pooštri monetarnu politiku. Stezanje kaiša centralne banke je odgovor na preveliko trošenje budžetskih para. Ako banke budu opet reagovale i povećavanjem kamate, teret će se prevaliti na privredu i građane.
A što se tiče rejtinga, šta god on značio, kako reče čika Pera, važno je da ga imamo.
[objavljeno: 01/08/2007]
