Izvor: Politika, 18.Nov.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezda se dočekala na noge
Fudbaleri „crveno-belih” su u „večitom derbiju” imali samo jedan cilj – da pobede, i to ih je i dovelo do višestruko važnog trijumfa
Nije Crvenoj zvezdi prvi put da preokrene rezultat. Nije joj prvi put ni da pobedi svog „večitog rivala”. Trijumfovala je u dvobojima koji su donosili najveće titule. Ali, retko je koja pobeda tako višestruko značajna kao ova sada protiv Partizana (3:2).
Pred fudbalerima „crveno-belih” je bio samo jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadatak – pobeda. Poraz (onda bi zaostajali za Partizanom čak 11 bodova) praktično bi značio rastanak od snova da posle pet godina, najdužih u klupskoj istoriji, vrate klubu zvanje šampiona. Isto je važilo i ako bude nerešeno („crno-beli” bi sačuvali osam bodova prednosti).
Sada je razlika između Partizana i nje samo pet bodova. To nije malo, ali je daleko od toga da bude i nedostižno.
Radnoj grupi, koja je preko noći preuzela klub, ova pobeda je kao zračak sunca kroz tmurne oblake. Nebo se nad „crveno-belima” nije razvedrilo, ali s neuporedivo više optimizma će se prionuti na zimske radove, od kojih su glavni izbori i vraćanje dugova.
Ni za same fudbalere i trenera nije bilo nedoumice, jer je i za njihovu ozbiljnu budućnost u Crvenoj zvezdi pobeda protiv „večitog rivala” temelj svega. U prvom poluvremenu odbrana je častila protivnika dva puta. Prvo je Mikić ostao iza svojih centarhalfova, pa nije bilo u ofsajdu, a potom je Jovanović dopustio sebi luksuz da veću pažnju obrati na pomoćnog sudiju, nego na Mitrovića.
Da zlo bude veće ti trenuci Jovanovićeve dekoncetracije su se produžili, pa je u potpuno bezopasnoj situaciji dao – autogol! Ipak, to nije slomilo Crvenu zvezdu, ali kao da je zavaralo Partizan.
U drugo poluvreme „crveno-beli” su, kako su i priznali njihovi igrači, morali da idu na sve ili ništa. I, sasvim razumljivo, umesto da čekaju na grešku protivnika, oni su krenuli da ga primoraju da ih načini.
Zvezdi se takav pristup posrećio već na početku, pa ju je Milivojević vratio u igru izjednačivši na 2:2. To je i dalje odgovaralo Partizanu, ali ne i Zvezdi, pa je ona nastavila da juriša, dok je njen protivnik, valjda uljuljkan time da još ima vrapca u ruci, a bojeći se da mu odleti, prosto ostao u nekom raskoraku.
I „crveno-beli” su to iskoristili. Možda se Partizan i zavaravao time što je na prethodnih 12 utakmica primio samo sedam golova, pa je previše verovao u svoju odbranu. Međutim, primio je u 13. kolu čak tri gola. I svaki put su njegovi igrači za treptaj bili sporiji od Zvezdinih. Kasalica je bio brži od Miljković (1:1), Milivojević je u poslednji čas izbegao da ga Ilić omete (2:2), a Milijaš je, mimo običaja dao gol glavom, pošto je za dlaku pre Ostojića stigao do nje (3:2).
Drugo poluvreme protiv Partizana je podsetilo na onaj Zvezdin okršaj s Bordoom i da ona može da igra mnogo bolje, nego, recimo, što je bilo između te dve utakmice. Te njene mogućnosti nisu bile sporne, ali jeste zašto ne dolaze češće do izražaja.
I. Cvetković
objavljeno: 19.11.2012.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi
