Izvor: Politika, 04.Sep.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna decenija „plavih”
„Urugvajci” na „večiti derbi” 1930. privukli rekordnih 10.000 gledalaca. – Pet titula (1931, 1933, 1935, 1936. i 1939) i četiri posrnuća pred ciljem (1932, 1937, 1938. i 1940)
Posle polufinala na Svetskom prvenstvu u Urugvaju, u prvom kolu prvenstva države (7. septembar 1930), sastali su se BSK i Jugoslavija.
„To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bila prva utakmica, prvi derbi posle povratka naše reprezentacije iz Južne Amerike. „Urugvajci” su, dakle, pretstavljali neodoljivi magnet koji je privukao na igralište preko deset hiljada gledalaca. To je bio rekord. Toliko sveta nije prisustvovalo ni na jednoj od prošlih utakmica tradicionalnih rivala”, podsetio je Ljubomir Vukadinović u svojoj knjizi „Večiti rivali” iz 1943. „Na teren je prvo izišao tim BSK-a burno pozdravljen. „Plavi” su se poređali ispred tribine i pozdravili gledaoce dižući ruku u vis. Zatim su otrčali na stajanje i učinili to isto. Ovu novinu doneli su preko mora, iz Urugvaja.”
Na opšte zaprepašćenje BSK je sa svojom osmoricom „urugvajaca” izgubio od „crvenih”, u čijem su timu bila samo dvojica iz Montevidea, s 2:1. I „plavi” ni te godine nisu postali prvaci.
Njihov „večiti rival” Jugoslavija je odavno skinula to breme s pleća, jer je prvak države bila 1924. i 1925. Pokušavao je BSK potom i dovođenjem igrača iz inostranstva da stvori šampionski tim (između ostalih igrao je za njih i Vecer, koji je u Montevideu bio i igrač i trener rumunske reprezentacije), ali nije vredelo.
Jesu dugo čekali, ali je vredelo. Prvaci su postali 1931. i to bez izgubljenog boda. „Plavi” su prekršteni u „plavu mašinu”.
Taj podvig su ostvarili: Gazari, Radovanović, Tošić, Arsenijević (M. Popović), Jovanović, Đorđević, Tirnanić (Glišović), B. Marjanović, N. Marjanović, Vujadinović, Virić (Antić).
Godine 1932. prvenstvo je igrano po kup-sistemu. BSK je u polufinalu u Splitu igrao 0:0 i kada su ga već svi videli u finalu izgubio je u revanšu od Hajduka s 3:0.
Taj tim, ali s Glazerom na golu osvojio je tri uzastopna prvenstva: 1933, 1935. i 1936. Šampionata nije bilo 1934, pošto klubovi nisu mogli da se dogovore da li da se igra liga ili po kup-sistemu. Ovaj poslednji je primenjen 1936, ali su zbog toga otkazali učešće prvaci Zagrebačkog i Splitskog podsaveza (Konkordija i Hajduk).
Vladavina BSK-a je prekinuta 1937. Taj neuspeh se poklapa s odlaskom Glazera, koji se zbog ubistva iz nehata (u leto 1936. se u Savi udavio igrač podmlatka Stajić) odselio u Zagreb, a još više što je zagrebački Građanski posle gostovanja u Velikoj Britaniji uveo nov sistem igre.
Njegova prednost se najbolje videla u direktnom okršaju u Beogradu, 25. aprila 1937. Zagrepčani su pobedili čak s 4:0, a već u osmom minutu je bilo 3:0. Fudbal je tada već bio toliko značajan, a ta utakmica toliko važna da ju je gledao i predsednik vlade dr Milan Stojadinović.
BSK nije vratio titulu 1938. zbog – autogola. U poslednjem kolu, u Ljubljani, bek Dubac je iz bezopasne situacije doveo protivnika u vođstvo (2:1). „Plavi” su izjednačili na početku drugog poluvremena, ali do kraja utakmice lopta nije htela u gol. A pobeda im je donosila titulu.
Onda je stupila nova generacija s novim sistemom igre (golman kao treći bek). Bez Arsenijevića (prestao da igra), Tirnanića i Moše Marjanovića (napustili klub) BSK je osvojio prvenstvo 1939.
Pri kraju sezone je stvoren sastav: Mrkušić, Stojiljković, Dubac, Manola, Dragićević, Lehner, Glišović, Vujadinović, Valjarević, Božović i M. Nikolić koji je najavio novu vladavinu BSK-a.
Međutim, 1940. je izgubio gotovo dobijeno prvenstvo. Prvo ga je iznenadila Jugoslavija (1:0), a onda opet Građanski u Beogradu (1:0). Posle toga je proradila „plava mašina”(Hajduk je pobeđen s 9:0, Slavija iz Sarajeva sa 6:0, a zagrebački HAŠK, prvak 1938, s 4:0), ali je bilo dockan..
Ipak, bila je to potvrda da BSK ponovo ima moćan tim. Međutim, kada je trebalo da zablista punim sjajem na našu državu se obrušio Drugi svetski rat.
Sutra: Svilen gajtan na kraju rata
Ivan Cvetković
objavljeno: 05.09.2011.
