Izvor: Kurir, 06.Mar.2011, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAKON O SPORTU PRED POSLANICIMA
BEOGRAD - Predlog Zakona o sportu konačno je ušao u skupštinsku proceduru i pred poslanicima bi trebalo da se nađe početkom nedelje, a o značaju tog akta svedoči i činjenica da su samo fudbalski klubovi "Crvena zvezda" i "Partizan" predložili strankama 25 amandmana.
Najviše prašine podiglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se oko tačaka zakona koje regulišu privatizaciju sportskih klubova i utvrđivanje vlasništva nad sportskim objektima, pre svega stadiona Crvene zvezde i Partizana, za koje klubovi insistiraju da su njihovo vlasništvo, a predlog zakona insistira da privatizaciji prethodi evidencija - koja će utvrditi šta je čije.
U ministarstvu sporta je rečeno da, po predlogu zakona, privatizacija uopšte nije obavezna.
"Predlog novog Zakona o sportu predviđa da privatizacija uopšte nije obavezna, nego je opciona i moći će da se privatizuju samo oni sportski klubovi za koje se utvrdi da većinsko vlasništvo kapitala ima država", objašnjavaju u nadležnom ministarstvu.
Međutim, baš to utvrđivanje vlasništva izazvalo je žestoke reakcije iz dva najveća srpska fudbalska kluba, Crvene zvezde i Partizana, koji tvrde da su oni - kao udruženja građana - vlasnici stadiona i da tu nema državne svojine.
"To je njihovo pravo, ali predlog novog zakona insistira na kontroli statusa sportskih organizacija. Prigovor da se država na taj način previše upetljava u rad sportskih klubova nikako ne stoji, jer je veoma važno da se utvrdi da li je uopšte reč o običnim udruženjima građana. Pojednostavljeno, država samo želi da zna kako klubovi koji su budžetski korisnici i dobijaju milione dinara troše te pare i kako se biraju članovi uprava", navode u Ministarstvu sporta.
Član 59. predloga zakona jasno određuje i da u upravljačke organe sportskih klubova više neće moći da se kandiduju lica koja su pod istragom ili su bila osuđivana.
"Od velike važnosti je da se konačno zna kako i ko podnosi završni račun u klubovima, odnosno da se jednom zauvek utvrde pravila igre. To je do sada bilo neregulisano jer u klubovima nije bilo nikakve kontrole i godinama smo u situaciji da naši najveći klubovi dobijaju pare iz budžeta, a dobrim delom funkcionišu kao privatni i država nema nikakav uvid u njihov rad", kažu u ministarstvu.
Iako se - kada se spomene privatizacija u sportu - odmah pomisli na Crvenu zvezdu i Partizan, prema mišljenju predlagača, veoma važno je napomenuti da ovo nije Zakon o fudbalu i da privatizacija svakako nije najvažnija stvar jer će evidencija omogućiti da neki mali klubovi iz drugih sportova konačno dobiju priliku da se razvijaju.
Ministarka pozvala poslanike da podrže zakon
Ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžić - Marković pozvala je poslanike da podrže predlog zakona o sportu, jer postojeći iz 1996. godine ne prati potrebe današnjice, a novi je sistemski, sa srpskim modelom sporta.
Samardžić- Marković je poslanicima, braneći predloženi zakon,
poručila da se radi o srpskom modelu sporta, jer će se primenjivati na ovdašnji sport, koji ima svoje specifičnosti, ali je istovremno i evropski.
Osnovna načela predloga zakona su načelo slobodnog bavljenja
sprotom, zaštite zdravlja, transparentnog korišćenja sredstava, a cilj -
uvođenje novog sistema u sport, precizirala je.
„Predlog zakona predviđa i normiranje sportske stvarnosti, koje je zahtevnije u odnosu na 1996. godinu, kada je poslednji zakon donet, i otud novine kao što su piramidalna struktura sporta, licenciranje, nadzor, nacionalna priznaja, izrada strategije, jasne razlike kada je reč o amaterskom i profesionalnom sportu“, rekla je Samardžić Marković.
Prema njenim rečima, na izradi predloga zakona doprinos su dali gradski savezi,klubovi, nevladine organizacije, vladina tela i većina tih sugestija je postala sastavni deo predloženog teksta.
Ministarka je dodala da je urađena uporedna analiza sa sličnim zakonima drugih zemalja, da je poseban doprinos dao španski ministar sporta, a da je presednik UEFA, sa kojim je razgovarala lično, poslao svoje stručnjake u Beograd kako bi pomogli u izradi kvalitetnog zakona.
„Usaglašavali smo opredeljenja sa evropskim zakonodavstvom, Belom knjigom Evropskse unije, poredili sa najnaprednijim zemljama, predvideli da se sredstva potrebna za rad udruženja, a koja su veća od onih koja se obezbeđuju subvencijama mogu obezbediti osnivanjem privrednog društva, a da pravna i fizička lica, koja ne učestvuju u takmičenjima, u nazivu privrednog društva koje osnuju ne mogu imati u naziv klub“, preczirala je Samardžić Marković. Ona je naglasila i da određeni zahtevi i sugestije nisu postali sastavni deo predloga zakona, kao što su, na primer, da fudbaleri imaju beneficirani radni staž, jer rade nedeljom, ili da sportisti ne mogu da napuste zemlju pre
navršene 28 godine.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
