Izvor: Blic, 21.Apr.2011, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad fudbal ostane bez F

„Po Beogradu se priča da će ovo fudbalsko prvenstvo biti poništeno, jer će na kraju Zvezda imati utakmicu više od Partizana. Produžetak po produžetak, nakupilo se...” – napisao je naš kolega Ivan Mrđen 28. aprila 2004. godine u svom komentaru na prvoj strani beogradskog dodatka „Blica”. Naslovna strana Mrđenove knjige

Sticajem okolnosti to je treći od oko 2.000 priloga, sabranih i objavljenih u njegovoj knjizi „Sa Beogradom na Ja”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja se ovih dana pojavila u prodaji (izdavač "Most art"). Crvena zvezda i Partizan, a posebno „večiti derbi" su stalno prisutni na stranicama ove nesvakidašnje hronike poslednjih sedam godina:

16. OKTOBAR 2004: Ako Zvezda danas izgubi - raspašće se po svim šavovima. Ako Partizan izgubi - oslabiće zalet za Evropu. Biće, dakle, minus 235. Nula i 235 polomljenih stolica. Ovog puta na „severu”.

(Bilo je 0:0!)

17. OKTOBAR 2005: Na jednoj strani komanduje Italijan, na drugoj Nemac. publika peva četničke i italijanske pesme, a 'partizani’ bez simpatizera. Da nema crvenih zvezda pomislio bi neko da je ovaj derbi odigran 1942. godine.

(Valter Zenga trener Crvene zvezde, Jirgen Reber u Partizanu, bilo 2:0 za crveno-bele, a navijači crno-belih bojkotovali derbi.)

1. APRIL 2006: Slušam juče u tramvaju trojicu mladih Kineza kako se prepiru oko nečega na njihovom meni apsolutno nerazumljivom jeziku, ali sam sasvim jasno čuo reči Zvezda i Partizan. Kakav nam je prvoligaški fudbal, izgleda da današnji derbi interesuje još jedino zagrižene - trgovce.

(Opet bilo 0:0, pa je dva dana kasnije usledio komentar:

Stručnjaci smatraju da većina sadašnjih fudbalera Crvene zvezde i Partizana nema gotovo nikakvu marketinšku vrednost, jer mnogi od njih mogu da reklamiraju samo sopstvene dresove. I to pod uslovom da ih obuku naopako, da publika zna o kome je reč.)

25. SEPTEMBAR 2006: Javio mi se u subotu uveče, nešto pre ponoći, stari drugar, „partizanovac”, nekad smo išli zajedno na utakmice. Kaže da je tek stigao sa puta, pa pita kakav je rezultat, kladio se...

- Nerešeno, brate. Tuga...

- Kako, bre, nerešeno. Pa ko je ispao: Anamarija ili Miroslav?!

(Bilo je 0:0, pa je mnogima bilo važnije prvo izbacivanje iz prve serije ”Velikog brata”.)

13. APRIL 2007: Nisam likovao posle onih 4:2 za Partizan, pa neću ni sada da obezvređujem Zvezdinu pobedu. Moram samo da citiram čoveka koji je preksinoć išao ispred mene po izlasku sa stadiona:

- Sve go amater. U oba tima. Kome daju 300 evra mesečno, toga bi preplatili!

Završen citat. Dragoslava Šekularca.

(Prvenstvo je igrano trokružno, pa je prvo Partizan pobedio 24. februara sa 4:2, da bi Zvezda bila bolja u trećoj utakmici - 1:0.)

4. MART 2008: Moj prijatelj, jedan od naših najboljih enigmatičara Branko Polić kaže da je subotnji „večiti derbi”, kad su na klupama, prvi put jedan protiv drugog sedeli Aleksandar Janković i Slaviša Jokanović, bio zanimljiv i za autore anagrama. Naime, sva slova prezimena JANKOVIĆ nalaze se u prezimenu JOKANOVIĆ, s tim što prvi stručnjak crno-belih ima i jedno O viška. O se čita i kao nula, što je najbolji znak za učinak Jokanovićevih pulena.

(Bilo 4:1 za Zvezdu, ali je na kraju ipak Partizan osvojio titulu.)

6. OKTOBAR 2008: Pitale me u petak mlade kolege šta ću napisati posle derbija, a ja sam im rekao da ću najverovatnije citirati šta je rekao Duško Radović pre više od tri decenije, kad je Partizan u 61. derbiju, 23. oktobra 1977. godine pobedio Crvenu zvezdu na njenom stadionu sa 3:1. Tu utakmicu stariji pamte po tome što je pred kraj Ilija Zavišić proturio loptu kroz noge Zvezdinom golmanu Aleksandri Diki Stojanoviću, a ja po onome što je legendarni Radović rekao sutra ujutru na talasima Radija Studio B u svom "Beograde, dobro jutro”: "Partizan je sinoć pobedio Zvezdu. Videlo se sve crno na belo!”

(Crno-beli slavili na „Marakani” sa 2:0.)

28. FEBRUAR 2009: Danas se, ako nekog to uopšte zanima, igra nešto što se nekad zvalo „večiti derbi". Ta kućna zabava za „društvo iz ćoška" trebalo je da se održi prošle subote, ali je odložena zbog snega, pa sad organizatore brine što im se termin poklopio sa „Kobasicijadom" u Turiji.

(Ovaj susret završen nerešeno 1:1, a posle treće utakmice u kojoj je Partizan pobedio sa 2:0 i osvojio titulu, 9. aprila je objavljen sledeći komentar:

„Kad ćeš, bre, da napišeš nešto lepo o nama, Ciganima", gotovo je zakukao moj drugar Srboljub Šutaković Šuca, jedan od najvećih „zvezdaša" u ovom gradu. Juče je bio Svetski dan Roma, pa sam imao problem kako da, ne znajući ishod derbija, povežem ta dva povoda. A onda sam se setio mog komšije Bože, takođe pripadnika romske populacije, koji ovako objašnjava zašto navija za Partizan:

- Što da mi, brate, život bude još teži nego što jeste!)

28. NOVEMBAR 2009: Na ovakvim utakmicama igrači ulaze u legendu. Desilo se to i meni 1975. godine kad sam u utakmici Letnje lige šampiona Jugoslavije predriblovao ’ceo tim Partizana’ i kad smo pobedili 1:0" – reče trener Crvene zvezde Vladimir Petrović uoči današnjeg 137 „večitog derbija". „Pižon" je mlad pa se ne seća, ali to je bilo 1978. godine i igralo se za pehar „Večernjih novosti", u kojima sam ja tada radio kao sportski novinar. Osim po njegovom maestralnom golu (proturio loptu Peri Boroti kroz noge), tu utakmicu pamtim i po tome što je najpoznatiji direktor „Marakane" Mile Petrović potpuno omašio u prognozi (rekao 50.000, a skupilo se svih 90.000 gledalaca), zbog čega sam svog novog „fiću" parkirao čak u jednoj mračnoj voždovačkoj uličici, gde su mi ukrali čitav motor. Štetu sam delimično „izvadio" time što mi je, dok sam išao pešice ka redakciji, prišao jedan momak i zamolio me da mu pokažem gde je hotel „Slavija". Usput sam saznao da je on upravo potpisao za Crvenu zvezdu, ali da se u gužvi posle utakmice izgubio. Sutradan su samo „Novosti" imale vest da je Zvezda bila brža od Partizana u trci za – Cvijetina Blagojevića!

(Partizan je pobedio na komšijskom stadionu sa 2:1, a „Pižon" je posle toga dobio otkaz.)

29. MAJ 2010: Prekjuče u „Zlatnom opanku" okupilo se društvo oko jagnjeta, koje je naručio, platio i servirao gazda Čeda, inače vatreni „zvezdaš", a sve zbog opklade koju je izgubio za poslednji „večiti derbi". Pošto je dosta vremena prošle i od te utakmice i od završetka nečega što još zovu prvenstvo države, o fudbalu gotovo da i nije bilo priče. Jedino je srećni dobitnik, veliki „partizanovac" Joca Šijački svaki čas nazdravljao – predsedniku Crvene zvezde Vladanu Lukiću:

- Neka mi je on živ i zdrav! Vodi Zvezdu baš kako bih je i ja vodio!

25. OKTOBAR 2010: Kako se u Srbiji zove sport gde dvadeset momaka juri jednu loptu, tako što je uglavnom vraćaju unazad, a još dvojica imaju posla samo kad ih ugroze njihove saigrači, gde je više policajaca na tribinama i oko stadiona nego navijača i gde su svi najsrećniji kad se sve završi. Udbal!

(Bio je to komentar na prekomerne mere obezbeđenja derbija, odigranog u subotu 23. oktobra, koji je inače dobio Partizan sa 1:0. Dan kasnije, usledio je i komentar tog rezultata:

26. OKTOBAR 2010: Kad god se potegne priča o „večitom derbiju", ja bih uveseljavao društvo anegdotom kako je Joca Šijački, najveći „grobar" koga lično poznajem, u proleće 1998. godine, kad je Crvena zvezda pobedila „Partizan" sa 4:0, dok smo se Ulicom Ljutice Bogdana vraćali sa „Marakane", iz čista mira, počeo da priča kako je „u Beogradu puno usamljenih ljudi, o kojima niko ne brine". Zato sam se iznenadio što je juče u restoranu „Korčagin" u društvu trojice okorelih „zvezdaša" (Čede Milinkovića, Dejana Ajdukovića i Zlatana Stojanovića) Joca bio neobično miran, s obzirom na subotnju pobedu crno-belih:

- Ne vredi! Što god ja hoću da im kažem, oni sami za sebe kažu još gore!
Pogledaj vesti o: Fudbal,   Zvezda - Partizan

Nastavak na Blic...