Izvor: B92, 04.Jan.2024, 10:26
Jovanović za B92.net: Zvala me je Zvezda – pogodile su me neke stvari u reprezentaciji
Partizan ima Mateuša Saldanju koji rešeta mreže, ima Gajasa Zahida koji diriguje igrom, ali ništa ne bi vredelo da nema zid na golu u vidu Aleksandra Jovanovića
Ovaj 33-godišnji Nišlija jedno je od, ako ne i najbolje, pojačanje "parnog valjka" u nekoliko prethodnih leta.
Jesenja titula ispisana je njegovim rukopisom, sa sve crno-belim rukavicama u kojima je činio čuda, kako u Evropi, tako i na domaćem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tlu.
Pamte se njegove bravure u dvomeču sa Sabahom, a zatim i protiv Nordsjelanda. Uprkos porazu od 5:0, samo njegovom zaslugom Partizan u Danskoj nije primio dvocifren broj golova.
Kasnije je tokom jeseni, praktično sam, donosio bodove svojim odbranama, poput onog meča u Novom Pazaru kada je činio čuda protiv Adema Ljajića, Sejdube Sume i drugih vedeta, bivših partizanovaca.
Naposletku, i u 171. "večitom" derbiju gde je bio na vrhuncu svoje dosadašnje crno-bele karijere.
Stoga smo, najpre, pitali golmana crno-belih da nam otkrije kako je došlo do njegovog transfera u Humsku.
"Sve je počelo prošlog decembra i onda se nastavilo do kraja maja ili juna, kada sam dogovorio sa Ivicom Kraljem dolazak u Partizan na moje zadovoljstvo. Nije bilo lako, bio sam član Apolona, imao sam ugovor još tri godine. Ali, sve tri strane su sele za sto i dogovorili smo se da pređemo u Partizan", počeo je Aleksandar Jovanović priču za B92.net.
Naširoko se u domaćim medijima spominjalo da će otići u Crvenu zvezdu i da će biti zamena za Milana Borjana. Otkrio nam je da to nisu bile "prazne priče"i da je, zaista, bilo istine u tome.
"Sada nije vreme da pričam o tome. Bilo je kontakata, najiskrenije. Bilo je kontakata, čini mi se leta 2020. godine. Ali, ništa nije došlo do ozbiljnije priče. Kontakta je bilo sa mnom, a sa mojim agentima ne znam. Ta priča je iza nas, sada sam fokusiran samo na Partizan i jako sam srećan zbog toga".
Sezona u Partizanu je počela debaklom u Evropi, a Jovanović je bio jedini koji je odskočio, čak i u tom meču sa Nordsjelandom u Danskoj. Možda zvuči paradoksalno, ali ispostavilo se da mu je to veoma značilo i pomoglo da se istakne, odnosno, da pokaže šta zna i "probije led". U krajnjoj liniji, i kupi probirljive navijače.
"Iskreno, značilo mi je, pogotovo taj dvomeč protiv Sabaha. Lakše sam se uklopio u grupu, jer nije lako braniti za Partizan. Ali, timski rezultat je najbitniji. Kada sam bio mlađi, značilo mi je i imponovalo kada nešto uradim individualno dobro. Kako godine prolaze, sve sam fokusiraniji na timski uspeh. Desio se taj Nordsjeland u gostima, koji nije trebao da se desi. Verujem da sada igramo da ne bi bio takav rezultat. Šta je, tu je. Od tog momenta smo sav fokus usmerili na prvenstvo i za sada nam ide dobro".
Kada je Jovanović došao u Partizan, bilo je različitih komentara, ali je najveći utisak bio da su ga mnogi pogrešno protumačili zbog frizure i shvatili da je ekscentričan, da "usijana glava", ali ko ga iole poznaje zna da nije baš tako. Priznaj nam, Aco, kakav si ti zapravo, ima li istine u svemu tome ili si samo "golmanski lud", u pozitivnom smislu?
"Trudim se da budem fokusiran na teren. Jedna sam osoba na terenu, a potpuno druga van njega. Pokušavam da pomognem svojim saigračima i Partizanu, nekim svojim iskustvom iz ranijih sezona. Sada je svaka utakmica jako bitna. O sebi ne bih puno pričao, ali na komentare se zaista ne osvrćem. Ranije jesam i pravio sam greške, ali sada ne. Verujem u ono što radim i u svoju ekipu. Sav fokus je na tome i da svoje telo pripremim najbolje moguće za utakmice koje dolaze. Dovoljno je da kažem da sam totalno drugačiji na terenu i van njega. Imam suprugu i sina i na njih se fokusiram van terena. Na njemu se trudim da budem autoritativan, rečima i delima. Jedno drugo pokriva, jer ne možeš samo da pričaš, ako nemaš pokriće na terenu u delima. Trudim se da budem jedan od igrača koji će da nosi i usmerava igru Partizana".
Upravo taj autoritet, između ostalog, doprineo je da se zategne odbrana. Posle katastrofe u Evropi, sve okrenulo u domaćem prvenstvu, odbrana se dovela u red i golman Jovanović postao je neprimetan na svakom meču, ali je vezao više od 10 sati bez primljenog gola. Ipak, nije bio zadovoljan prekidom tog niza i čak je najavio novi, još veći?
"Da, nisam... Ja volim rekorde, najiskrenije, ne može neko da mi kaže da ne voli rekorde. Volim ih... Ako je rekord za mene, ujedno je dobar za ekipu. Imali smo oko 700 minuta bez primljenog gola, što je jako veliki rezultat za golmana. Ali, najbitnije su pobede. Čim izgubiš bod ili dva, ulaziš u neki problem. Ovde se živi sedam dana, do naredne utakmica i samo to se računa",
Da li je iko u svlačionici, posle bolnog ispadanja od Danaca, verovao da bi Partizan na kraju prvog dela sezone mogao da bude jesenji šampion?
"Nije bilo lako. Trebalo je podići ekipu. Pogotovo u tih par mečeva nakon Nordsjelanda, koji se kasnije pokazao da uopšte nije lak protivnik. Sticajem okolnosti, karaktera i sreće okretali smo mečeve, što nam je kasnije pomoglo bili smo sve sigurniji i dobijali samopouzdanje. Ništa nije završeno. Dobro radimo, dobro igramo, ostvarujemo dobre rezultate, ali ništa nismo uradili. Tek je prošla polovina sezone, prvenstvo traje 37 utakmica. Nije vreme da se priča o nečemu velikom, već moramo da ostanemo fokusirani i da mislimo samo na naredni meč".
Imao je Jovanović vrlo zanimljive epizode u inostranstvu. U prvoj sezoni van Srbije, obreo se u danskom Orhusu.
"Iz Niša sam otišao u Dansku i tamo sam proveo dve i po godine. Zatim se desio transfer u Uesku, ekipu koja je u tom momentu ušla u Laligu. Tamo sam proveo dve godine, ali sam šest meseci proveo na pozajmici u Deportivo La Korunji. A onda sam bio na Kipru u poslednje dve godine i devet meseci. Iako sam imao ugovor još tri godine, ali sam dosta toga tamo ostvario i to je bio razlog zašto sam želeo da odem. Teško je napraviti više u kiparskom fudbalu od onoga što sam do tada uradio. Došao je poziv Partizana, koji me je jako želeo. Mogu da kažem da imam korektno internacionalno iskustvo", rekao je Jovanović.
Nije neskromno reći da je u Danskoj oborio rekord po broju uzastopnih minuta bez primljenog gola, a koji je datirao još iz 1991. godine.
"Jeste, i u tom momentu mi je bilo čudno, jer to nije neki veliki rekord. U pitanju je 420 minuta i bio sam šokiran, jer mi je to bilo malo. Lepa stvar, imao sam jako lepe dve-tri godine u Danskoj, i privatno i fudbalski. Proglašen sam i za najboljeg golmana lige".
Sledeća stanica je definitivno bila Španija, ali Ueska nije bila jedina opcija.
"Imao sam tada ponudu Valjadolida, ali sam se odlučio za Uesku. Da, bilo je tu nekih stvari i loših odabira, brzopletosti, mlade glave... Tada sam bio i reprezentativac, a kada je Ueska ispala ja sam pravio neke greške. Nisam hteo da ostanem da branim drugu ligu, a iz ove perspektive trebao sam, jer bi mi to značilo za kasnije. Bilo je grešaka, naravno, ali ne kajem se ni zbog čega jer me je sve kasnije to učinilo boljom osobom, ali i boljim igračem".
Malo ljudi zna da je u Partizan došao kao MVP (najkorisniji igrač) kiparskog šampionata.
"Jedna jako dobra sezone za ekipu, ali i za mene. Apolon pre toga nije osvojio ligu 16 godina i već je bio jako veliki pritisak na klub i igrače. Imao sam jako dobru sezonu, proglašen sam za MVP-ja. Zaista sam uživao. Moram da napomenem da sam bio skeptičan prema toj ligi, jer sam došao iz Španije, a to u glavi nije bilo lako. Ali, bio je to dobar potez, i poslovno i privatno".
"Posle se slavilo, bilo je 150.000 ljudi na ulicama, neverovatan događaj. Nije isto osvojiti titulu, uz svo poštovanje svih, sa APOEL-om i Omonijom, koja su zaista ogromni klubovi. Apolon je veliki klub, ali nema tu količinu trofeja u istoriji. I kada je osvojena titula posle 16 godina, to je bio megalomanski događaj. Ceo Limasol je bio napolju, perfektno slavlje, sedam-osam dana, sa brodovima, na moru, u gradu... Sjajno iskustvo!"
Igre u inostranstvu su Jovanovića, jedno vreme, dovele do reprezentacije. Upisao si jedan zvaničan nastup. Da li još uvek gajiš nadu da se vratiš u nacionalni tim?
"Naravno, kad god igrate fudbal vi se nadate tom pozivu, ali, ne nadam se previše, kao kada sam imao 22-23 godine. Nisam zaluđen tom idejom, kako bi trebalo inače da bude. Najiskrenije, izdeašavale su se neke stvari u međuvremenu. Ta želja je, možda, za neki postotak pala. U ovom trenutku sam fokusiran samo na Partizan, a ako poziv reprezentacije dođe u bilo kom trenutku, ja ću se rado odazvati. Ali, nisam zaluđen tom idejom".
Potom je pojasnio svoj stav i veliku ogorčenost koju oseća.
"Možda ljudi ne znaju, bio sam član reprezentacije sa Slavoljubom Muslinom svih 10 utakmica u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Kada mi kažu, da li ti je žao što nisi otišao u Rusiju, ja kažem da ja osećam da sam deo toga. Iako nisam branio, bio sam deo te grupe i ekipe koja je izborila plasman. To mi je tada palo jako teško, najiskrenije. Prošlo je vremena, ali nije se zaboravilo i nikada neće. Malo se sklonilo u stranu. Bio sam tih 10 utakmica sa Slavoljubom Muslinom, kasnije sam dobijao pozive još par puta. Možda je trebalo da dobijem šansu kada sam bio u Ueski i branio u LaLigi. U tom momentu sam trebao da dobijem šansu, nisam. Da rezimiram, uvek sam otvoren za poziv reprezentacije, davaću svoj maksimum u klubu, a ako u nekom momentu ti ljudi to prepoznaju i pošalju poziv, ja ću se rado odazvati", zaključio je Aleksandar Jovanović praznični intervju za B92.net.
Autor – Stefan Smuđa
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
Pogledaj vesti o: Večiti derbi, Zvezda - Partizan
.jpg)
