Izvor: MozzartSport.com, 25.Sep.2014, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Vujasinović: Spavao sam s kapicom da se ne prehladim!
Jedan od najboljih vaterpolista svih vremena otkriva kada je shvatio da je postao igrač, za čime žali u karijeri…
On je čovek koji je obeležio svetski vaterpolo u prethodne dve decenije. Umetnik u ovom sportu, čovek koji je našoj zemlji doneo mnogo radosti. O Vladimiru Vujasinoviću se skoro sve zna, pa smo zato sa njim pričali o počecima karijere, neostvarenim planovima, nezaboravnim trenucima…
Kada ste shvatili da ste postali igrač?
>> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << />
“Vrlo rano, još daleke 1988, na kraju jednog februarskog dana. Posle nekog meča kvalifikacija za Kup Jugoslavije u mlađim ketegorijama, prišao mi je trener Dejan Dabović, iz stručnog štaba prvog tima Primorja, i rekao mi da ostanem na bazenu. Malo posle u vodu je ušla najjača postava i ja klinac, sa 14 i po godina, s njima! Debitovao sam u seniorskoj konkurenciji, odigrao četvrtinu i po protiv Mornara iz Splita i dao jedan od naših 15 golova. Dovoljno da vidim da je to – to”, kaže Vujasinović za MOZZART Sport.
Kada ste bili najponosniji u karijeri?
“Toliko toga sam lepog doživeo i dobrog napravio baveći se vaterpolom, da mi je nemoguće da izdvojim samo jedan, dva ili tri momenta, a da prećutim neke druge. Ponosim se kompletnom igračkom karijerom. Voleo bih da mogu to da kažem i kada jednog dana budem podvukao crtu ispod ove trenerske.”
Da li je bilo momenata kada ste hteli da ostavite vaterpolo?
“Nikada nisam pomišljao na tako nešto, jer sam sve vreme radio ono što sam voleo. Čak ni kada sam, valjda kao i svi u Srbiji tih godina, „krizirao“ u vreme ekonomskih sankcija našoj zemlji. Bila su to teška vremena za život, o ostalom da ne govorim. Sreća pa sam 1994. dobio poziv iz Barselone. Preporodio sam se u Španiji.”
Nešto što još nikome niste rekli?
“Nemojte da me držite za reč da ovo nisam nikada nijednom novinaru rekao, jer sam se nadavao intervjua, ali mislim da još nisam javno pominjao jednu dečju ludost. Bilo mi je 12 leta, trebalo je da idem na svoj prvi veliki finalni turnir u životu, što sam toliko želeo da sam tri noći pre putovanja, bez znanja roditelja, spavao s vaterpolo kapicom na glavi naivno verujući da će me ona sačuvati prehlade, a-ha-ha...“
Za čime jedino žalite u karijeri?
“Nisam uspeo da budem olimpijski prvak. To mi je jedina, ali velika neispunjena profesionalna želja.”
Da ste mogli nešto da promenite u igri, šta bi to bilo?
“Ne znam da postoji ili da je ikada postojao čovek koji je dostigao savršenstvo u onome čime se bavi(o). Ni ja nisam izuzetak. Trudio sam se da budem najbolji što mogu, možda ponekad bio blizu idealne igre, ali sigurno je u svakom njenom segmentu bilo detalja koji su mogli biti na višem nivou.”
Da možete da vratite vreme...
“Stojim iza svih svojih profesionalnih životnih odluka i izbora, samo bih zbog španskog golmana Hesusa Roljana voleo da mogu da vratim vreme. I tako bolje razumem težinu situacije mog prijatelja iz italijanskog Pro Reka, pa sa ostalim njemu dragim ljudima učinim više za njegov spas. Možda tako divan čovek i veliki sportista ne bi digao ruku na sebe.”
Četiri reči koje govore sve o vama?
“Umesto mog nabrajanja vrlina i mana citiraću svoju suprugu. Već dve decenije, koliko smo zajedno, ponavlja „previše si ozbiljan za svoje godine“. Verujem joj.”
(FOTO: MN Press)
Pogledaj vesti o: Vaterpolo
Nastavak na MozzartSport.com...
.jpg)
