Izvor: Danas, 10.Avg.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savić: Drugarstvom do zlata
Reč dominacija zajednički je imenitelj svih stručnih i laičkih komentara onoga što je najbolja vaterpolo reprezentacija Srbije (u)radila na tek završenom prvenstvu sveta u ruskom Kazanju.
Šta onda kažete za konstataciju vaših nekadašnjih, takođe trofejnih, saigrača da nikada nisu ranije videli toliko superiornu i samouverenu ekipu?
- Ni ja nikada nisam video ekipu kao što je ova koju vodim. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Ceo život sam u vaterpolu, ali pre njih nisam sreo tako složnu grupu. Nisu nas samo suvi kvalitet, dobro odrađene pripreme, prava taktika i glad za trofejima doveli do vrha. Ne, snaga sadašnje generacije leži u fantastičnoj atmosferi. Njihovo drugarstvo i homogenost nemaju cenu. Ja sam tu samo "dirigent".
Koliki procenat uspeha otpada na čvrstu igru u odbrani, tako karakterističnu za našu školu vaterpola?
- Opet se vraćam na hemiju koja povezuje momke. Imali smo mi i pre dobru igru u odbrani, ali nikada nije bio slučaj da igrači doslovno ginu jedni za druge. Nema "tvoje" i "moje" lopte, svako radi za onog ispred i iza sebe, s leve i desne strane. Od prvog do zadnjeg sekunda su jedinstveni. I kada škripi i kada ide sve po loju.
Otkuda Srbiji toliko vrsnih šutera, pa sluđeni protivnici ne znaju koju će pre stranu da zatvaraju?
- Imaju i druge reprezentacije odlične šutere. Kvaka je u tome da budu dobro složeni i maksimalno iskorišćeni. Biće da je Srbija uspela u tome.
Japan vam je u takmičenju po grupama dao devet golova, a onda su kudikamo jači rivali u nokaut fazi zajedno skupili 17 lopti u našoj mreži. Kako je tempiran takav rast forme?
- Normalno je i dopustivo opustiti se jedan dan u jednom meču, pogotovo protiv neinspirativnih rivala. Nedopustivo je i rizično imati takve momente protiv jedne Australije, kao što je bio s nama slučaj. Kada smo izvukli tu priču, ušli smo u neki naš ritam. I izgurali ga do kraja.
Koliko iz ove perspektive deluje blizu ili daleko olimpijsko zlato u Rio de Žaneiru, jedina nedostajuća medalja u krcatoj kolekciji vaterpolo trofeja?
- Svaka generacija je želela olimpijsko zlato i pokušavala da ga se dočepa, ali nema potrebe da nas mediji, navijači, bilo ko sa strane ili "odozgo" podseća na to da ga još nismo osvojili. Stvarno ne vidim čemu taj veštački pritisak i remećenje mentalnog sklopa ekipe. Pustite nas da radimo na miru.
U međuvremenu valja predahnuti. Imate li konačno vremena za to?
- Verovali ili ne prvi put posle deset godina imaću čestit odmor sa porodicom. Krajnje je vreme bilo - ne žali se već samo podseća na nomadski život vrhunskih igrača i trenera, čovek koji je posle sedmog mesta na selektorskom debiju na SP u Barseloni 2013. uzeo pet izlaza na svih sledećih pet takmičenja.
Nebitne pare
Novac je preko potreban siromašnom i marginalizovanom sportu kakav je vaterpolo, ali Savić nije skočio od sreće kada su premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik države Tomislav Nikolić na svečanom prijemu obećali brzu isplatu zaostalih premija ekipi i Savezu.
- Ne bih da komentarišem meni nebitne stvari.
Revanš Vujasinoviću
Prijateljstvo Dejana Savića i Vladimira Vujasinovića ne da nije bilo na testu u vreme dok su vodili večite rivale Crvenu zvezdu i Partizan nego su njihovim primerom pokazali da nije teško i sramota biti fin prema onima koji su ti najveća prepreka u borbi za trofeje. Tu saradnju su preneli i na nacionalni tim. - Vujas mi je bio podrška u Kazanju kao prošle godine na prvenstvu Evrope u Budimpešti. I ja ću njemu kada uskoro ode sa svojim juniorima na takmičenje.
Slon i miš
Postaje već tradicija da Savić ne skače u vodu posle šampionske utakmice.
- To je neki moj i(li) naš fazon od kojeg je napravljena fama, kao u priči o slonu i mišu. Filip Filipović je otkrio jedan od razloga, rekavši da sam se ugojio, pa je pitanje da li bi me mogli izvući iz bazena. A možda nisam ni imao sapun kod sebe, a-ha-ha... Nebitno. Ja sam im čestitao na poslednjem tajm-autu. Uzeo sam ga da bi im rekao "bravo, momci, vi ste svetski prvaci" i stišao im emocije dok sudija ne odsvira kraj. Da ne bi upali u neko ludilo i možda se povredili.
