Izvor: Sportski Žurnal, 20.Sep.2013, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

PETERAC: Prednosti Zorana Babića

Piše: Dejan Stevović
Dvojica kandidata za mesto predsednika VSS Zoran Babić i Aleksandar Šapić bili su bez sumnje najsvetliji delovi Skupštine.
(FOTO: V. Marković)
Njihova izlaganja, čak i kada su bila prožeta gorčinom (Šapić), bila su korektna, pristojna, džentlmenska sa jasno izraženom željom da vaterpolo krene napred. Ponašanjem i delovanjem su pokazali kako je lako biti dostojanstven i u pobedi i porazu.
Sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << drugo je bilo u senci. Brojna izlaganja, nadmudrivanja, iznošenje argumenata, a pritom zaboravljanja kako se nekada drugačije i radilo i govorilo pokazala su da Zorana Babića sa takvim ljudima čeka veliki posao.
Predsednik organizacije koja broji 46 klubova ( u martu ih je bilo 35, a broj aktivnih nije utvrđen), imaće pred sobom konsolidaciju organizacije, pokušaj popravljanja međuljudskih odnosa kao i organizovanje rada na poboljšanju uslova kako za reprezentaciju tako i za klubove.
Pri tome Babić mora da dobije sve crno na belo. Koliko je stvarni dug, kakve akcije stižu, kome ukazati poverenje u Upravnom odboru, koga predložiti za stručni savet, koliko je potrebno vremena da se analiziraju akta pre svega Statut, kakva je finansijska situacija u klubovima…
Jer koliko god su se pojedinci na Skupštini iz najboljih namera uzdali u demokratičnost Statuta ipak je nelogično da onaj koji vodi tim i nabavlja sredstva nema velike nadležnosti prilikom donošenja određenih odluka.
Posebno kada se zna da od 46 klubova istu snagu u glasanju imaju i velikani i oni koji nisu ni osetili čar takmičenja i postoje tek reda radi.
Naravno, niko nije za totalnu vladavinu predsednika ali ni sadašnji način funkcionisanja po najvažnijem aktu sigurno nije dobar. Potrebno je da se nađe model koji će biti prihvatljiv za sve a sigurno je da Babić ima tim eksperata koji će korišćenjem iskustava pravnih ljudi u VSS doći do željenog rešenja.
Činjenica je da su obe strane lobirale za svoj program, tačnije njihovi eksponenti. To nije tajna, nije ni čudno, naprotiv. Bilo je jasno da Babić ima veće izglede samim tim jer pripada vladajućoj partiji i za njega su mnoga vrata lakše otvorena.
I to je tako danas. Tako je i bilo tako će biti. Toga i Babić mora da bude svestan jer ma koliko dobro radio sigurnost njegovog položaja će umnogome zavisiti od rejtinga stranke kojoj pripada.
Podsetimo se reči Vlaha Orlića upućenih sredinom osamdesetih Celestinu Sardeliću, visokom funkcioneru CK SK Hrvatske, tada predsedniku saveza:
„Cele, sve je lepo što radiš, ali ne zaboravi ako padneš sa političke funkcije, padaš i ovde“.
To je sudbina rukovodilaca. Babić međutim ima na početku sreću i veliku prednost. Potpuno je rasterećen, bez ikakvog putera na glavi kada su vaterpolo i odnosi u njemu u pitanju. Donosiće odluke po savesti, odgovaraće za njih. Kome se svidi svidi, kome ne ostaje mu da čeka druga vremena.
Ali, ponavljamo, Babić nikome ništa ne duguje, nije se svađao i mirio, nije prolazio put od velikih ljubavi do još većih mržnji tako karakterističnih za vaterpolo.
Interes čini svoje, spaja i nespojivo. Raspadom interesa pucaju i veze. Babić te pojave iz prošlosti nema i njegov mandat počinje na, za njega, idealan način.

Nastavak na Sportski Žurnal...