Izvor: Politika, 13.Apr.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momir Ilić: Imamo i kvalitet i atmosferu
„Slušali smo od drugih kako je rukometni olimpijski turnir lakše igrati nego ostala velika takmičenja, ali nećemo znati da li je stvarno tako dok to ne osetimo na terenu”, kaže kapiten srpskih rukometaša
Televizijske špice sa najdramatičnijim hepiendovima naših sportskih ekipa, pre svega sećaju na slavne poslednje sekunde istorijskih fudbalskih, košarkaških i vaterpolo mečeva. Među njima sada može da se nađe i jedna neverovatna rukometna sekvenca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez koje ne bi bilo plasmana srpskog nacionalnog tima na Olimpijske igre u Londonu.
Izgledalo je da se naši rukometaši ni posle 12 godina neće probiti do najveće smotre svetskog sporta, kada su četiri minuta pre kraja utakmice sa Poljskom na kvalifikacionom turniru u Alikanteu, dospeli u zaostatak od tri gola. Pitanje je da li je iko verovao u bod koji bi sačuvao nadu, na „minus dva” četrdesetak sekundi pre isteka vremena, pa i kod minimalnog deficita, sa loptom u posedu rivala, na desetak sekundi pre završetka. Golom iz kontranapada, vicešampioni Evrope su ipak uspeli (25:25) i dan kasnije stigli do olimpijskog turnira.
Uoči ovog „vraćanja iz mrtvih”, bio je tajm-aut našeg selektora Veselina Vukovića, koji je pre 28 godina u Los Anđelesu postigao jedan od tri uzastopna gola Jugoslavije u finišu finala, s kojima je izvojevano za sada poslednje olimpijsko „zlato” našeg rukometa (Nemci potom dali dva gola – 18:17).
– Selektor Vuković je održao dobar tajm-aut, ponavljao nam je da ostajemo u igri za olimpijski turnir i sa nerešenim rezultatom. Govorio nam je da moramo da pokušamo i tako smo i uspeli. Ja nisam mnogo razmišljao u tim trenucima – kaže Momir Ilić, kapiten srpskih rukometaša, koji su ovim svojim podvigom dali i najbolji primer kako se bori do poslednjeg daha.
A onda, može da se nada i sreći:
– Faktor sreće je uticao, konačno u našu korist. Kada se samo setim kako je nismo imali u važnim završnicama na Svetskom prvenstvu. Rekao bih da nam je i vratila za sve što smo prethodno propatili. Fenomenalan je osećaj plasirati se za skup najboljih svetskih sportista. Mene je nosio i u prvoj utakmici za Kil, dva dana po povratku iz Španije – reči su Ilića, koji je u tom okršaju nemačkog prvenstva zabio Lemgu 11 golova.
Na pitanje „Zar nije smetao umor?”, 30-godišnji najbolji igrač prošlog Evropskog prvenstva u našoj zemlji, odgovorio je da je jutro posle bundesligaškog meča još imao trening...
– Mislio sam da će biti umora, ne samo od olimpijskih kvalifikacija, već i od svih drugih napora. Mnogo toga je prošlo, počev od Evropskog prvenstva, do klupskih takmičenja. U maju me čeka deset utakmica, računajući i finalni turnir Lige šampiona, za koji pre toga moramo da se plasiramo. Ali, mogu da kažem da sam u zavidnoj formi.
Veliki napori za naše „srebrne” momke dolaze i sa pripremama, za koje će biti spremno - 25 bicikala. Posle plasmana za London, rečeno je da je na kapitenu da ih obezbedi:
– Kada smo se dogovarali da od nagrade za medalju na Evropskom prvenstvu svi kupimo satove kao uspomenu, ja sam rekao da bi, ukoliko izborimo mesto na olimpijskom turniru, trebalo da kupimo bicikle, da imamo za bazične pripreme. Dobro, sredićemo to. Ovo će i biti prve tako velike pripreme, na kojima ćemo moći mnogo da uradimo. U Alikanteu smo odigrali fantastično 55 minuta sa Španijom, protiv Poljske nije bilo sjajno, ali znamo da imamo puno toga da unapredimo.
O tajni preporoda nacionalne selekcije, njen lider ovako govori:
– Sve u svemu, ova ekipa poseduje kolektivni kvalitet i zadržala je izuzetnu atmosferu sa Evropskog prvenstva. Besprekorno funkcionišemo, zajedno sa stručnim štabom i rukovodstvom Rukometnog saveza Srbije, predsednikom Velimirom Marjanovićem i generalnim sekretarom Božidarom Đurkovićem. Ranije nismo bili ovako složni.
Uoči Evropskog prvenstva, koje je bilo i deo olimpijskih kvalifikacija, u našem taboru je bilo i izjava kako, zbog sistema takmičenja, rukometni olimpijski turnir u poređenju sa ostalim velikim nadmetanjima predstavlja radničko-sportske igre. Igrači sada slede poruku selektora da se ne zaleću u najavama, no svesni su da je osnovni cilj plasman u četvrtfinale (tamo idu po četiri iz grupa od šest ekipa).
– Mi smo slušali od drugih kako je olimpijski turnir lakše igrati, ali jedno je čuti... Nećemo znati da li je stvarno tako dok ne osetimo na terenu. U svakom slučaju, i pre nego što smo se kvalifikovali, pričali smo kako bismo u London išli da budemo učesnici bitke... Teško je sada reći nešto i jer još nije obavljeno izvlačenje grupa – konstatuje Ilić.
Srpski rukometaši su dugo bili pod velikim pritiskom da ne smeju da razočaraju na prvom Evropskom prvenstvu u našoj zemlji, imali ga i u Alikanteu, a možda će ga pred London biti manje...
– Moje mišljenje je da profesionalni sport ne može da funkcioniše bez pritiska, a pogotovu mi, koji smo naučeni da pod njim radimo. Nismo Skandinavci, već kao Balkanci, Srbi, bi i trebalo da se pripremamo. Sa pritiskom.
G. Kovačević
-----------------------------------------
Lepše polovine na okupu i u Londonu
Priča o zajedničkom navijanju supruga srpskih rukometaša na kontinentalnom šampionatu, kada su na tribinama bile u majicama sa prezimenima svojih izabranika, obišla je rukometnu Evropu. Momir Ilić je bio iznenađen kada su, po povratku u Kil, njegovu lepšu polovinu, Maju, iz kluba pitali da li je srećna tamo, šta joj je potrebno... Kako stvari stoje, srpski rukometaši bi podršku svojih dama
trebalo da imaju i na tribinama „Koper boks” dvorane u londonskom olimpijskom parku (7.000 mesta) u kojoj će biti održano takmičenje po grupama, i „Košarkaške arene” (12.000) u kojoj će se igrati od četvrtfinala.
– Mislim da se žene već dogovaraju oko putovanja. A koliko znači što ćemo ići u London, govori i to što me je po povratku iz Španije trener dočekao sa čestitkama, za razliku od prošlog puta i Evropskog prvenstva – kaže Momir, kojeg u Kilu trenira nekadašnji reprezentativac Islanda Alfred Gislason (52).
---------------------------------------------
Kada Kil radi za Srbiju...
Ilićev Kil ima spektakularnu sezonu u Bundesligi, najjačem klupskom prvenstvu na planeti. U dosadašnjih 27 kola je ostvario isto toliko pobeda (prosečno sa devet golova plusa) i praktično osigurao titulu. Do kraja sezone je ostalo sedam mečeva, a na putu do treće evropske titule sledeća prepreka je Zagreb, u četvrtfinalu Lige šampiona (21. aprila u Hrvatskoj, osam dana kasnije u Nemačkoj):
– U Bundesligi smo već postavili rekord, i okrenuti smo završnici Lige šampiona. Da bismo došli do finalnog turnira u Kelnu potrebno je da eliminišemo Zagreb, čija okosnica je iz reprezentacije Hrvatske. Neće biti lako, u prilog tome govori i njegova pobeda u Barseloni. Rukomet koji igra Zagreb je jednostavan, koji je teško i igrati i zaustaviti, ali ne bežimo od uloge favorita u obe utakmice.
Sledeće sezone, Ilićev saigrač u Kilu će biti Marko Vujin, što bi moglo značajno da pomogne i nacionalnom timu, u kojem su sada svi igrači iz različitih klubova:
- Odlično je kada su bekovi „vezani” i u klubu, a Marko će pritom dobiti više jačih utakmica nego što ih je imao u Vespremu – kaže Momir Ilić.
objavljeno: 14.04.2012.
Pogledaj vesti o: Vaterpolo, Olimpijske igre
