Izvor: Blic, 07.Mar.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca nam se izjašnjavaju kao Srbi
Iako po roðenju ruski knez, Andrej Gardenin (75) u Beogradu živi skromnim životom. Bivši reprezentativac u maèevanju, jedan od osnivaèa Sportskog društva „Crvena zvezda", fizioterapeut po zanimanju i dugogodišnji radnik vaterpolo i atletske reprezentacije Jugoslavije, nikad nije zaboravio na svoje poreklo.
I u najtežim vremenima nije krio da je potomak carske Rusije, zbog èega je bio „meta" države i neko vreme proveo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na Golom otoku.
I dok je u dalekoj Rusiji „besnela" revolucija, pre skoro jednog veka, Beograd je, u jednom trenutku, primio oko 20.000 novih stanovnika. Bile su to ruske izbeglice, koje su se, bežeæi od graðanskog rata, uglavnom trajno naselile u Beograd. Iako je ruska emigracija nekad bila velika i snažna, danas je Rusa i njihovih potomaka svega oko pet stotina.
- Majka mi je brodom putovala iz Zemuna u Panèevo da bi se porodila. To je bila ruska bolnica, u kojoj su radili ruski lekari i akušeri. U to vreme smo bili veoma uticajni. Danas nas ima vrlo malo. Tek toliko da ne kažu da nas nema - prièa Andrej Gardenin.
Nedavno je u 101. godini umrla i najstarija Ruskinja u Beogradu. Nešto mlaðih, njenih zemljaka ostalo je još svega nekoliko.
- Mislim da nas za 30 do 35 godina uopšte neæe biti. Asimilovali smo se sa ostalim stanovništvom i orodili se sa njima. Pa, deca nam se veæ izjašnjavaju kao Srbi - kaže Gardenin.
Rusi koji trenutno žive u Beogradu, uglavnom su visokoobrazovani. Takvi su bili i njihovi predaci.
- Ženama je bilo mnogo teže, a i danas je. Uglavnom su visokoobrazovane, ali ne rade nigde. Domaæice su. Ja inaèe radim kao „bejbi siter" - prièa Ina Delja, po zanimanju profesor engleskog jezika, koja je u Beograd došla iz jednog manjeg mesta na Crnom moru. Udala se za Srbina, pa je tako „završila" u prestonici.
Beogradski Rusi se, kako prièaju, nikad nisu oseæali kao manjina u Srbiji. Oni stariji, doduše, pamte 1948.godinu i rezoluciju Informbiroa pa je 80 odsto njih u to vreme bilo optuženo za saradnju sa neprijateljima. To je bio i najteži period za rusku emigraciju. Danas nemaju sliènih problema. Uklopljeni su u društvo, ali se poslednjih decenija dovodi u pitanje oèuvanje ruske kulture i tradicije.
- U Ruskom domu obeležavamo nacionalne praznike. Èesto organizujemo koncerte i posebne veèeri ruskih nacionalnih jela. Tu se okupljamo, ali više nije isto kao ranije - kaže Ina.
U Beogradu postoji nekoliko ruskih udruženja - „Kadete", Društvo srpsko-ruskog prijateljstva, Društvo rusko-srpskog jedinstva... Meðutim, iako slove za ruska udruženja, u njima ima daleko više Srba. U Društvu rusko-srpskog jedinstva ima sto Srba, a svega tri Rusa.
- Kao dokaz da mi polako nestajemo, dovoljno je pogledati ruske grobnice na Novom groblju. Imamo èetiri parcele. Sramota je u kakvom se stanju, na primer, nalazio grob Olge Æavecki, velike ruske pevaèice - prièa Andrej.
Sagovornici „Blica" se slažu da je dolazak Rusa u Beograd, 1917. godine, bio sasvim prirodan i da su sliènosti ova dva naroda i više nego velike.
Ruski dom
Najstariji inostrani kulturni centar u Beogradu. Ideja o njegovom formiranju rodila se krajem dvadesetih godina prošlog veka, uz podršku ondašnjeg kralja Jugoslavije Aleksandra I Karaðorðeviæa, srpskog patrijarha Varnave i akademika Aleksandra Beliæa. Otvaranje centra pod nazivom Ruski dom „Imperator Nikolaj II", održano je 9. aprila 1933. godne. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su kraljica Marija, èlanovi kraljevske porodice, premijer Jugoslavije Milan Srškiæ, predstavnici vlade, društvenog i kulturnog života.
Ruski hram
Crkvu Svete Trojice osnovala je 1924. godine ruska bela emigracija i to je jedina ruska crkva u Beogradu. U njoj su uvek služili ruski sveštenici. Kada je 1944. godine, zbog komunistièkog režima, iz Beograda otišao veliki broj Rusa, i ova crkva je bila „ na udaru". I pored toga, saèuvana je crkvena relikvija i velika biblioteka retkih knjiga, koju su iz Rusije doneli emigranti. U ovoj crkvi sahranjen je general Petar Vrangeljev, koji je èesto dolazio u Srbiju, jer je njegova poslednja želja bila da bude sahranjen u „bratskoj slovenskoj pravoslavnoj zemlji". U vreme službe crkva Svete Trojice je uvek puna ljudi.
.jpg)
