Izvor: Politika, 02.Jan.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez generalnog sponzora u pitanju je medalja u Riju
Izvršni direktor Vaterpolo saveza Srbije Zoran Avramović kaže da se sada kuje olimpijsko zlato, a 2016. se osvaja. – Reprezentativci su opravdano ljuti, jer im je mnogo obećavano, ali nije ispunjeno, i da sadašnje rukovodstvo nije krivo za to, mada je prihvatilo tu obavezu
Na ispraćaju stare godine palo je u oči da na novogodišnjem koktelu Vaterpolo saveza Srbije nije bilo naših najboljih igrača. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << A 2014. je bila veoma uspešno. Gde god se pojavila naša reprezentacija je osvajalo prvo mesto: na Evropskom prvenstvu, u Svetskoj ligi, na Svetskom kupu...
– Ljutnja igrača jeste opravdana, ali sadašnje rukovodstvo nije prava adresa za to, – kaže izvršni direktor Vaterpolo saveza Srbije Zoran Avramović, bivši vaterpolista. – Za sedam meseci nova garnitura nije mogla da popravi ono što se nagomilalo u proteklih šest-sedam godina. Ne želim da imenujem, ali neko im je iz godine u godinu obećavao visoke svote, bar za vaterpolo, ako osvoje to i to, oni su ostvarivali te rezultate, a obećano nisu dobijali. I zato s pravom smatraju da su prevareni.
Na pitanje kako je moglo tako nešto da traje godinama Avramović kaže:
– Taj najveći problem – nasleđeni dugovi – nastao je zbog neodgovornog ponašanja pojedinca. Na to smo stalno i upozoravali, jer je organizacija ta koja snosi odgovornost za ovakvo nedomaćinsko i neracionalno poslovanje i naravno da se sada nalazimo u vrlo nezgodnoj situaciji, jer pojedinac je donosio odluke, koje organizacija treba da sprovede. To je ono što u budućnosti moramo i što hoćemo da promenimo, a to je da politiku, naravno i finansijsku, vodi onaj koji je za to i zadužen, znači Upravni odbor, a ne pojedinac i da isključimo svaku mogućnost da se obećava nešto što ova organizacija ne može da ostvari. Zbog toga godinu i po dana savez nije mogao da dobije ni predsednika, ni upravni odbor i zato se naša organizacija našla u jednoj dezorganizovanoj situaciji. Na kraju su došli i rezultati na internacionalnoj sceni na koje nismo navikli.
Na Svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. naša reprezentacija, evropski šampion i olimpijski vicešampion, neslavno je prošla. Ali, tada je naša vaterpolo organizacija bila obezglavljena.
Kada je izabrano novo rukovodstvo na čelu s predsednikom Miloradom Krivokapićem, nekada najboljim golmanom na svetu, stvari su došle na svoje mesto. Dakle, problem nije bio u bazenu.
– Najveće zasluge za trofeje u 2014. imaju igrači sa selektorom i stručnim štabom i za to im ne samo vaterpolo savez, nego i cela država odaju priznanje za ono što su ostvarili, – naglasio je Avramović. – Formirani su stručni štabovi za sve naše reprezentacije. Ono što nas izdvaja od svih ostalih reprezentacija je kvalitetan stručni rad. Jedino on daje vrhunske rezultate. Sve drugo je improvizacija, a ona ne može da da takve rezultate kakve smo postigli u prošloj godini. Taj kvalitetan stručni rad je naš vaterpolo krasio i ranijih godina. U principu svi imaju neku tehnologiju, međutim, mi pored tehnologije imamo i nou hau. Znamo kako i šta treba da uradimo.
Ove godine je Svetsko prvenstvo u Kazanju, a iduće čak dva velika takmičenja. Beograd je u januaru 2016. domaćin Evropskog prvenstva, a u leto su Olimpijske igre u Riju.
– Mislim da ćemo uspeti i u narednom periodu da odgovorimo izazovima, a najveći je – zlatna olimpijska medalja. Kao malo koja naša reprezentacija u sportskim igrama možemo da smatramo da ćemo se kvalifikovati za Olimpijske igre i tamo biti kandidati za najviši plasman, – naglašava Avramović.
To, razume se, nije lako da se ostvari. Najveći problem je opet izvan bazena.
– Olimpijske igre biće kruna celokupnog rada vaterpolo organizacije u narednom periodu. Želja nam je da osvojimo zlatnu olimpijsku medalju, jedinu koja nedostaje Srbiji. Ovaj tim ima snage... To je pokazao u prethodnoj takmičarskoj sezoni, iako je ostao bez kapitena i najboljeg igrača, – podseća Avramović na to da je Vanja Udovičić završio igračku karijeru. – To govorim zato što se reprezentacija ne sastavlja. Ona se stvara. I stvarale su je generacije i generacije i trenera i funkcionera. Samo tako može da se računa na visok plasman na Olimpijskim igrama. Ali olimpijsko zlato se sada kuje, a na takmičenju se osvaja. Zbog toga nam je hitno potreban generalni sponzor.
Vaterpolo savez Srbije nije bez sponzora. Na izmaku prošle godine dobio je još dva. Ali...
– Ukoliko ne obezbedimo generalnog sponzora u kratkom periodu biće nam veoma teško da nastavimo nesmetano da radimo. Vreme brzo prolazi, pa se bojim da ne zakasnimo, – upozorava Avramović. – Mi smo već obezbedili ogroman novac u odnosu na to kakvo je stanje bilo, ali se to još ne primećuje. Obezbeđeno je učešće naših reprezentacija na međunarodnim takmičenjima, međutim nedostaje nam sigurnost koju donosi generalni sponzor. Pre svega da igrači mogu na miru da rade. Aktivno radimo na tome i nadamo se da ćemo u kratkom periodu da rešimo i pitanje generalnog sponzora.
U rodoljublje i profesionalni odnos vaterpolista ne treba da se sumnja. Oni su to, uostalom, dokazali uprkos situaciji u kojoj su. Ali, kad bi stara obećala počela da se ispunjavaju to bi dalo novi polet.
– Mi smo u junu razgovarali s igračima i od njih smo tražili strpljenje i poverenje i, naravno, da daju sve od sebe kako bi rezultati bili što je moguće bolji. Oni su to ispunili, – odao je Avramović priznanje reprezentaciji. – Mi smo počeli s konsolidacijom saveza, ali je nemoguće da se za kratko vreme reše problemi koji su godinama nagomilavani.
Što se tiče budućnosti kad je reč o reprezentaciji nema bojazni. Avramović otkriva sledeće:
– U ovom trenutku već imamo kostur reprezentacije za Olimpijske igre 2020! Ali, osvajanje medalje u Riju je bitno, jer time naš vaterpolo ostaje u vrhu onih koje finansira država. I to se odražava na ukupni rad vaterpolo saveza, zato što time dobijamo mogućnost da se duže i bolje pripremamo za takmičenja. Pored toga postajemo interesantniji i sponzorima i to privatnim firmama. A mi ćemo racionalno, domaćinski da poslujemo.
Avramović tvrdi da nijedno rukovodstvo ne može da kaže da je njegova isključiva zasluga za uspehe našeg vaterpola. U svaku medalju je ugrađeno i znanje prethodnih pokolenja. A ono je toliko da, za razliku od drugih sportova, Srbija u ovome prednjači u svetu. U vaterpolu tako reći nemamo na koga da se ugledamo. Drugi uče od nas, čak i Mađari, koji su još od pre rata bili vodeća nacija u vaterpolu. Ali, eto, i oni kupuju naše vaterpoliste, što, kako objašnjava Avramović, dokazuje da i oni imaju šta da nauče od nas.
Od Evropskog prvenstva se očekuje i zarada
U januaru iduće godine bićemo domaćini Evropskog prvenstva. Na njemu se očekuje, kako kaže Avramović, dvostruki uspeh. I sportski, da potvrdimo da smo najbolji na kontinentu (na prethodna dva šampionata, u Ajndhovenu 2012. i Budimpešti 2014. Srbija je bila prva), a i finansijski – da se nešto i zaradi.
I kadrovski gubici
Zoran Avramović je naglasio da je naš vaterpolo ostao bez četvorice velikana. U 2014. su preminuli njegovi saigrači iz Partizana: Uroš Marović, nekadašnji predsednik saveza, olimpijski pobednik i evropski klupski prvak, zatim braća Manojlović, koji su posle igračke karijere bili uspešni i kao funkcioneri (Predrag) i treneri (Nenad), a i Ratko Sofijanić, koji nije stekao tako zvučno ime, a izmislio je posebnu vrstu šuta. Avramović je uz ovu četvoricu asova svrstao i Slobodana Spasića, predsednika Studenta, malog kluba, ali koji je „bio vrh selekcije Partizanovih igrača”.
Ivan Cvetković
objavljeno: 03.01.2015.
