Izvor: Politika, 11.Maj.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vašington i Peking „resetuju” odnose
„Obećavajući” rezultati dvodnevnog „strateškog dijaloga” prve dve sile sveta
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako je izgledalo da će to opet biti ritual i samo još jedan u nizu „strateških dijaloga” između SAD i Kine koji se jednom godišnje održavaju od 2006, upravo završen dvodnevni susret u Vašingtonu bio je sasvim konkretan.
Tvrdi se čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je rezultat „međaš” u odnosima danas prve dve ekonomske sile sveta, mada se nije razgovaralo samo o trgovini i finansijama, već i o vojnoj saradnji, pa čak i o stalno dežurnoj, ali uvek osetljivoj temi: ljudskim pravima.
„Vašington post” čak govori i o „resetovanju” (preslaganju) odnosa, što je termin koji je za bilateralne odnose uveden na početku Obaminog mandata kada su na novi-stari kolosek postavljene veze sa Rusijom.
Dve strane su se, ukratko, založile da prodube svoju saradnju u oblasti ekonomije i vojnih pitanja, što bi trebalo da podrazumeva kako je prethodna godina u kojoj su ove teme bile povod za međusobna zatezanja stavljena adakta.
Dve strane su postigle sporazum da se njihovi vojni vrhovi ubuduće redovno sreću u okviru „strateškog bezbednosnog dijaloga”. Prošle godine povod za napetosti u ovoj oblasti bila je prodaja američkog oružja Tajvanu, ostrvskoj republici koja je praktično već više od pola veka nezavisna, ali nije u međunarodnim forumima, a Kina je smatra delom svoje teritorije.
Kad je o finansijama reč, Timoti Gajtner, koji je u Obaminoj vladi zadužen za ovaj resor, i kineski potpredsednik vlade objavili su sopstveni plan za detant u ovoj oblasti, gde Vašington često šalje kritike na adresu Pekinga zbog „manipulacija monetom”, što za ishod ima rast američkog deficita u međusobnoj trgovini.
Ovoga puta postignuta je saglasnost o „okviru za sveobuhvatnu ekonomsku saradnju”, u koji je smešteno i „zdravo razumevanje” kineske strane da je neophodno da se mnoge oblasti njene ekonomije otvore i za spoljne aktere i njihove investicije, što, između ostalog, podrazumeva i mogućnost da na kinesko tržište dođu američke kompanije osiguranja, investicioni fondovi i drugi.
Kina je prvi put do sada prihvatila da se međusobno razjasne i pitanja koje su takođe bila povod za stalne nesporazume, kao što su mehanizmi subvencionisanja izvoza. Dogovor je da se to učini na obe strane.
Sve ovo bi bar donekle trebalo da uravnoteži glavni bilateralni debalans, onaj u trgovini. U toj oblasti prilike su takve da je Amerika 2010. iz Kine uvezla čak za 273 milijarde dolara više robe nego što je tamo izvezla.
U tom pogledu inače postoje i ohrabrujući znaci da se situacija popravlja, dugoročno doduše, u korist SAD. Pojedini ovdašnji ekonomisti naime sve češće ukazuju da se konkurentska prednost Kine, njena sposobnost da proizvodi jeftinije od svih drugih, polako, ali sigurno topi.
Kina je danas glavna svetska fabrika: u 2010. njen udeo u ukupnoj globalnoj industrijskoj proizvodnji iznosio je 19,8 odsto, prema 19,4, koliki je udeo Amerike. Ali pošto je u Kini postojan trend poskupljenja radne snage, uz demografsko smanjivanje ukupnog broja raspoloživih radnika, dok sa druge sve slabiji dolar i sve veća produktivnost povećavaju privlačnost SAD kao proizvođača – situacija se menja. Prema najnovijoj studiji Bostonske konsultantske grupe, Amerika će već za pet godina povratiti svoju pređašnju poziciju glavnog svetskog proizvođača.
------------------------------------------------------------
Ljudska prava: svi treba da se poprave
Vašington – Sve zemlje, uključujući tu i Kinu i Ameriku, mogu da unaprede svoje prilike u oblasti ljudskih prava, konstatovala je na vašingtonskom sastanku strana koja je u tom pogledu glavna meta kritika – kineska. Slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, baš u vreme održavanja „strateškog dijaloga” u internet izdanju magazina „Atlantik” objavljen je intervju sa Hilari Klinton, vođen još početkom aprila, u kojem ona odgovara na pitanje da li su Kinezi „prestrašeni” da se i na njih može preneti sindrom narodnih buna koje su u toku na Bliskom istoku: „Da, jesu. Zabrinuti su i pokušavaju da zaustave istoriju, što je uzaludan posao. Oni to ne mogu, ali će nastojati da se tome opiru koliko god mogu.”
M. Mišić
objavljeno: 12.05.2011.
