Izvor: MozzartSport.com, 30.Jul.2021, 17:28

Copy Braga 2005, paste Streda 2021: Popova silueta u Stojketovom ogledalu i ponuda od 1.500.000 evra koju je Partizan odbio

Eto šta znači poverenje u golmana

Prazna mreža – puno srce. Mora da je u četvrtak veče bilo milo Nemanji Jovišiću i Ivici Kralju dok su posmatrali kako Aleksandar Popović krči put Partizanu ka trećem kvalifikacionom kolu za plasman u Ligu konferencija. Kad junoši nije išlo, kad je bio u drugom planu, govorili su da je budućnost kluba, samo da bi se u Dunajskoj Stredi ispostavilo i >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << – sadašnjost.

Revanš sa slovačkim predstavnikom nacrtao je koordinate kojima talentovani Užičanin može da se kreće u nastavku tek započete karijere, a treneru golmana i glavnom skautu – nekada članovima crno-belih – ponudio argumente da su bilu u pravu karakterišući najmlađeg kandidata za mesto među stativama vrednim čekanja. Ako su se Jovšić i Kralj i osmehnuli po završetku meča na MOL areni to ne bi trebalo shvatiti kao likovanje, već potvrdu da su izbliza imali uvid u sposobnosti dečka koji je sve vreme živeo u senci Vladimira Stojkovića, a čim se nekadašnji reprezentativac preselio u Saudijsku Arabiju pokazao da može dostojno da ga zameni.

U partiji koja je deo navijača podsetila na noći Ivice Kralja u Groningenu ili Njukaslu, silueta Aleksandra Popovića zaličila je na Vladimira Stojkovića u Bragi, onomad kad je golman Crvene zvezde iznenada dobio šansu u zahtevnoj utakmici i utabao stazu bivšem klubu ka grupnoj fazi tada aktuelnog UEFA kupa. S razlogom: Popović sad ima 22 godine, koliko je Stojkoviću bilo leta 2005. Obojica su dugo morali da čekaju šansu i suoče se sa početnim nepoverenjem javnosti. Zajedničkii imenilac im je u saznanju da su imali maltene samo jednu veliku utakmicu da pokažu jesi li vredni ostanka među stativama. Priliku koju mu je Aleksandar Stanojević ukazao u Slovačkoj zgrabio je Popović kao njegov doskorašnji kolega kad ga je Valter Zenga u portugalskom Kamenolomu izabrao pre Ivana Ranđelovića. Kako to Stanojević ume da kaže: „I trener ima jednu šansu“, Popović je ovu iskorisito, nateravši javnost da ga posle obračuna sa ofanzivcima DAC-a u narednom periodu posmatra drugim očima.

Više niko nema pravo da ga oslovljava „mali Pop“, niti da mu prišiva status rezerve. Podigao je lestvicu visoko da se sad od njega s pravom očekuje da bude oslonac tima, iako DAC nije konačnih reper ni njegovih, ni Partizanovih dometa. Može biti da je baš partijom u Slovačkoj izdanak „klase 1999“ skinuo sa pleća opterećenje da je prošle sezone branio (samo) zato što je bonus. Ne, izgleda da je tadašnji trener Savo Milošević video daleko ispred vremena kad je povukao potez kakav nijedan njegov prethodnik nije smeo, preselio Stojkovića na klupu i(li) tribine i počeo da oblikuje golmana iz škole. U početku se verovalo kako je Popović na terenu uglavnom zbog pravila FSS, znalo se da neće braniti derbi i evropske utakmice, a saznanje da je u debeloj senci starijeg kolege i decenijskog srpskog „broja jedan“ stvarala je nelagodu. Pritisak od koga zvoni u ušima. Ne može baš to svako da podnese.

Mada, ima nešto i do kućnog vaspitanja momka iz Užica i karaktera u suprotnosti sa prvim utiskom.

Hvala na svakom savetu i na svemu što sam naučio pod tebe. Nije bilo lako menjati na golu jednog od najvećih golmana u istoriji naše zemlje i Partizana. Samim tim su čast i odgovornost bili veliki svaki put kad sam te menjao“, pričao je Popović jednom od mentora prilikom njegovog odlaska na Bliski istok.

Sve do četvrtka veče delovalo je da Aleksandar traži svoje mesto pod Suncem, potvrdu da nije samo daroviti pojedinac iz grupe, već jedan od njenih predvodnika. Pričalo se kako dobro igra nogom, kako mu saigrači veruju, osećaju sigurnim dok su u njegovoj ekipi na treningu. Širi auditorijum to nije mogao da vidi. Sve dok nije počela utakmica u Dunajskoj Stredi. A onda je tih 90 minuta lansiralo Popovića u orbitu i posle sigurnih intervencija i pokazalo zašto mu crno-beli, svi do jednog jure u zagrljaj posle odbranjenog penal. Nije to bio samo izraz zahvalnosti, nego i potvrda šta može.

Nalik saigračima, veruju mu i rukovodioci. Toliko da su letos, posle premijerne sezone, imali na stolu konkretnu ponudu za 190 centimetara visokog čuvara mreže. Jedan francuski klubu davao je 1.000.000 evra, dodatnih 500.000 kroz bonuse i još deset odsto od naredne prodaje. Crno-beli su odbili. Pustili bi Popovića da mu ne veruju i da nije „to – to“, ali su procenili da može da bude golman za celu deceniju. I da će se isplatiti, kao što već jeste u Dunajskoj Stredi.

Naredni korak čelnika mogao bi da bude produžetak saradnje oročene do poslednjeg dana januara 2022, pa da potvrdu dobiju proročke reči Milana Milijaša, sekretara stručnog štaba.

„Kad Pop jednom stane na gol niko ga pomeriti neće“.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Tagovi:

Favoriti i notifikacije:

Nastavak na MozzartSport.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta MozzartSport.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta MozzartSport.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.