Izvor: Glas javnosti, 05.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avantura za ceo život
Prvog školskog dana u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Futogu čas fizičkog za đake je bio najzanimljivi jer im je profesor Milorad Majkić (61) prepričavao detalje sa njegove najveće avanture na dva točka - vožnje biciklom do Pekinga. Na putu dugom 10.000 kilometara kroz Rumuniju, Moldaviju, Ukrajinu, Rusiju i Mongoliju društvo mu je od 2. juna do 15. avgusta pravio Zoran Zivlak (47) iz Novog Sada. Neustrašivi biciklisti priznaju da se utisci još nisu slegli, ali da su se uložen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << trud i vreme provedeno bez najmilijih isplatili jer je to bila avantura za ceo život.
- Kada smo nakon iscrpljujuće vožnje ušli u Olimpijsko selo i državne zastave i svesku sa pozdravima građana Srbije upućenih našim reprezentativcima predali u ruke Jasni Šekarić i Miloradu Čaviću, osetio sam strahovitu potrebu da se vratim. Tog trenutka preplavila me je potreba da budem sa porodicom, prijateljima, đacima. Rado ću pamtiti susrete sa ljudima koji su nas u svim zemljama kroz koje smo prošli primali sa jednakim oduševljenjem. Kada bi čuli gde smo se zaputili, nudili bi nas pićem, hranom i prenoćištem - priznaje Majkić.
Ovo njemu nije bila jedina vožnja biciklom po belom svetu. Tako je 1998. godine otišao u Francusku na Svetsko prvenstvo u fudbalu. Potom se 2003. godine otisnuo u Švedsku na Evropsko prvenstvo u košarci.
KOMARCI, RUPČAGE I CARINICI
Tokom vožnje do Pekinga Milorad je izgubio 14 kilograma, a Zivlak nešto manje. Najteža im je bila jednomesečna vožnja kroz sibirska bespuća.
- Komaraca i rupčaga na putu koliko ti je volja. Najveća neprijatnost zadesila nas je na mongolsko-kineskoj granici. Kineski carinici vratili su nas sa graničnog prelaza uz objašnjenje da vize, izdate u Beogradu, nisu u redu. U neverici smo bicikle okrenuli na suprotnu stranu i vratili se u glavni grad Mongolije Ulan Bator. Alarmirano je Ministarstvo inostranih poslova, kontaktiranli smo našu ambasadu pa nam je ipak dozvoljeno da pređemo i stignemo u Peking - kaže Zivlak.
- Godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Atini svesku sa pozdravima naših građana predao sam Vladimiru Grbiću. Vožnju do Pekinga doživeo sam kao krunu putešestvija biciklom koje ću pretočiti u knjigu - „biciklopis“. Između korica će se naći najzanimljivi događaji sa putovanja i zapisi o prirodnim lepotama i ljudima. Ko zna možda će nekog knjiga podstaći da učini nešto slično. Iako sam ćerkama i ženi obećao da se više neću upustiti u sličnu vožnju, nisam siguran da ću moći da obuzdam avanturistički duh - kaže Majkić.
Za razliku od starijeg kolege, Zoran Zivlak već je odredio naredni cilj.
- Planiran da sa sinom Aleksandrom 2012. godine biciklom putujem na Olimpijske igre u London. Meni je vožnja do Pekinga protekla u opuštenoj atmosferi. Mnogi ljudi maštaju da sebi priušte ovakvu avanturu i urbanu vrevu zamene za polunomadski život. To nije nimalo jednostavno i lako. Takav podvig iziskuje fizičku i mentalnu snagu. Po dolasku u Peking doživeli smo nezaboravne trenutke i prisustvovali osvajanju srebra i bronze koju su Srbiji darovovali Milorad Čavić i Novak Đoković. Naši sportisti odali su nam priznanje na olimpijskoj vožnji - priznaje Zivlak.
Tokom putovanja za Peking Majkić je snimio 11 sati filmskog materijala koji će tokom septembra biti pretočen u dokumentarac čiji će promoter biti Jasna Šekarić.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
