Izvor: Vesti-online.com, 25.Jan.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trijumf loših momaka

Loši holivudski momci najzad su zabeležili seriju globalnih golova na kulturnom i sportskom planu, o čemu najbolje svedoče rezigniranost i ljutnja bivše jugo-braće, koji ne mogu da sakriju svoju bolesnu mržnju. Reč je naravno o Srbima i nizu događaja u svetu po kojima će narod, koji je godinama nepravedno klevetan, ostati upamćen.

Dr Radivoje Petrović

Nastup originalnog srpskog hora Viva voks u zdanju UN na Ist Riveru, Kusturičin festival na Mokroj Gori i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << već uobičajeni Noletov patriotizam uz tenisko preslišavanje rivala na otvorenom prvenstvu Australije pokazuju pozitivnije lice Srbije od onoga na koje se svet dirigovano navikavao, a da se pri tom nismo latili raširenog manira samoporicanja ne bi li se umilili svetu. Naprotiv, bez namere i želje da povredimo druge, a rešeni da u različitim prilikama u Njujorku, na Zlatiboru i u Melburnu pokažemo istinske srpske vrednosti, proteklih dana bili smo svedoci novog medijskog prikazivanja Srbije, kroz umetnost, kulturu, sport i ono što je u malim kulturama kakva je naša, zanimljivo ostatku sveta.

Višeminutni aplauz publike na nogama u velikoj sali UN Viva voksu i mnogobrojnim specifično izvedenim numerama pokazao je moderno lice današnje Srbije i njen kreativni potencijal, a sve to nisu bili u stanju da umanje ni kritičari iz Hrvatske i Bosne, stavljajući akcenat na tobožnje ružne poruke koje sobom nosi "Marš na Drinu", pesma u koju se zaklinjemo, a uz koju su skandirali i gosti na njujoškom koncertu. Podatak da smo deo svog identiteta ovom prilikom globalno prezentirali na moderan način pravi je uzrok ljutnje i mrgođenja dežurnih balkanskih narikača u Zagrebu i Sarajevu.

Ružne konotacije, kakve su stizale od srpskih komšija za "Marš na Drinu", gotovo nikada se, ne pominju u slučaju, recimo, Radeckog marša, koji je redovno na repertoaru u Beču 1. januara. O čemu je onda reč, iako je austrijski moler tražio da ubijanje Jevreja tokom Drugog svetskog rata prati takav marš. U našem slučaju, valja osujetiti srpsku nameru da se predstavi drugačije i van klišea koji su svetu nametani decenijama.

Slično je i sa prisustvom lepe Monike Beluči na Kustendorfu, koju su u Zagrebu nastojali da predstave kao glupaču koja ne zna gde je i zašto stigla, a u Sarajevu u ime demokratije zagovarali da, kao odmazdu za približavanje Srbima, zabrane prikazivanje svih njenih filmova. Činjenica da će Monika igrati ulogu Srpkinje u novom Kustinom filmu, čije snimanje počinje u maju, kao i njena izjava da to jedva čeka, nagoveštava efikasnu i mnogo kvalitetniju kontru na sarajevsko angažovanje Anđeline Džoli i njenog filma o ratu u BiH.

U sličnoj situaciji je i prvi teniser planete, koga u razne profi zamke love novinari svetskih medija, ne bi li ga odvojili od njegove patriotske priče. Na to Nole odgovara da "niko nije iznad Srbije" i time zatvara usta svima koji bi da umanje tu neraskidivu vezu Srbije i svetskog broja jedan u tenisu. Nasuprot tome, dobronamerni Pit Sampras primećuje da Nole "nikada ne igra samo za sebe, nego uvek i za svoju zemlju", ističući to kao posebnu vrednost. Kao povod za vijorenje nacionalne trobojke, skandiranje i slavljenje Srbije, skromni, inteligentni i šarmantni Đoković je onaj adut koji u paramparčad ruši zakovanu sliku o Srbima.

Jezik kojim govori Nole, peva Viva voks i filmski koristi Kusta, najbolja su potvrda kojim putem se otkriva istinsko lice Srbije. Ono, kome ni reporter BBC nije mogao da odoli pa je svetu saopštio: "Srbi su postali loši momci Holivuda, ali svaki posetilac koji je iz zemlje izašao sa pet kilograma viška (uz herojsko preživljavanje mamurluka) zna da nije tako."

Iz Zagreba i Sarajeva se očekuje protestna nota uvaženom BBC!

Nastavak na Vesti-online.com...