Izvor: Politika, 16.Feb.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traži se dvostruki junak Vimbldona
Posle 104 godine teniseri dobili novu priliku da iste godini na istoj travi osvoje titulu šampiona Vimbldona i olimpijsko zlato. – Artur Gor 1908. osvojio Vimbldon i titulu olimpijskog šampiona, ali u dvorani Kvins kluba
Može li Đoković, ili Federer, ili Nadal, možda neka od teniserki da u istoj godini dva puta trijumfuje u Vimbldonu, pitanje je koje će sve češće do leta postavljati teniski stručnjaci i teniska javnost.
London je domaćin Letnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << olimpijskih igara, teniski turnir je smešten na travnate terene Vimbldona i eto prilike da se najbolji od najboljih upiše u tenisku istoriju kao dvostruki pobednik Vimbldona u istoj godini, tačnije u samo 28 dana, jer vimbldonski turnir završava se 8. jula, a olimpijski 5. avgusta.
Prilika da neko ponovi taj uspeh, sudeći po dosadašnjoj teniskoj istoriji, mogla bi da se ukaže možda tek u 22. veku...
Prvi put najbolji teniseri i teniserke sveta imali su priliku da osvoje dva Vimbldona u istoj godini pre 104 godine kada je London prvi put bio domaćin olimpijskih igara. Bilo je to 1908. i jedan teniser je postao olimpijski šampion i pobednik Vimbldona, ali nije zabeležio oba trijumfa na Centralnom terenu Sveengleskog kluba za tenis na travi i kroket, a jedan drugi osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u Vimbldonu, ali prethodno na vimbldonskom šampionatu nije stigao ni do polufinala.
Jedne igre, dva šampiona
Da, te 1908. kao i 1912. u Stokholmu na olimpijskim igrama igrana su po dva teniska turnira i stoga na obema igrama imamo po dva olimpijska šampiona i po dve šampionke.
Tada olimpijske igre nisu bile upakovane u 16 dana, trajale su mesecima – turnir za turnirom, takmičenje za takmičenjem. Londonske igre 1908. trajale su čitavih šest meseci (svečano otvaranje 27. aprila, ceremonija zatvaranja 31. oktobra) i bilo je vremena za organizaciju i više od dva teniska turnira, a budući da je tenis uz fudbal bio najpopularniji sport na Ostrvu, domaćini su odlučili da prvi put, pored uobičajenog turnira na otvorenim travnatim terenima, organizuju i olimpijski turnir u dvorani.
Međunarodni olimpijski komitet nije imao ništa protiv i tako su u Londonu olimpijski šampioni u tenisu postali Britanci Artur Vilijem Čarls „Ventvort” Gor i major Džosija Džordž Riči – Gor u dvorani, a Riči na otvorenom.
Artur Gor je u polufinalu olimpijskog turnira održanog pod krovom Kvins kluba u Kesningtonu pobedio Ričija, a zatim u finalu i Džordža Karidiju, Britanca grčkih korena. Uz to sa Herbertom Bartletom osvojio je i olimpijsko zlato u igri parova. Bilo je to 11. maja, a tačno dva meseca kasnije, 11. jula, olimpijski šampion na otvorenim teniskim terenima Vimbldona postao je baš Džosaja Riči pobedom nad Nemcem Otom Fojchajmom. U međuvremenu Artur Gor trijumfovao je na „redovnom” turniru u Vimbldonu.
Povreda sprečila treći Gorov trijumf u 1908.
Bila je to njegov drugi, od ukupno tri vimbldonska trijumfa (1901, 1908. i 1909), pa se Gor budući da se nalazio u životnoj formi prijavio i za olimpijski turnir na otvorenom. Međutim, povreda ga je sprečila da se bori i za drugo olimpijsko zlato u singlu i drugu pobedu u Vimbldonu u istoj godini. Morao je da bez borbe preda meč prvog kola Austrijancu Zbrozilu.
Da je bolji od Ričija i na travi Gor je dokazao već naredne 1909. pobedivši ga u jedinom Ričijevom vimbldonskom finalu sa 6:8, 1:6, 6:2, 6:2, 6:2.
Artur Gor, možda nije bio najbolji teniser na prelasku iz 19. u 20. vek, ali je svakako bio najistrajniji. Igrao je na svakom vimbldonskom turniru od 1988. do 1927. godine – punih 39 godina. Pored već tri pomenute pobede u singlu bio je finalista 1899, 1902, 1907, 1910. i 1912. Vimbldon je osvojio i u muškom dublu 1909. a uz to postao je i ostao najstariji osvajač Vimbldona u singlu (41 godina 1909) i najstariji finalista (44 godine 1912).
Moderan tenis ne dozvoljava takvu dugovečnost i sigurno je da će pobednik ili pobednici dva vimbldonska turnira u 2012, neolimpijskog i olimpijskog, biti znatno mlađi od svojih prethodnika iz 1908. godine Gora (imao 40 godina) i Ričija (38 godina)...
----------------------------------------------
Bez tenisa 1948. u Londonu
London je drugi put bio domaćin Letnjih olimpijskih igara 1948. ali teniseri tada nisu imali šansu da osvoje dva Vimbldona u istoj godini. Izgubili su je posle Igara 1924. godine kada je Međunarodni olimpijski komitet zaključio da su teniseri ozbiljno zagazili u profesionalne vode i da im više nije mesto u olimpijskom pokretu rezervisanom za amatere.
Tenis je izbačen na programa Igara i vrćen je tek 1988. kada je i članovima MOK postalo jasno da više uopšte ne postoji ni jedan amaterski sport, barem ne onakav kako su ga definisali osnivač olimpijskog pokreta Pjer de Kuberten i njegovi saradnici.
Tako je dosad održano 13 olimpijskih teniskih takmičenja u muškoj i 11 u ženskoj konkurenciji i ni jedan teniser i ni jedna teniserka nisu uspeli da odbrane šampionske titule.
Mogućnost da to prvi učine u Londonu imaju Rafael Nadal i Jelena Dementjeva, šampioni iz Pekinga, a Novak Đoković pobednik Australija opena jedini ima mogućnost da osvoji „zlatni grend-slem”, ako pobedi i na grend-slem turnirima u Rolan Garosu, Vimbldonu i Njujorku i osvoji olimpijsko zlato.
To bi bio podvig bez presedana.
----------------------------------------------
Nadal jedini iste godine osvojio Vimbldon i olimpijsko zlato
Samo jedan teniser i tri teniserke do sad su u istoj godini trijumfovali u Vimbldonu, a zatim osvojili i titulu olimpijskog šampiona. To je, uprkos maloj pauzi između ova dva takmičenja, pošlo za rukom Špancu Rafaelu Nadalu 2008. godine (Igre u Pekingu), Francuskinji Suzan Lenglen 1920. godine (Antverpen), Nemici Štefi Graf 1988. godine (Seul) i Amerikanki Venus Vilijams 2000. godine (Sidnej).
I Artur Gor je iste godine (1908) pobedio na oba takmičenja, ali olimpijsko takmičenje u tenisu u dvorani održano je pre turnira u Vimbldonu.
----------------------------------------------
Ni Vibldon nije onaj od pre 104 godine
Teniski turnir na 30. letnjim olimpijskim igrama u Londonu održaće se u „Svenegleskom klubu” u Vimbldonu, ali nije to onaj Vimbldon na kojem su održana teniska olimpijska takmičenja 1908. na 4. olimpijskim igrama.
Tada se Sveengleski klub za tenis i kroket nalazio na Vorpl roudu gde nije bilo dovoljno prostora za nove terene, pa je 1922. preseljen na sadašnju lokaciju u obližnjem Črč roudu.
----------------------------------------------
Tapavica prvi Srbin osvajač teniske medalje
U Pekingu 2008. Novak Đoković je osvojio bronzanu medalju. Bila je to prva teniska medalja za Srbiju. Međutim najbolji teniser sveta nije i prvi Srbin osvajač olimpijske medalje u tenisu. To je Momčilo Tapavica (1872-1949) iz Nadalja kod Novog Sada, koji je na prvim olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896. zauzeo treće mesto u tenisu, kao reprezentativac Mađarske, kojoj je tada pripadala Vojvodina.
Tapavica nije dobio bronzanu medalju, jer su se tada trofeje dobijali samo finalisti (pobednik srebrnu, poraženi bronzanu), pa je njegov uspeh bio skriven od naše javnosti sve do povratka Igara u Atinu 2004, iako je MOK još 1908. izvršio administrativnu preraspodelu odličja na igrama u Atini 1896, Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. Tada su retroaktivno pobednici proglašeni osvajačima zlatnih medalja, drugoplasirani srebrnih, a osvajači trećeg mesta osvajačima bronzanih medalja.
Tek tada se videlo da je Tapavica pored zapaženih rezultata u rvanju i dizanju tegova u Atini osvojio i treće mesto u tenisu!
Ž. B.
objavljeno: 17.02.2012.
Pogledaj vesti o: Tenis, Federer, Olimpijske igre
