Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teniski feniks prvi našao svoj mir
Majami velika prilika da Federer i zvanično prestigne Nadala. – Sada je red na Đokovića da povuče svoj potez u borbi divova današnjice
Možda je kriv Pit Sampras, što je na prvom mestu svetske liste ukupno proveo samo tu jednu, 286. nedelju više. Uglavnom, Rodžera Federera i dalje svrbi ta nedelja. Posle briljantno osvojene titule u Indijan Velsu – treće uzastopne i šeste sa osam poslednjih turnira – tridesetogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Švajcarac je po bodovima još jednom najbolji, ne samo u ovoj godini, već i u poslednjih šest meseci.
U plasmanu za ovogodišnji finalni ATP turnir, Federer ima 2820, Đoković 2540, Nadal 1800, Ferer 1480, Del Potro 1315, Marej 1280, Almagro 1025, Berdih 1010, Raonić 975, Izner 910, Conga 780, Melcer 675, Tipsarević 545 poena ...
Mesec dana posle svog 30. rođendana, Federer je promašio drugu meč-loptu u polufinalnom duelu sa Đokovićem u Njujorku. Burna reakcija bivšeg šampiona i prolazak simbolične brojke na biološkom časovniku, za mnoge su označili vreme za penziju. Možda i za sve druge osim čoveka koji je tada okrenuo još jednu stranicu svoje karijere i teniske istorije.
Pola godine kasnije, redosled velike četvorke po poenima u tih šest meseci je sledeći: 1. Federer 5.835, 2. Marej 3.210, 3. Đoković 3.200, 4. Nadal 2.520 poena...
Odavno je „maestro” skala za meru maksimalnog uspeha u tenisu, ali ta skala ne miruje. Bezbroj puta otpisivan tokom Nadalove 2008. i 2010, pa – gotovo definitivno – posle pada na četvrto mesto u Đokovićevoj 2011, teniski feniks već posle Majamija, krajem meseca, može i zvanično da pretekne Rafaela Nadala, čije drugo mesto već dugo ne deluje ubedljivo. Dovoljno je da ga pobedi u očekivanom polufinalu (on ili neko drugi) i zatim osvoji titulu, a za to mu se već daje uloga favorita.
Naravno, Federeru druga mesta ne znače više ništa. Da bi ostvario doskora nezamislivi cilj – da posle Njujorka obori Samprasov rekord – treba da preživi sezonu šljake, odmah posle Majamija. U tome bi mogao da mu pomogne eventualni pad Nadala na ATP listi, zbog kojeg bi se Španac češće sudarao sa Srbinom u polufinalu. Sve to izgleda još daleko od realnog, ali ni Fedrerovo vaskrsavanje tokom poslednjih pola godine nije delovalo moguće.
Pred našim Novakom su problemi motivacije i raspodele snaga. U godini kojom je zaslužio da bude proglašen za najboljeg sportistu sveta već je prošao etape nepoznate ovdašnjem mentalitetu. Sada je u trećoj fazi svog tenisa, periodu opstanka na mestu najboljeg. To ne samo da nije proživljeno u istoriji srpskog pojedinačnog sporta, već je zato i pomalo strano duhu hajduka i uskoka.
Novak je sada suočen sa istinom da je najveći uspeh – najveća smetnja daljem razvoju talenta. Epske pobede u Melburnu, nad Marejom i Nadalom, bile su ogromno emotivno pražnjenje, a tenisko vreme ne stoji. Sve se menja od nedelje do nedelje, prebrzo je da se od slavlja okrene ka nastavku učenja i razvoja, a predugo između dva grend-slema, da bi se živelo samo za njih. Sreća je da u ovom periodu karijere ima pred sobom Federera kao učitelja.
Ako želi da traje kao Švajcarac, Đoković mora da zaboravi sve postignuto, da ponovo uči i uživa na terenu u većini mečeva, ne samo u završnicama grend-slem turnira. Federer je prosto objasnio stalnu potrebu za učenjem: „Svi su igrali na moj bekhend i tako me naterali da ga popravim“. Dok se uspinjao, Đoković se stalno izdvajao veštinom prilagođavanja na terenu, a u slučaju Izner u Indijan Velsu, to je bila ključna prednost Federera. Čim je otkrio kombinaciju mekog udarca u desno i oštrog bekhenda u levo, Švajcarac je rešio problem naizgled neprobojnih ruku američkog džina, istrčalog pred mrežu.
Dugovečni vladari mudrošću nadoknađuju gubitak motivacije koju su imali kao osvajači. U najburnijem i možda najlepšem periodu teniske istorije, Federer je prvi od velike trojice našao svoj mir. Na stranu što igra lakše od svih, prvi je preboleo poraze i pad krune. U tome mu je pomogao upravo Đoković, pobeđujući u sedam uzastopnih finala istog tog Nadala koji je u 2010. širio strah i trepet. Dočekao je Švajcarac i kraj Novakove nepobedivosti, a sada je red na srpskog tenisera da primi lekciju šampiona i povuče svoj potez u borbi divova današnjice.
M. Kovačević
objavljeno: 20.03.2012.
Pogledaj vesti o: Tenis
